ДС: Вучић нема право да се пореди са Ђинђићем, нити свој Закон о раду са његовим

ВЛАДИНИ ПРЕДЛОЗИ ДАЛЕКО ЛОШИЈИ ПО РАДНИКЕ

И ДОВЕШЋЕ ДО РАСПРОДАЈЕ РАДНЕ СНАГЕ СРБИЈЕ

Александар Вучић

• Код отпремнина се сада узима у обзир само период проведен код последњег послодавца, и то у висини збира трећине зараде за сваку годину рада код последњег послодавца. У време Ђинђића Закон о раду (члан 117.) је обавезивао послодавца да исплати отпремнину за укупан радни стаж
• Премијер меког срца и његова политика распродаје Србије прескупо ће коштати грађане и државу и за то ће премијер и Српска напредна странка морати да преузму одговорност

        ДЕМОКРАТСКА странка захтева да Српска напредна странка престане са лажним поређењем садашњих измена Закона о раду са онима из времена Зорана Ђинђића наводећи да је он био строжији када је реч о положају радника него данашњи.

        Прво, зато што политика коју данас води Александар Вучић ни на који начин није слична оној коју је водио Зоран Ђинђић - онај коме је Ратко Младић херој, а Ђинђић издајник - нема права да се пореди са убијеним премијером.

        Друго, зато што су садашње измене Закона о раду далеко лошије по раднике него оне у време Ђинђићеве владе и довешће до распродаје радне снаге ове земље.

        - Обара се цена рада и права радника у интересу послодавца.

        - Минули рад се плаћа само за време проведено код последњег послодавца (0,4 одсто од основице), док је у време Ђинђића (основица) била 0,5 и дефинисана колективним уговорима дакле договором са синдикатима.

        - Код отпремнина се сада узима у обзир само период проведен код последњег послодавца, и то у висини збира трећине зараде за сваку годину рада код последњег послодавца. У време Ђинђића Закон о раду (члан 117.) је обавезивао послодавца да исплати отпремнину за укупан радни стаж и то: до 10 година радног стажа у висини двоструког износа зараде, до 20 година, троструког, до 30 година четвороструког и преко 30 година петоструког износа зараде.

        - Вучићево решење укида накнаде за рад у сменама јер је накнада 26 одсто, док су у Закону о раду из 2001. сменски и ноћни рад дефинисани као право запослених које је дефинисано колективним уговорима.

        - Вучићево решење нарушава стандард заштите особа са инвалидитетом (члан 43. наводи обавезу да таква особа мора да има посао у складу са радном способношћу а већ у члану 44. се наводи да послодавац није дужан да води рачуна о томе и да га може прогласити вишком). Закон о раду у време Ђинђића је стриктно, недвосмислено обавезивао послодавца да инвалиду обезбеди обављање послова према преосталој радној способности (члан 78.)

        - Предложеним изменама и допунама на мала врата се уводи могућност отказа и за труднице и породиље. Посебно је проблематично што се као један од разлога за отказ наводи „ако не остварују резултате или немају потребна знања и вештине“. У Ђинђићевом Закону о раду (члан 76.) стоји да за време трудноће, породиљског одсуства, одсуства ради неге детета, послодавац не може запосленом дати отказ (изузев ако је радни однос заснован на одређено време).

        Нема дилеме да је по свим овим решењима Закон о раду из 2001. године у време Зорана Ђинђића био повољнији за раднике од оног који се данас нуди. Премијер меког срца и његова политика распродаје Србије прескупо ће коштати грађане и државу и за то ће премијер и Српска напредна странка морати да преузму одговорност.