ДСС: Вучићева влада је Русији увела „меке” санкције
ЕВРОУНИЈАТСКА СРПСКА ВЛАСТ ГОДИНАМА НЕ СПРОВОДИ СРПСКУ ВЕЋ ПОЛИТИКУ БРИСЕЛА И ВАШИНГТОНА
Драган Маршићанин
- Ако се Србија, на захтев ЕУ, одрекла права да користи сва уобичајена, допуштена тржишна средства за повећање свог извоза у Русију и одлуком председника Владе ограничила обим извоза на ниво испод реално могућег и пожељног, онда то није ништа друго него увођење делимичног ембарга
- Као што је политика „и Косово и ЕУ” резултирала одрицањем претходних и ове Владе од Косова, па је чак и сама реч „Косово” избачена из речника председника Владе и готово свих српских медија, таквом резултату води и политика „и ЕУ и Русија”
- Ово потврђује и потпредседник Владе Дачић изјавом – обећањем датим Франк-Валтер Штајнмајеру пре три дана у Берлину: „ Ми ћемо, како иде процес интеграција, усаглашавати своју спољну политику са ЕУ”
СРБИЈА је увела „меке” санкције Русији, у форми делимичног ембарга на извоз пољопривредних производа – оценио је функционер ДСС Драган Маршићанин.
Став своје странке и критику на рачун владе Александра Вучића образложио је овако:
„Да објаснимо: ако се Србија, на захтев ЕУ, одрекла права да користи сва уобичајена, допуштена тржишна средства за повећање свог извоза у Русију и одлуком председника Владе ограничила обим извоза на ниво испод реално могућег и пожељног, онда то није ништа друго него увођење делимичног ембарга, односно „меких” трговинских санкција.
Интереси Европске уније и интереси Србије су у неким питањима потпуно супротстављени. Да поменем само два витална српска интереса: очување територијалног интегритета и право на одржавање и унапређивање добрих политичких и трговинских односа са свим Србији пријатељским земљама. Политика евроинтеграција, политика која има за стратешки циљ чланство Србије у ЕУ, подразумева да Србија мора да се одрекне остварења ових интереса. Она мора не само де факто, како већ јесте, већ и де јуре да се одрекне дела своје територије и призна независност Косова и да своју спољну политику усагласи са спољном политиком ЕУ.
Као што је политика „и Косово и ЕУ” , видимо, резултирала одрицањем претходних и ове Владе од Косова, па је чак и сама реч „Косово” избачена из речника председника Владе и готово свих српских медија, таквом резултату води и политика „и ЕУ и Русија”. То потврђује и потпредседник Владе Дачић изјавом – обећањем датим Франк-Валтер Штајнмајеру пре три дана у Берлину: „ Ми ћемо, како иде процес интеграција, усаглашавати своју спољну политику са ЕУ”.
Тако смо дошли до увођења „меких” санкција Русији. То је у овој фази евроинтеграција захтев ЕУ. Да су тражили више, добили би више.
Захтев ЕУ да Србија чини економску штету себи, за корист Европске уније, а да би наштетила Русији, а понајпре прихватање тог захтева од стране српске Владе, догађаји су који би и онима који су до сада били слепи код очију морали да помогну да прогледају и у правом светлу виде не само Европску унију, већ пре свега Владу Србије и њену погубну политику европских интеграција.
Ствари су потпуно јасне. Да подсетимо, у најкраћем.
Украјинску кризу изазвале су САД и Европска унија, који су подржавале украјинске неонацисте и друге екстремисте у циљу пучистичког свргавања демократски изабране украјинске власти. ЕУ и САД су увеле економске санкције Русији, а Русија је одговорила контрамерама и увела ембарго на увоз прехрамбених производа из ЕУ. Земље чланице ЕУ због тога трпе велику штету, њихове компаније не могу да извозе у Русију, немају алтернативна решења за извоз, не знају шта ће са вишком прехрамбених производа…а Русија недостајуће количине може да увезе уместо уз земаља ЕУ из других земаља. Једна од тих земаља је и Србија.
У таквим околностима ЕУ Србији упућује званични захтев да не користи новонасталу ситуацију, да не следи своје интересе, интересе српске привреде и да не подстиче и не повећава извоз у Русију. Бескрупулозан и дрзак захтев ЕУ која је деведесетих Београду уводила санкције, која је Србију бомбардовала и која јој отима Косово и Метохију.
Шта ради српска Влада?
Да ли је њен став макар приближан ставу који је изнела председник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић речима: ”Када је реч о односу ЕУ, прилично је лицемерно да се државама кандидатима, за које се не зна да ли ће у наредних 20 година уопште бити члан ЕУ, сугерише да се уздржавају од било чега што би могло да им помогне да побољшају своје економске прилике”.
Не,није. Српска Влада је заузела потпуно другачији став. Александар Вучић, председник владе је рекао: „Упозорење које смо добили из ЕУ схватамо на озбиљан начин…Поштоваћемо вољу ЕУ по питању извоза робе у Русију и нећемо давати субвенције…држава нема потребе да даје подстицаје извозу у Русију…”.
Наравно, поновио је по хиљадити пут да је стратешки циљ Србије улазак у ЕУ. И по двехиљадити да Србија неће увести санкције Русији. И по милионити пут да се Влада Србије и он лично, као њен председник, руководе искључиво интересима Србије и њених грађана.
Па шта јесте српски интерес ако не то да се користи свака прилика да се у највећој могућој мери повећа извоз, да се српска привреда развија, да се упосле неискоришћени капацитети, повећа производња, запосле нови радници, повећа бруто друштвени производ…?
Председник Владе, ма колико пута то поновио, не доказује у пракси да Влада Србије следи српске интересе. Потпуно супротно. Влада Србије је у потпуности зависна од воље бриселске администрације, испуњава њене налоге, спроводи политику коју она захтева и дефинише и остварује њене интересе. То нису српски интереси, то су страни интереси и они су најчешће супротни српским. Српска Влада је марионетска влада.
Годинама већ Демократска странка Србије указује на чињеницу да евроунијатска српска власт не спроводи српску већ политику Брисела и Вашингтона, да је неопходно да се промени политика, да се прекине процес евроинтеграција и да се Србија определи да као политички неутрална држава сарађује са свима, као партнерима и на обострану корист. Као што је то било за власти Демократске странке, тако је и данас, када Српска напредна странка са истом, чак и већим жаром води Србију странпутицама евроинтеграција.
Данас, после овог последњег атака ЕУ на Србију и захтева да Србија ради на своју штету, на штету своје привреде, а у корист ЕУ, лакше је доказати да смо у праву.
Треба се сетити изјава српских званичника и активности појединих институција од пре само неколико дана.
Министар трговине Расим Љајић је рекао да „санкције представљају одличну прилику за наше пољопривредне производе и прехрамбену индустрију, захваљујућу Споразуму о слободној трговини са Русијом” .
Жељко Сертић, званични кандидат за министра привреде је рекао да се ради „о великој шанси српске привреде и да ће Влади и надлежним државним институцијама бити упућен предлог да у што краћем року размотри могућност да се део средстава из квоте за субвенционисане кредите усмери ка извозницима”. Узгред, ово демантује изјаву председника Владе да Србија није ни размишљала да даје субвенције извозницима. Из само ове две изјаве јасно се види да су и сами чланови Владе до пре само два дана размишљали рационално.
У Москви је 22. августа одржан састанак државно-привредне делегације Србије са руским министром пољопривреде Николајем Фјодоровим , делагацију је предводила министарка пољопривреде Снежана Богосављевић- Бошковић, а у делегацији је био и будући нови министар привреде Жељко Сертић. Договорено је: убрзавање процедуре за издавање извозних дозвола, хитно оснивање руско-српске компаније за логистичку подршку српским извозницима и размотрена је могућност заједничке производње прехрамбених производа. Активност за сваку похвалу: одговорно, брзо организовано и на корист Србији.
Али, онда је стигао одговор председника Владе на захтев Европске уније. Он је одлучио, јер колико је познато Влада о томе није одлучивала, да је Србији од српског интереса пречи интерес ЕУ.
Уместо повећаног извоза, производње, прихода предузећа и државе, новог запошљавања по потреби повећања производње… захваљујући одлуци председника Владе о увођењу делимичног ембарга извоза у Русију Србија је добила похвалу бриселске администрације упућену изјавом портпарола Стефана Филеа, која гласи: „ Вучићева изјава да ће се Србија придржавати препорука ЕУ и да неће подстицати извоз хране у Русију је нешто што заслужује похвалу”. Каква је то бахатост, каква осионост, какав безобразлук Европске уније која захтева да нека држава сопствене интересе подреде њеним. Али, важније: каква је то држава, каква је њена власт, каква је Влада Србије, какав је то председник Владе који на то безпоговорно пристаје. И зашто?
Похвале одлуци председника Владе су стигле, сасвим природно и очекивано, не само од представника бриселске администрације, већ и од Демократске странке, невладиних организација, бивших амбасадора и оних који стоје у реду за будуће и наравно од дежурних „експерата” који су објаснили да је за Србију веома корисно да ради на своју штету.
Од Демократске странке Србије Влада за ову неразумну, штетну, још једну срамну одлуку може да добије само критику. А од грађана, надамо се, презрење” – нагласио је Маршићанин.
