ДОДИК: Високи представници су наметнули више од 280 закона

ОЦЕНИО ДА БОЈКОТ ПОСЛАНИКА СДС НИЈЕ ДОБАР ОДНОС ПРЕМА НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ РС НИТИ ПРЕМА РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

• Председник РС указао на признање бившег високог представника Педија Ешдауна да је дошао у БиХ да разгради Дејтонски споразум, чиме ће правна наука једног дана морати да се позабави
• „Мора да се зна да високог представника нису установиле Уједињене нације, него Анекс 10, који су потписале Србија, Хрватска, Република Српска, Федерација БиХ и тадашња имагинарна БиХ која никога није представљала, јер није постојала као држава, осим по критеријуму међународног признања“, нагласио је Додик
• Указао је и на став Венецијанске комисије Савета Европе из 2005. године да је Дејтонски споразум оквиран само у општим начелима, а да се потписници свих његових анекса као дефинитивних уговора, међу којима и Република Српска, сматрају субјектима међународног права

        „ИЗНЕНАДИЛО ме понашање Клуба посланика СДС-а у парламенту Српске. Повлачење посланичке групе није добар однос према Народној скупштини и Републици Српској“, оценио је председник РС Милорад Додик.

        У обраћању на посебној седници парламента Српске, Додик је рекао да Клуб посланика СДС-а износи податке који апсолутно не стоје, међу којима је и тај да је у Бриселу постојала делегација Републике Српске.

        „Није постојала никаква делегација, јер смо тамо позвани Босић и ја као председници политичких партија. Имали смо јединствен став и Српска је у том погледу јасно функционисала“, подсетио је Додик, који је и председник СНСД-а.

        Он је оценио да је наивно веровао да је ситуација у којој се интервенише у Дејтонски мировни споразум тренутак манифестовања јединства у Српској.

        „Мислио сам да ћемо данас овде манифестовати јединство и да ћемо јединствено подржати закључке паламента Српске. Жао ми је што то изостаје и што ће порука бити да није било СДС-а“, рекао је Додик и поручио да је афирмација једниственог става пут којим треба да се креће Српска.

        Наступивши потом на отварању 10. Међународног саветовања „Октобарски правнички дани“, Додик је рекао да ће Република Српска та права дограђивати, јер нема ниједне аутономије која је саму себе укинула.

        Председник Српске је нагласио да је у процесу прилагођавања домаћег правног система правној стечевини ЕУ потребан концепт координације заснован на европској пракси и да је Репубика Српска победила представнике међународне заједнице који су тражили концепт субординације.

        Говорећи о спровођењу одлуке Европског суда за људска права „Сејдић-Финци“, Додик је рекао да је Република Српска дефинитивно закључила свој однос према том питању, те да Федерација БиХ не може да пронађе модел решења.

        Он је нагласио да се само спровођењем слова Дејтонског споразума могао дати допринос стабилизацији мира и конституисању БиХ, али да је интервенционизам међународне заједнице у њој довео до правног насиља.

        „И поред многих који су се тиме бавили, мислим да нисмо довољно изучили Дејтонски споразум и да нисмо одбранили све његове елементе са становишта права и правне хијерархије“, рекао је Додик, подсетивши да су високи представници наметнули више од 280 закона, приписујући то вољи демократских институција.

        Према његовим ријечима, нема бољег доказа да је у БиХ кршено међународно право од признања бившег високог представника Педија Ешдауна да је дошао у БиХ да разгради Дејтонски споразум, чиме ће правна наука једног дана морати да се позабави.

        Додик је рекао да је на тај начин БиХ удаљена од могућег функционисања више него што је могла да функционише да је Дејтонски споразум имплементиран у целости.

        Он је подсетио да данас ниједан акт високог представника не може да се објави у Службеном гласнику Републике Српске и самим тим не постоји у правном поретку Републике Српске.

        Указао је и на став Венецијанске комисије Савета Европе из 2005. године да је Дејтонски споразум оквиран само у општим начелима, а да се потписници свих његових анекса као дефинитивних уговора, међу којима и Република Српска, сматрају субјектима међународног права.

        „Мора да се зна да високог представника нису установиле Уједињене нације, него Анекс 10, који су потписале Србија, Хрватска, Република Српска, Федерација БиХ и тадашња имагинарна БиХ која никога није представљала, јер није постојала као држава, осим по критеријуму међународног признања“, истакако је Додик.

        Он је оценио да се у БиХ не може успоставити правна држава, јер се не уважава пет потписница овог споразума, него Савет за имплементацију мира састављен од амабасадора који управљају многим системима у БиХ.

        „Међународна заједница је ушла и у неуспешну реформу правосуђа, док је Уставни суд приграбио овлашћења која нема ни по Уставу ни по Дејтонском споразуму и постао политички суд који доноси политичке одлуке, што не ради ниједан уставни суд на свету“, рекао је Додик, нагласивши да правничка пракса томе мора да се супротстави.

        Он је додао да су на тај начин наметнути и Суд и Тужилаштво БиХ, који су ретроактивном применом кривичног законодавства кршили право, што је потврдио и Европски суд за људска права.

        (Срна)