Србима се смучило да их убацују у епрувету у БХ-експерименту

ФАКТИ ПРЕНОСЕ ДОДИКОВ ИНТЕРВЈУ РУСКОМ СЕРВИСУ РСЕ КОЈИ ЈЕ ИЗАЗВАО ИЗЕТБЕГОВИЋЕВ БЕС

• Овде је примарно питање Босна, а не Министарски савет. Само наивни мисле да се овде ради о Савету министара. Свет и даље жели да настави са експериментом који се зове БиХ, без обзира колико пута се показао као неуспешан

• И нама се смучило да будемо онај део који се убацује у епрувету и меша од стране неких неизабраних странаца који овдје покушавају да направе алхемију. Овде су неспојиви хемијски елементи

• Борба за идентификацију код Бошњака је искључиво везана за то да се створи каква-таква БиХ. То је народ кога нема нигде, него само у БиХ

• То је народ који је сам себе прогласио народом 1993. године. Они не могу да изграде властити идентитет, ако не униште идентитет других конститувних народа

• Постоје само два празника у току године који се заједничке славе и све друго је различито. То су међународна Нова година и Дан победе над фашизмом. Ниједан домаћи догађај у историји није био довољан да окупи Србе, Бошњаке и Хрвате, да прогласе тај дан заједничким празником

 Разговарала: Ирина Лагунина

        ПРЕДСЕДНИК Републике Српске Милорад Додик у интервјуу за руски сервис Радија Слободна Европа каже како се у тренутној кризи у БиХ не ради о Савету министара БиХ, него о  „експерименту који се зове БиХ” и принципу расподеле функција међу припадницима три народа.

        Додик каже да представници РС неће одустати од захтева за четири министарства на државном нивоу, те наглашава да политички представници Срба само желе да заштите РС и обезбеде поштивање Устава БиХ.

„Народи који живе у овој Босни никада се нису изјаснили да ли желе у њој да живе.”

        РСЕ: Већ више од годину дана Босна и Херцеговина није била у стању да формира Веће министара. Ко је крив за то? Што се догађа у овој земљи?

        ДОДИК: Дошли сте у земљу која је направљена, не вољом народа који овде живи, него међународном вољом да се дође до споразума који је из ових или оних разлога прихваћен и потписан, а то је Дејтонски споразум. Да бих то објаснио, треба ми читава емисија. Ситуација око избора Савета министара одражава стање земље БиХ и чињеницу да народи који живе у овој Босни никада се нису изјаснили да ли желе у њој да живе. Једни желе мајоризацију и манифестацију моћи већине у односу на друге народе који не желе да живе у таквим условима. Све се своди на неке фотеље, а овај избор је типично везан искључиво за концепте и гледање у БиХ. Дејтонски баланс је направио БиХ састављену од два ентитета и три констутивна народа. У БиХ је све везано за ентитете и констутивне народе.

        Либералним политичарима света то није одговарало и они желе да ојачају индивидуалност која би морала да буде неприкосновена и да грађански концепт буде тај који замењује концепт суверених констутивних народа и тиме мења политички систем у БиХ до мере да уопште није важно ко кога представља, мада у Уставу то све фино пише. Представници на нивоу БиХ морају да представљају народ одакле долазе.

        Овде се појавио проблем ко представља народ. Неки не воле о томе да причају јер мисле да је то ирелевантно. Овде је то веома важно питање. Представник може да буде онај који има мандат да некога представља. Да би имао неко мандат, или мора да буде релевантно изабран на легалним изборима, или да од неких тела који имају легитимитет избора добију тај мандат.

„Ми представљамо Србе. У том погледу само желимо да поштујемо Устав. У Уставу пише да нама припада једна трећина министарских места што чини четири министарска места.”

        Бошњаци Муслимани у БиХ су потегли за тим да овладају позицијама које припадају другим констуктивним народима. Тако се десило да су члана Председништва БиХ из хрватског народа изабрали гласови Бошњака, што се може јасно сабрати и видети кроз избор који се дешавао. То је довело до неповерења и осећаја преваре која се спрема у суштини, уколико се буде радило на начин на који то желе људи из бошњачког народа. Зато нисмо имали успех.

        Нама је примарно да заштитимо интересе РС. Представљам РС и политичку партију у којој су доминантни гласови Срба. Има ту и бошњачких и хрватских гласова и ми то поштујемо. Они у структурама наших именовања имају одређена мјеста, али на нивоу БиХ је сасвим другачија ситуација. Ми тамо идемо као представници РС.

        Ми представљамо Србе. У том погледу само желимо да поштујемо Устав. У Уставу пише да нама припада једна трећина министарских места што чини четири министарска места.

        Од нас се тражи да одустанемо од четири министарска мјеста и да још додатно одустанемо од ротације која је била раније записана у Уставу, али је то укинуо Педи Ешдаун својом арогантном политиком. Наравно да је то немогуће и ми не можемо да кршимо Устав. Немам намеру да се изјашњавам као оптимиста или песимиста по том питању.

        Овде је примарно питање Босна, а не Министарски савет. Само наивни мисле да се овде ради о Савету министара. Свет и даље жели да настави са експериментом који се зове БиХ, без обзира колико пута се показао као неуспешан. И нама се смучило да будемо онај део који се убацује у епрувету и меша од стране неких неизабраних странаца који овдје покушавају да направе алхемију. Овде су неспојиви хемијски елементи.

„Ми нисмо осетили неку корист од „ефикасне власти у БиХ“. Више нам је сметала, него помагала.”

        РСЕ: Да ли ће ситуација са средишњом власти у Босни имати некакав утицај на оно што се догађа у Републици Српској?

        ДОДИК: Они не утичу ни на шта, само сметају. Показали су се као огромна сметња. Концентрација и ароганција међународне заједнице на питање јачање институција у БиХ повукла је огроман новац који се тамо троши. Имамо 22.000 запослених у БиХ који примају плате, а нема никакве користи од њих.

        Борба за идентификацију код Бошњака је искључиво везана за то да се створи каква-таква БиХ. То је народ кога нема нигде, него само у БиХ.

        То је народ који је сам себе прогласио народом 1993. године. Они не могу да изграде властити идентитет, ако не униште идентитет других конститувних народа.

        У односима са светом имамо довољно капацитета да то чинимо са онима који то хоће, а они који неће, нико их не може натерати. БиХ је извештачена у много чему, па и у тим капацитетима који су окренути према иностранству. Ми нисмо осетили неку корист од „ефикасне власти у БиХ“. Више нам је сметала, него помагала.

„Овде је пре неколико месеци, за потребе неких страних институција, Gallup радио интервју становништва по питању да ли желе остати у БиХ, или не. У РС, 88 посто анкетираних је рекло да не жели да остане у БиХ. То су Gallup-ове информације.”

        РСЕ: Можда би било лакше за Републику Српску напустити савез и следити властити пут?

        ДОДИК: Да ли ћемо или нећемо ићи својим путем, не зависи само од нас. Овде је пре неколико месеци, за потребе неких страних институција, Gallup радио интервју становништва по питању да ли желе остати у БиХ, или не. У РС, 88 посто анкетираних је рекло да не жели да остане у БиХ. То су Gallup-ове информације.

        Ми политичари морамо да поштујемо реалност а то су међународни споразуми и консталација односа на међународном плану. Мислим да су додатну вољу за самосталност у РС појачали странци који ничим нису учинили доступном или привлачном БиХ људима овде у РС, него су сталном ароганцијом и кривњом РС довели до стварања довољно енергије да се тих 88 посто анкетираних изјасни да жели да живи ван БиХ.

        Ми не можемо да доносимо унилатералне одлуке али је можда битније питање које ми сигурно нећете поставити - како да ми политичари овде егзистирамо, делујемо и радимо, а да не поштујемо вољу тих 88 посто грађана који на тај начин мисле?

Милорад Додик и Кетрин Ештон у Бањалуци, мај 2011.

​        Егзотични политичари са стране овде виде само егзотичне ствари. Занемарују чињеницу да у БиХ постоје три констутивна народа. Постоје само два празника у току године који се заједничке славе и све друго је различито. То су међународна Нова година и Дан победе над фашизмом. Ниједан домаћи догађај у историји није био довољан да окупи Србе, Бошњаке и Хрвате, да прогласе тај дан заједничким празником.

„Говорим српским језиком, а у Сарајеву говоре босански. Ако је тако, онда треба да се зове бошњачки језик. Ако је босански, онда и ја морам да се питам да ли прихватам тај језик.”

        Срби су овде трајно незадовољни чињеницом да је разваљена Југославија. Били смо против тога, а Бошњаци и Хрвати су били за то. БиХ је била различита по томе што су све друге републике имале народне већине. Само у БиХ ни један народ није био у већини. По том принципу ми смо требали да наставимо исти живот какав се живео у бившој Југославији и да будемо мала Југославија, која се показала неуспешна као велика.

        Сви кажу: пустите историју, идемо у будућност. Шта је будућност? Говорим српским језиком, а у Сарајеву говоре босански. Ако је тако, онда треба да се зове бошњачки језик.

        Ако је босански, онда и ја морам да се питам да ли прихватам тај језик. Ја га не прихватам јер је та врста идентификације веома важна за једна народ и зато говорим српски језик. Када ће неки бошњачки политичар рећи да говори на српском језику?

        Зато је ово неуспешно друштво. Мој проблем је што то говорим и што се то некима који седе у Бриселу или Вашингтону не свиђа. Мој глас су људи који овде шетају и моји сарадници.

        Мени је стало да сутра када одем одавде и не будем председник, могу да шетам овом истом улицом и да нико не пљује за мном.

        По Дејтонском споразуму, БиХ има само шест заједничких институција. Интервенцијом високих представника и отимањем надлежности од РС, сада има 87, без наше воље. Када смо гласали, нисмо били вољни да то дамо, али је био притисак несношљив. Неки су били удаљавани с послова, смењивани су председници републике и министри. Стављани су под дугогодишње истраге које су се касније по правилу завршавале ослобађајућим пресудама и нико им се није извинио.

        Зар у тој држави да живимо? Зашто нам Европа не помогне да направимо нормално друштво?

„Путин је одлучан државник који је несумњиво везан за сав успех руске државе у последње време. Он има довољно харизме и ауторитета да води државу. Радујем се сваком сусрету са њим.”

        РСЕ: Недавно сте у Москви присуствовали конгресу странке Јединствена Русија. Састали сте се с премијером Владимиром Путином. Који су ваши утисци?

Милорад Додик на конгресу Јединствене Русије, септембар 2011.

        ДОДИК: Ради се о једном одлучном државнику, који је несумњиво везан за сав успех руске државе у последње време. Он има довољно харизме и ауторитета да води државу која се нашла у сложеним условима с краја 90-тих и почетка 2000. година. У том погледу је за нас, који долазимо из малих држава региона, увек част срести тако важне политички и светске људе. Он је несумњиво светски лидер. Суочен је са многим проблемима међународног карактера, везано за системе безбедности и онога што је руски примарни циљ, да осигура безбедност свога простора. Радујем се сваком сусрету са њим.

        РСЕ: На конгресу је постало прилично јасно да ће се Путин вратити на место председника, евентуално на још 12 година. Мислите ли да ће Русија наставити своју снажну потпору Републици Српској и да ће наставити са улагањем у привреду?

        ДОДИК: По овоме што је тренутно стање и јасна политичка сарадња и уважавање позиције РС и чињенице да РС функционише у оквиру БиХ, као Дејтонски организоване земље, у том погледу руска политика, у самој својој суштини, подржава Дејтонски споразум, што нама одговара.

        Ми мислимо да Дејтонски споразум треба да се одржи, за разлику од неких западних концепција, које су тражиле да се проведе други Дејтон, који тражи разградњу онога што пише у Дејтону и како је у Дејтону договорено као међународном споразуму који је, не само завршио рат, него направио нову организацију у БиХ. Мислим да су руски политичари тога свесни и да смо се нашли на истом питању потпуно усаглашени.

        Интерес Руске Федерације, онако како га ми разумемо, јесте да се сачува стабилност и мир и да се очува Дејтон као основни уговор за функционисање БиХ. Желимо да се локална одговорност преда локалним структурама власти у БиХ, а не да дође до сталног уплива странаца, који нису изабрани, и који су овде наметнути неким неформалним одлукама одређених центара моћи који покушавају да управљају БиХ.

„Постоје индикације и подаци да се налазе одређене количине нафте на простору РС. Истраживања ће обавити руске компаније. Један од мега пројекта које радимо је гасовод, где заједно са Министарством енергетике Руске Федерације и Гаспромом развијамо ту активност. Уверен сам да ће то бити улагање новог руског капитала овде.”

        Улагање руског капитала у БиХ и долазак руске привреде овде је континуиран. То смо започели приватизацијом нафтне индустрије у РС и сада, након неколико година, можемо рећи да је тај пројект успео. Несумњиво је показао способност руске државне компаније да уђе у сложене процесе реконструкције предузећа која су девастирана у рату. Све је то подржала Развојна банка Руске Федерације.

        Развијамо пројекте за нова налазиште нафтне овде. Постоје индикације и подаци да се налазе одређене количине нафте на простору РС. Истраживања ће обавити руске компаније. Један од мега пројекта које радимо је гасовод, где заједно са Министарством енергетике Руске Федерације и Гаспромом развијамо ту активност. Уверен сам да ће то бити улагање новог руског капитала овде.

        Врло је важно што Сбербанка преузима Volksbanku која послује и у Републици Српској. Процес преноса власништва ће се завршити за месец-два. Руски банкарски и финансијски стручњаци ће преузети управљање овом банком, што је за нас важно јер верујемо да нам долазе пријатељи који ће, поред пословних критерија, имати у виду и чињеницу да имамо добру сарадњу на свим нивоима.

        Заједно са руском амбасадом рехабилитујемо учење руског језика у нашем образовном систему и на нашем Универзитету већ постоји катедра за руски језик. Ми смо отворени да то побољшамо. Важно нам је да се застој, који је био у проучавању руског језика, поново афирмише.