ДСС: И позивним бројем 383 призната самозвана држава косметских Албанаца

ПОДНЕЛА ПРЕДЛОГ ЗA OЦEНУ УСTAВНOСTИ

СПOРAЗУMA O TEЛEКOMУНИКAЦИJAMA И EНEГРETИЦИ

• И сама Влада Републике Србије је прећутно признала да су оне неуставне тиме што је, приликом подношења предлога Уставном суду да застане са поступком оцене њихове уставности, наговестила доношење посебног закона о суштинској аутономији Аутономне покрајине КиМ
• Одредбама споразума о телекомуникацијама издваја се из састава Републике Србије територија самозване државе косметских Албанаца као да је посреди суверена и независна држава. Тако су се сходно члану 1 „обе стране договориле да ће Косову бити додељен троцифрени позивни број од стране ITU (International Telecommunications Union)  у складу са стандардима, принципима и распоредом ITU“
• Како сходно правилима и распореду Међународне уније за телекомуникације само суверене и независне државе располажу посебним позивним бројем (Србија има 381, Црна Гора 382, Хрватска 385, Словенија 386, Босна и Херцеговина 387, Македонија 389) - тако ће и самозвана држава Косово имати позивни број 383
• Споразумима о енергетици је договорено да Електропривреда Србије, као јавно предузеће Републике Србије, и све његове испоставе ни на који начин више неће бити присутни на територији самозване државе косметских Албанаца
• Све што је Ивица Дачић успео да избори у овим преговорима јесте „оснивање нове електроенергетске компаније за снабдевање потрошача“ (у четирима општинама на северу Косова). Али ће и та нова компанија „бити основана у складу са косовским правним и регулаторним оквиром“, што значи да ће бити предузеће самозваног Космета а не Републике Србије
• Пошто би примена ових споразума до доношења коначне одлуке Уставног суда нанела непоправљиву штету, тешко нарушила државне и националне интересе Републике Србије и непоправљиво повредила уставна права грађана и одређених привредноправних субјеката - предлажемо да на основу члана 168 става 4 Устава Уставни суд обустави извршење свих појединачних аката и радњи који би проистекли током њихове примене

ПРEДЛOГ ДСС ЗA OЦEНУ УСTAВНOСTИ СПOРAЗУMA O TEЛEКOMУНИКAЦИJAMA И EНEГРETИЦИ

УСТАВНОМ СУДУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

         СУОЧЕНИ са новим споразумима Владе Републике Србије са владом самозване државе косметских Албанаца, упркос чињеници да су сви претходни споразуми са том владом оспорени пред Уставним судом као неуставни и незаконити;

         свесни своје грађанске и историјске одговорности за очување територијалне целовитости државе којој припадамо и њеног јединственог правног поретка;

         солидарни са нашим држављанима и сународницима на Косову и Метохији, које наше власти у Београду присиљавају да живе, излазе на изборе и гласају под уставним и правним поретком те самозване државе,

а на основу члана 168 става 1 Устава Републике Србије, у својству овлашћеног предлагача, подносимо следећи

ПРЕДЛОГ ЗА ОЦЕНУ УСТАВНОСТИ И ЗАКОНИТОСТИ

         Споразумâ о телекомуникацијама и

         Споразумâ о енегретици,

         које је 13. септембра 2013. године у Бриселу Влада Републике Србије закључила са владом самозване државе косметских Албанаца

I

Форма закључених споразума

         Уставном суду је добро познато у којој правној форми су обнародовани први споразуми које је још претходна Влада Републике Србије закључила у Бриселу са самозваном косметском владом. То је учињено у форми следећих подзаконских аката:

         Уредбе о посебном начину обраде података садржаних у матичним књигама за подручје АП Косово и Метохија („Службени гласник РС“, број 86 од 18. новембра 2011);

         Уредбе о посебном начину обраде података садржаних у катастру земљишта за АП Косово и Метохија („Службени гласник РС“, број 94 од 14. децембра 2011);

         Уредбе о контроли преласка административне линије према АП Косово и Метохија („Службени гласник РС“, број 98 од 23. децембра 2011);

         Уредбе о посебном начину признавања високошколских исправа и вредновања студијских програма универзитета са територије АП Косово и Метохија који не обављају делатност по прописима Републике Србије („Службени гласник РС“, број 16 од 7. марта 2012).

         После оспоравања уставности и законитости ових уредаба пред овим Судом, сама Влада Републике Србије је прећутно признала да су оне неуставне тиме што је, приликом подношења предлога Уставном суду да застане са поступком оцене њихове уставности, наговестила доношење посебног закона о суштинској аутономији Аутономне покрајине Косово и Метохија, којим ће се уредити и питања обухваћена уредбама чија се уставност оспорава. То неугодно искуство ју је навело да много важнији „Први споразум о принципима који регулишу нормализацију односа“ између самозваног Космета и остатка Србије (познатији као „Бриселски споразум“) од 19. априла 2013. године обнародује у форми политичког прихватања извештаја Владе од стране Народне скупштине, тако што се споменути Споразум појављује као интегрални део Владиног извештаја. Влади се учинило да ће тиме не само изиграти сваку познату уставну форму својих аката и међународних споразума које закључује, него и навести Уставни суд да тај споразум квалификује као непостојећи правни акт или бар као акт који не подлеже судској контроли уставности.

         Кад је и овај Споразум оспорен пред Уставним судом због неуставности и незаконитости, Влада је изгледа решила да потоње споразуме у Бриселу са самозваном косметском владом ни на који начин више не објављује. Тако је 26. маја 2013. године Влада Републике Србије својом одлуком прихватила „План примене Бриселског споразума“, али га није објавила него су то учинили дневни листови и поједини веб сајтови, као да он за њу уопште не постоји.

         На исти начин поступљено је и са Споразумима о телекомуникацијама и Споразумима о енергетици, које је 13. септембра 2013. године у Бриселу председник Владе Ивица Дачић закључио са председником владе самозване државе косметских Албанаца Хашимом Тачијем. Наша Влада ове споразуме ни на који начин није обнародовала, па смо факсимиле на енглеском и преводе на српски језик преузели са следеће електронске адресе http://www.nspm.rs.

         По нашем суду, факсимили на енглеском су аутентични, а преводи на српски језик веродостојни, мада су могли бити знатно бољи, па вам и једне и друге достављамо у прилогу. Невоља је, међутим, у томе што ови текстови садрже читав низ скраћеница, а не пуне називе међународних организација и јавних агенција и предузећа.

         Поставља се наравно питање због чега наша Влада споразуме које је закључила у Бриселу, који су по нашем суду својеврсни међународни уговори, избегава да обнародује у некој од Уставом прописаној правној форми? Уколико их, пак, због необнародовања, сматра правно непостојећим, како уопште може тврдити да су они правно обавезујући - да обавезују не само њу саму него и грађане, нарочито на Косову и Метохији, на које се примењују, и како се такви споразуми уопште могу извршавати и примењивати ако су правно непостојећи.

         Примера ради, како наша Влада уопште може позивати наше грађане на Косову и Метохији да 3. новембра 2013. године изађу на општинске изборе по уставу и законима самозване косметске државе, ако су правне одредбе по којима су ти избори заказани садржане у „Бриселском споразуму“ од 19. априла 2013. године, који је, због необнародовања у ваљаној правној форми, правно непостојећи? И да ли Влада Републике Србије има на Уставу засновано право да користи симуловану правну форму?

         На основу свега изложеног, сматрамо да су Споразуми о телекомуникацијама и Споразуми о енергетици, закључени 13. септембра 2013. године у Бриселу, својеврсни међународни уговори у симулованој правној форми, који подлежу оцени уставности и законитости од стране Уставног суда.

II

Споразуми о телекомуникацијама

         Одредбама ових Споразума издваја се из састава Републике Србије територија самозване државе косметских Албанаца као да је посреди суверена и независна држава. Тако су се сходно члану 1 „обе стране договориле да ће Косову бити додељен троцифрени позивни број од стране ITU (International Telecommunications Union)  у складу са стандардима, принципима и распоредом ITU“. Како сходно правилима и распореду Међународне уније за телекомуникације само суверене и независне државе располажу посебним позивним бројем (Србија има 381, Црна Гора 382, Хрватска 385, Словенија 386, Босна и Херцеговина 387, Македонија 389), тако ће и самозвана држава Косово имати позивни број 383. Стога ће после окончања прелазног периода јануара 2015. године сви оператери на Косову и Метохији искључиво користити позивни број 383, што значи да ће у погледу вођења телефонских разговора са саговорницима у остатку Србије наши грађани и сународници на Косову и Метохији живети у страној држави.

         Чланом 2 утврђено је усклађивање коришћења спектра за GSM и телевизијског сигнала, укључујући и дигитално емитовање, како не би дошло до узајамног ометања пружања услуга. Тога ради свака страна се обавезује да међународним сигналом не покрива границу (border/boundary) друге стране. А то само значи да телевизијски и други сигнали из остатка Србије не могу прелазити међу која га дели од Косова и Метохије и обрнуто, те да је са становишта Међународне уније за телекомуникације, остатак Србије једна, а самозвани Космет друга држава. При том је Ивица Дачић употребом двеју енглеских речи - border/boundary - покушао да прикрије да су оне ознака за праву државну границу, па је реч boundary преведена на српски језик речима административна граница, што би било могућно једино ако би на енглеском била употребљена синтагма administrative boundary. Уз то се органи обеју страна, који уређују телекомуникације, обавезују да постигну споразум мобилних оператера о ромингу, што такође значи да су посреди две државе, будући да се роминг наплаћује само за прекограничне разговоре мобилним телефоном.

         Један од реликата српске државности на северу Косова било је јавно предузеће Телеком Србија, које је одржавало линије фиксне телефоније. По овим бриселским споразумима то више неће бити тако, него ће постојати две државе са посебним оператерима фиксне телефоније. Једино ће чланом 3 Телекому Србије бити пружена могућност да своју подружницу региструје по косовским законима као посебно правно лице (фирму) и добије пуну лиценцу за пружање услуга фиксне телефоније.

         Коначно, чланом 4 Телекому Србије је допуштено да оснује ново предузеће (фирму кћер) које ће, сходно закону и другим прописима самозваног Космета, добити привремену дозволу и користити затечену инфраструктуру која се налази на терену, с тим да ће важење те дозволе истећи пре јануара 2015. године. После тога то ново предузеће може добити временски неограничену лиценцу за мобилну телефонују само на тендеру, што значи да уместо њега на северу Косова мобилну телефонију може обављати и неко друго предузеће (косметских Албанаца или из неке европске земље). И што је још важније, то ново предузеће биће у другој држави, тако да ће се пре или после плаћати роминг када се са мобилног телефона тог новог предузећа разговара са имаоцем мобилног телефона Телекома у остатку Србије, баш као што се сада плаћа роминг када се, коришћењем сигнала Телекома у Републици Српској, зове саговорник који користи сигнал Телекома у Србији.

         Иако ће се о поштанским услугама касније разговарати, већ сада је јасно да српских пошта ускоро неће бити на Косову и Метохији, па се већ сада поставља питање како ће се обављати платни промет у динарима и на који начин ће наши држављани и сународници на Косову и Метохији примати своје плате и пензије и друга социјална давања.

III

Споразуми о енергетици

         Овим споразумима је договорено да Електропривреда Србије, као јавно предузеће Републике Србије, и све његове испоставе ни на који начин више неће бити присутни на територији самозване државе косметских Албанаца. То се лако може показати и доказати.

         Најпре је чланом 2 предвиђено постојање два оперативна система - један на територији самозваног Космета, други на остатку територије Републике Србије. „Оператер преносног система за територију Косова“ биће КОСТТ,  а наше јавно предузеће које се бави преносом енергије (ЕМС) подржаће КОСТТ да постане члан ENTSO-E (Уније јавних предузећа држава чланица која преносе електричну енергију), што значи да са становишта преноса електричне енергије постоје две државе - самозвани Космет и остатак Србије. То је разлог што се у  члану 3 помињу обе стране и „органи за регулисање питања у области енергетике обеју страна“ - државни органи самозваног Космета и државни органи (одговарајуће министарство) Републике Србије.

         Све што је Ивица Дачић успео да избори у овим преговорима јесте „оснивање нове електроенергетске компаније за снабдевање потрошача“ (у четирима општинама на северу Косова). Али ће и та нова компанија „бити основана у складу са косовским правним и регулаторним оквиром“, што значи да ће бити предузеће самозваног Космета а не Републике Србије. Још је важније што српско јавно предузеће Електрокосмет престаје да постоји, па ће његови запослени радници бити укључени у ту нову компанију или ће им бити понуђено запослење у КЕДС-у (предузећу самозваног Космета). А као доказ да ће самозвани Космет имати своју преносну мрежу за електричну мрежу која је одвојена од преносне мреже у остатку Србије, може да послужи одредба ових споразума да ће КОСТТ („оператор преносног система за територију Косова“) „извршити поновно повезивање далековода од 110 КВ код места Валац“. При том ће тренутни оператери (радници јавног предузећа Републике Србије) бити „дужни да поштују упутства која буду добијали из Косовског диспечерског центра“.

         Једва да треба рећи да су овим споразумима у Бриселу успостављена два потпуно одвојена енергетска и преносна система и два оператера у двема потпуно раздвојеним државама.

IV

Прекршене уставне и законске одредбе

         По нашем суду, изузев члана 6 Споразума о телекомуникацијама и чланова 6 и 7 Споразума о енергетици, сви ови споразуми су у целини неуставни и незаконити, јер се њима на двема државним територијама (самозваног Космета и остатка Републике Србије) успостављају два посебна телекомуникациона и енергетска система, тако да су одговарајућа јавна предузећа Републике Србије лишена могућности и права да делују и послују на територији самозване државе косметских Албанаца. Уз то ће сви наши држављани и сународници, који су запослени као радници, службеници и руководиоци одговарајућих јавних предузећа Републике Србије, а живе на Косову у Метохији бити на противуставан и противзаконит начин присиљени да се запосле у неким новим предузећима, регистрованим по законима самозваног Космета, или да поднесу молбу за пријем у радни однос са одговарајућим предузећима самозване државе косметских Албанаца. Стога ће по овим споразумима то бити две одвојене државе, баш као што су у свему одвојене Србија и Босна и Херцеговина.

         Закључивањем ових споразума о телекомуникацијама и енергетици повређено је више одредаба Устава Републике Србије.

         Чланом 4 ставом 1 овог Устава утврђено је да је правни поредак у Републици јединствен. Овим споразумима успостављају се два потпуно одвојена и узајамно независна поретка за подручје телекомуникација и енергетике.

         Преамбулом овог Устава и његовим чланом 182 ставом 2 утврђује се да Косово и Метохија могу имати само суштинску аутономију у оквиру територијалног интегритета Републике Србије. Додељивање посебног позивног броја 383 самозваној држави косметских Албанаца, тој државној творевини се признаје статус суверене и независне државе.

         Чланом 82 ставом 2 овог Устава  утврђује се да је Република Србија јединствено привредно подручје са јединственим тржиштем роба, рада, капитала и услуга. Овим споразумима се јавним и другим предузећима у области телекомуникација и енергетике ускраћује право да послују на територији Косова и Метохије, под изговором да на њој важи посебан правни поредак самозване косметске државе.

         Чланом 84 утврђује се да сви имају једнак правни положај на тржишту, што се пре свега односи на привредноправне субјекте. Овим споразумом се не само успостављају два тржишта за пружање телекомуникационих услуга и испоруку електричне енергије, него се и јавна и друга предузећа у овим областима привредне делатности, која већ имају све потребне дозволе за рад на територији Републике Србије, присиљавају да оснивају своје посебне подружнице и траже за њих посебне лиценце од органа самозване косметске државе, ако желе да наставе са својом привредном делатношћу на територији Косова и Метохије.

         Чланом 123 ставом 3 Устава подробно је утврђено које све правне акте Влада Републике Србије може да доноси. Поменути споразуми су својеврсни међународни уговори у симулованој правној форми, који нису на ваљан начин ни закључени ни обнародовани. Како они захтевају измену важећих закона, њих је, сходно члану 99 ставу 1 тачки 4 Устава и члану 14 ставу 1 Закона о закључивању и извршавању међународних уговора („Службени гласник РС“, број 32/13), морала да својом одлуком потврди Народна скупштина.

         Поред нарушавања важећег Устава, овим споразумима о телекомуникацији и енергетици прекршен је читав низ важећих закона и подзаконских прописа, што препуштамо Уставном суду да сам утврди.

V

Привремена мера

         Пошто би примена ових споразума о телекомуникацијама и енергетици, до доношења коначне одлуке Уставног суда нанела непоправљиву штету, тешко нарушила државне и националне интересе Републике Србије и непоправљиво повредила уставна права грађана и одређених привредноправних субјеката, предлажемо да на основу члана 168 става 4 Устава Уставни суд обустави извршење свих појединачних аката и радњи који би проистекли током њихове примене.

         У Београду,

         3. септембра 2013. године

         У прилогу: факсимили Споразума о телекомуникацијама и Споразума о енергетици на енглеском језику и њихов превод на српски језик