Додик неће НАТО-границу на Дрини, али би да Србија постане монархија

СМАТРА ДА ЋЕ 2014. ГОДИНА КЉУЧНА ЗА РЕГИОН, ТИТА СМАТРА „МАНГУПОМ”

• Наш крајњи циљ треба да буде интеграција српског народа на овим просторима. Зашто не бих веровао да је то могуће? Зато што то тако каже један један центар моћи који покушава да интегрише Албанце и дезинтегрише Србе? Или зато што неки српски политичари више воде рачуна да ли ће се допасти Западу уместо да воде политику своје земље? 
• Или зато што неко у Сарајеву хоће да каже да је Гаврило Принцип био терориста, као да је Франца Фердинанда убио у Бечу, а не у анектираној Босни? Или зато што неко поново прави такве планове за Босну и у томе им смета Додик, којег хоће да криминализују и уклоне? Или зато што то тако каже амерички амбасадор? 
• Мени је очигледно да су странци преко Косова хтели да понизе српски народ у целини. И да то настављају да чине с овом политиком „корак по корак" добијања самосталности
• Ево сад та прича о интегрисаној граници. Шта се ту интегрише? Да ли се интегрише Србија? Наравно да се не интегрише јер онда не би било прелаза. А пошто се интегрише Косово, онда су смислили интегрисане прелазе. Према томе, „корак по корак" ће нас довести у позицију да ћемо на један нетранспарентан и ненационални начин дочекати да се реши то питање
• Уверен сам да је за Србију потребно стварање политичког ауторитета, који би многе ствари у Србији могао да постави. Како сада ствари изгледају, Вучић је на добром путу 
• Мој деда је био партизан, али је 1946, кад су га питали да ли треба краљ да се врати, рекао да треба и отишао у затвор

        ПРЕДСЕДНИК Републике Српске у разговору са Вељком Лалићем за нови број Недељника говорио је о томе како се у РС припремају за 2014. годину, која ће по много чему бити кључна за српски народ, о Титу, Дражи Михаиловићу, Војиславу Коштуници, Александру Вућићу…
„Данас водимо исту битку као и пре сто година. Данас се само ради о једном другачијем ослобађању - менталном и психолошком. И зато нама данас треба оно што имају сви други народи - јасан национални интерес. То морају да ураде сви мислећи људи. И ја мислим да крајњи циљ тог новог плана треба да буде интеграција српског народа на овим просторима", рекао је Додик. 

       Да ли ви заиста верујете да је то и даље могуће? 

       А зашто не бих веровао? Зато што то тако каже један један центар моћи који покушава да интегрише Албанце и дезинтегрише Србе? Или зато што неки српски политичари више воде рачуна да ли ће се допасти Западу уместо да воде политику своје земље? Или зато што неко у Сарајеву хоће да каже да је Гаврило Принцип био терориста, као да је Франца Фердинанда убио у Бечу, а не у анектираној Босни? Или зато што неко поново прави такве планове за Босну и у томе им смета Додик, којег хоће да криминализују и уклоне? Или зато што то тако каже амерички амбасадор? 

       Како гледате када српски политичари иду у Сарајево? 

       А како бих могао да гледам? Многи се питају шта ће рећи Бакир Изетбеговић. А тај човек је познати анти-Србин и неко ко спроводи политику свог оца, декларисану у Исламској декларацији. Али могли бисмо нешто и да научимо из Сарајева. Код њих нема дискурса. Кад је у питању Босна и вредности бошњачког народа, сви су окупљени, нема везе да ли сте ви социјалдемократа као Лагумџија или крајња десница као Тихић или Силајџић. О тим питањима се они никад не договарају, или то раде веома тајно па ми не знамо. У Србији се с вама сви сложе на начелном нивоу, али чим изађу напоље свако вуче на своју страну. 

       А зашто ви не инсистирате да се питање Републике Српске увеже у решавање косовског проблема? Зар није логично да ако неко већ тргује с 15 одсто територије, онда не прави платформу да задржи три општине, већ и једну велику републику где живи његов народ? Уосталом, то је 2002. покренуо Зоран Ђинђић... 

       Наравно да је логично. Американци су почели да причају о преседану не знајући како другачије то да ураде. То је имало дневнополитички циљ, али и уједињавање албанског народа. А Србе су оставили нерешеним. Срби су огромни страдалници у Хрватској, у којој су потпуно маргинализовани и као некадашњи конститутивни народ данас не могу да остваре своја права ни као мањина. Срби немају добар положај у Црној Гори. О Косову да не говоримо. У Македонији Срби немају проблем само са својим егзистенцијалним питањима, већ и са СПЦ, која се тамо упорно уништава. И овде у БиХ имамо Србе у Федерацији који су потпуно девастирани и као нација и као група и као појединци, осим неколико њих који служе само за сликање. 

       Како то да се промени? 

       Мени је очигледно да су странци преко Косова хтели да понизе српски народ у целини. И да то настављају да чине с овом политиком „корак по корак" добијања самосталности. Ево сад та прича о интегрисаној граници. Шта се ту интегрише? Да ли се интегрише Србија? Наравно да се не интегрише јер онда не би било прелаза. А пошто се интегрише Косово, онда су смислили интегрисане прелазе. 

       Према томе, „корак по корак" ће нас довести у позицију да ћемо на један нетранспарентан и ненационални начин дочекати да се реши то питање и то тако што ће народ остати осакаћен за причу шта се тамо стварно десило. 

       Не водим ја те разговоре, нисам тај који о томе може да одлучује, али видим много ствари које су се и овде дешавале када су хтели да праве Босну као државу науштрб наших националних интереса. И овде је прво почела прича о таблицама, па су онда рекли да не може да се путује ако нема БХ саобраћајну дозволу. То све исто раде на Косову. С друге стране, Србија је потенцијално једина земља која може и треба да буде најјача земља на Балкану. Али, нажалост, ми и даље не успевамо да искористимо ту своју позицију. 

       Када бисте могли себе да замислите као човека који води Србију, шта бисте прво променили? 

       Овде ризикујем да ми многи импутирају неке ствари о којима и не размишљам, али хајде да покушам да вам одговорим. Имао бих чвршћи став о Косову, тражио бих север Косова, да се регулише статус Срба на југу. Залагао бих се за трајно разграничење с Албанцима на Косову. То и говорим странцима - да север Косова мора да остане Србији како би се видело да Србија није згажена. 

       Борба за правду, наравно, може да се настави и да се институционализује до краја. Све бих учинио да се направи један снажан програм рехабилитације села и пољопривреде. Чак бих, можда, и кроз примарну емисију иницирао градњу хиљаду хладњача, као што је некад било хиљаду школа. 

       Србија мора да пронађе приватни капитал који ће да направи експанзију у региону, баш као што раде „Конзум" или „Меркатор" у Србији. И увео бих апсолутни реципроцитет на том плану. Ако не могу српски ланци да улазе у Хрватску, онда не би могли ни хрватски у Србију, без обзира на то што би Европа скочила и одмах говорила да то није слободна трговина. Али хајде онда да нам објасне каква је то слободна трговина кад српски ланци не могу да уђу у Хрватску, па ћемо и ми њима зашто хрватски не могу у Србију. Ако немате ланце данас, онда немате ни где да продате своје производе. И то је познато. У Србији треба да се реши енергетска стабилност и то подразумева изградњу „Јужног тока" и још јаче енергетско везивање за Русију. Ако се једна Немачка везује за њих, зашто то не би урадила и Србија? 

       И дефинисао бих, наравно, јасан однос према Републици Српској. Да се направи јасан национални програм који би за крајњи циљ имао - интеграцију две републике. 

       Ваше добре односе са сваком влашћу у Србији од 2000. наовамо многи коментаришу прагматичним осећајем за реалност и политичку идеју да је свака власт у Београду која подржава РС - добра. Ипак, ко вам је идеолошки најближи: ДС, ДСС, СНС или неко четврти? 

       Нема јаке државе на идеологији. Данас је у суштини самих односа прагматизам, а не идеологија. Али тачно је да је свака власт на простору Србије за мене поштована и уважавана. И ја сам једнако сарађивао Коштуницом, и с Тадићем, као и сада с новом влашћу. Непотребно је да се ми изјашњавамо ко је бољи. За нас је добар свако ко је легитимно изабран и ко поклања одређену пажњу РС. 

       Неко ипак мора да вам буде најближи у тим односима? 

       Најпрагматичнији однос и најбоље развијене односе имао сам с Коштуницом јер је он без оклевања подржавао сваки пројекат који је приближавао или јачао нашу међусобну сарадњу. С друге стране, с Тадићем смо наставили ту исту причу и реализовали многе пројекте започете за време Коштуничине владе. Формулисали смо и тај став да се Србија неће мешати, неће вршити политичке притиске према Републици Српској. Нисмо осећали никакву врсту притиска из Србије и тражења да морамо да учинимо нешто да бисмо нешто добили. Тога није било. 

       Да ли то значи да се сада нешто променило? 

       Данас смо с властима наставили на истим пројектованим оквирима. 

       Али је ипак најбоље било код Коштунице? 

       Ако већ морам да се опредељујем и да ризикујем да то учиним, онда бих узео део националног програма Коштунице, и Вучића и Николића, и потребу за опрезним отварањем Србије, коју је промовисао Тадић. У тој некој компилацији бих покушао да нађем нит. 

        Ево, и ви сте сад рекли Вучић и Николић. Да ли то значи да је последњих месеци Вучић и дефинитивно постао најважнији човек у Србији, чак и за вас, иако се не бави регионом? 

        Били смо неколико пута у контакту, решили смо да се директно направи конекција између електропривреда Србије и Републике Српске. То је било на Вучићево директно инсистирање и то смо и урадили. Видели смо се неколико пута, био сам и код њих, на слави странке. Разговарали смо и о сарадњи и односима. Уверен сам да је за Србију потребно стварање политичког ауторитета, који би многе ствари у Србији могао да постави. Како сада ствари изгледају, Вучић је на добром путу. 

        А ваша изјава око Мишковића? Да ли вам је то замерио? 

        И даље то мислим, а то је, колико сам информисан, рекао и сам Вучић у ситуацији око Бека, када је казао да ће то решавати судови и тужиоци. То исто сам ја рекао у том интервјуу. Тако да ако је било љутње с нечије стране, с моје није сигурно. Подржавам борбу против криминала и корупције, али ако он жели да та борба буде успешна, она мора да заврши на судовима и на правоснажним судским решењима. 

        Озбиљни смо људи, имамо много проблема. Вучић снажно расте у политичком рејтингу у Србији и очигледно је човек број 1 те власти. Несумњиво је да и моја позиција овде има одређену снагу. И несумњиво је да морамо сарађивати. 

        У многим круговима се ипак помиње теза како ће 2014. бити кључна година. А како Запад очигледно воли те датуме, па је баш у Куманову натерао српске генерале да потпишу повлачење с Косова, где је Радомир Путник победио Зеки-пашу и повратио Косово, помиње се да следеће године странке из деведесетих треба да буду на власти и да сносе одговорност за грешке из деведесетих. У тим плановима, ако су истинити, само сте ви остали проблем? 

        Не треба бити наиван и мислити да није тако. Постоје одређена промишљања те врсте, то је дефинитивно. И када узмете да је пре неколико недеља амерички амбасадор јавно говорио о томе како је Милорад Додик највећи проблем за НАТО интеграције, онда је јасно да је он послао сигнал другима да макар мене не требају да гледају са симпатијама. 

        А он веома добро зна да су се овде сви политички представници договорили да наша политика према НАТО-у мора да буде везана за политику Србије. И да ми не желимо да на Дрини имамо НАТО границу. 

        И јесте у праву. Очигледно је та 2014. година кључна за овај регион. И очигледно неки центри моћи планирају да многе ствари поравнају у региону. И зато креатори овог поретка на Балкану гледају на све веома оптимистично. 

        Како тумачите последњу аферу која потреса Србију? И да ли то може додатно да отежа ионако лошу позицију Србије пред преговоре о статусу Косова? Посебно што премијер по легитимитет иде у Вашингтон. 

        Американцима је у Србији кључни интерес Косово. И где виде могућност да продру, они ће то одржавати. Сам тај Молитвени доручак је догађај с мало домета, а у добронамерност Америке према националним интересима Србије треба бити скептичан. 

        Да ли то значи да Западу одговара оваква влада? 

        Објективно, србијанска власт би сада могла знатно да одговара странцима у остваривању њихових кључних питања. А колико је за Србију Косову кључно питање, толико је и за Запад Косово кључно питање у овом региону. А сада се чини да је Србија кроз преговоре с Приштином веома кооперативна и у том погледу. Без обзира на то колико ви говорили „нећемо признати Косово", оно се фактички из дана у дан све више признаје. У овом тренутку можете да видите да је најактуелније питање да ли ће Косово имати столицу у УН. То нико неће ни питати Србију. У једном тренутку ће се наћи довољан број гласова по пословнику о раду УН, када ће они под притиском САД прогласити Косово и дати им столицу у УН.

        Да ли вам је жао Тадића? 

        Жао ми је његове заблуде у његове људе. 

        Шта мислите о Титу? 

        Мангуп. 

        А о Дражи Михаиловићу? 

        Мислим да је крајње време да се та прича о четницима и партизанима заврши. 

        А Дража? 

        Дража Михаиловић је само једном погрешио, а то је што је покушао да прави савез са окупаторима. Као и колаборација с усташама. Да је остао национални покрет, све би било другачије. 

        Јесу ваши били четници или партизани? 

        Мој деда је био партизан, али је 1946, кад су га питали да ли треба краљ да се врати, рекао да треба и отишао у затвор. 

        Да ли бисте волели да Србија поново постане монархија? 

        Да, могуће, али уз доста доста припрема и сасвим други приступ.