Додик: Бошњаци би да се прво обрачунају са Хрватима, па са Србима и Српском
„НЕКА ВИДЕ У САРАЈЕВУ ЗАШТО САМ У ЊЕНУ ЗА 2,5 ГОДИНЕ БИО ДВА ПУТА, А У БЕОГРАДУ – 50 ПУТА“
* Ја сам човек који припада српском народу, припадам Републици Српској, припадам Србији. Ја се тако осећам. Све ми је важно што се тог питања тиче. Овај став је јерес за грађанске и либералне опције, које се увалиле свет у озбиљну кризу, можда већу и од оне из 1933. године, у кризу која се још увек контролише, али се види да је свет у потпуном нереду
* Зашто се кандидујем за члана Председништва БиХ, кад говорим да је БиХ имагинација? БиХ је направљена Дејтонским споразумом, без иједног реалног и рационалног разлога да буде и опстане. Она никада у историји није била засебан државни идентитет, него је увек била у оквиру великих конгломерација - Отоманске империје, Аустроугарске, Југославије. Није могла самостално преживи ни када су овим простором владали Котроманићи који су били Срби
* Касније су се појавили припадници ислама, пребези из православне и католичке вере, а сада су одједном постали муслимани, исламисти и тражили су свој идентитет. Борили су се кроз векове и никад га нису остварили, па га немају ни данас
* Данас нема озбиљног Србина који мисли да Република Српска не треба да егзистира као самостална, јер ми немамо никакву корист од БиХ. Немају корист чак ни Бошњаци, који имају само неку идентитетску потребу за БиХ. Они могу да живе у Бања Луци и слободно живе. Немају никакав проблем. Али, ово је српска земља, ово је Република Српска која припада српском народу
* Када бисмо спровели реципроцитет и рекли "даћемо Бошњацима исте слободе као што имају Срби у Сарајеву", већина муслимана би се одавде одселила. Слобода за Србе тамо не постоји. Не постоји ни у већинским српским општинама у Федерацији БиХ попут Дрвара, Грахова или Гламоча
* Тамо где седи Председништво БиХ избачени су сви елементи и обележја српског народа и Републике Српске. Немате заставу Републике Српске, него само постоји нека застава и грб који је наметнуо Високи представник. То нису чак ни народи усвојили. То није моја застава. Ја нисам гласао за њу. Мени је то неко наметнуо, неко је рекао "то је од данас ваша застава". Моја застава је застава Републике Српске
* Не буде ли иза мене застава Српске, неће имати ниједну седницу Председништва. Одатле почињем. Застава иза. Нема заставе – довиђења. „Хитно? Извините, молим вас, поставите заставу, па ћу доћи да видим шта је хитно. Нећете? Нема састанка!“
ЗAШТО се кандидује за члана Председништва БиХ, ако мисли да је та држава неодржива? Како види решење статуса Косова, али и да ли ће после тог питања на ред доћи Република Српска? Зашто је у перманентном сукобу за Западом, али да ли га брину грађански протести?
Ово су била само су нека од питања на која је председник Српске Милорад Додик одговарао за Српски Телеграф.
* Да ли овај разговор водимо у Босни и Херцеговини или Републици Српској?
- Усред Републике Српске! Босна и Херцеговина је имагинација, тако да неко ко нема друго обележје свог идентитета узме тај оквир. Мој примарни идентитет је - Република Српска, Србин и Србија.
Овај став је јерес за те неке грађанске и либералне опције, које се увалиле свет у озбиљну кризу. Озбиљну кризу, можда већу од оне из 1933. године, која се још увек контролише, али се види да је свет у потпуном нереду.
Идентитет је потиснут свих ових година због либерално-глобалистичке политике. Људи нису могли да сахране свој идентитет, већ су се увек идентификовали са својом државом и нацијом. Када је дошло време да се обрачунају те глобалне идеје, идентитета и глобализације и либерализације која подразумева као важност индивидуе, а не колективитет, довело је у позицију да се те две идеје сукобљавају.
То се најбоље види кроз оно што је још Хантигтон писао у свом монументалном делу "Сукоб цивилизација", што је тада примљено као јерес. Тада се о томе говорило као о неком анахронизму, а сада видимо да је погођено готово све. Свет иде ка томе.
"Република Српска пре свега"
или "Срби пре свега"
Наравно, остају те либерално-глобалистичке концепције да се боре за опстанак своје идеје, али све више губе пред оним што јесте идентитет. То се може видети кроз долазак Трампа и његову политику "Америка пре свега".
Зашто ми онда овде не би могли да кажемо "Република Српска пре свега" или "Срби пре свега".
* Да неће то бити слоган за изборе?
- Обично се не понављам, али ћу сигурно говорити то да је "Република Српска пре свега". То је део мог кључног и дефинитивног идентитета. Ја сам човек који припада српском народу, припадам Републици Српској, припадам Србији. Ја се тако осећам. Све ми је важно што се тог питања тиче.
Ја нисам човек који је спреман да другима чини зло. Имао сам прилику, па нисам. Спреман сам да браним свој идентитет и право на став.
Ако неко од тих силних НВО по Бања Луци и Београду има право на своје тако ригидне ставове у којима се понижава и потцењује српска држава и српски народ, а живи у њој, како је то могуће да ми не можемо да имамо став о примарном осећају свог идентитата и припадања држави?
* Зашто се онда кандидујете за члана Председништва БиХ, а кажете да је БиХ имагинација?
- Када тако поставите тако питање - да или не. Наравно да постоји, али ни тада није лак одговор.
БиХ је направљена Дејтонским споразумом, без иједног реалног и рационалног разлога да буде и опстане.
Она никада у историји није била засебан државни идентитет, него је увек била у оквиру великих конгломерација - Отоманске империје, Аустроугарске, Југославије. Никада није исказивала способност да сама преживи кроз историју, па чак ни далеку. Још када су Котроманићи владали овим простором, који су били Срби, наравно ови каснији припадници ислама, пребези из православне и католичке вјере, сада су одједном постали муслимани, исламисти и тражили су свој идентитет. Борили су се кроз векове и никад га нису остварили, па га немају ни данас.
БиХ из тог историјског разлога није имала шансе ни потребу да преживи ту 1995. годину. Међутим, наравно, како то бива, глобалне силе, обично арогантне, које искључују било какву причу и вежбају се увек, на за њих малим случајевима, каква је БиХ, одлучили су да глуме поново причу како после рата може да се створи мултиетничко друштво. Само неколико година после тога, Тони Блер, а затим и Меркелова говорили су о пропасти мултиетничког друштва које не може да се оствари и одржи. То се најбоље види кроз мигрантску кризу, која тресе читаву Европу.
Да је Босна пропала земља
говоре и у Конгресу САД
Али, за нас је било предвиђено да ћутимо и патимо у БиХ. Направљен је систем у коме су минимална овлашћења дата БиХ те 1995. године у Дејтону. Насиљем међународне заједнице кроз низ година, интензивно до 2005. године, преношене су надлежности од Републике Српске, ишчупане су 83 надлежности које не припадају по Уставу БиХ и дате у надлежност БиХ, од чега ми немамо никакве користи. Имамо само као народ, као Република Српска огромну штету.
Опет зато што се у годинама после Дејтона одједном појавила прича о ЕУ кроз европски процес, БиХ је почела да се моделира као централна земља, да буде функционална. У том процесу су почели да нам говоре, како сва питања која су од значаја за Европу морају бити на нивоу БиХ мимо Устава. Све је то ослабило и онако минимална надања Срба да се може нешто направити.
Данас нема озбиљног Србина који мисли да Република Српска не треба да егзистира као самостална, јер ми немамо никакву корист од БиХ. Немају корист чак ни Бошњаци, који имају само неку идентитетску потребу за БиХ, али они могу да живе у Бања Луци и слободно живе. Немају никакав проблем. Али, ово је српска земља, ово је Република Српска која припада српском народу.
У њој могу да уживају слободу и други. То није ништа спорно. Али, ништа ни мање ни више него што је ми живимо овде. Или када бисмо спровели реципроцитет и рекли "даћемо вам исте слободе као што имају Срби у Сарајеву", онда би се већина муслимана одавде одселила. Та слобода за Србе тамо не постоји. Не постоји ни у већинским српским општинама у Федерацији БиХ попут Дрвара, Грахова или Гламоча.
Низ разлога је који је натерао те велике силе тада да се направи неки експеримент, о чему многи причају, али се он примети када Додик то каже "да је Босна пропала земља, да је недовршена земља". То причају у Конгресу САД, пишу озбиљни аналитичари. Они који су правили илузију о БиХ деведесетих година, само се појаве у "Гардијану" или "Тајмсу" и пишу опет о лошим Србима, а наводно добрим Бошњацима.
Једини елемент који је одржао ту Босну свих ових година је прекомерени ангажман међународног фактора, који није дозволио развој и креацију локалних структура политичких концепција који су можда могли негде на некој малој бази да се усагласе, па да то може да живи.
Ми смо овде примарно за мир. Ми нећемо овде ништа решавати ратом. Али, верујемо да ће у наше руке упасти право да политички одлучујемо.
* Шта онда очекујете да у Сарајеву решите, уколико будете изабрани за члана Председништва БиХ?
- Ја идем у Сарајево да ојачам позицију Републике Српске, да ојачам поштовање Устав БиХ, а не његову деградацију. По Уставу БиХ, Босна и Херцеговина нема надлежности за безбедност, правду, правосуђе, одбрану, за много шта друго, што сада има, попут обавештајне службе или прикупљања пореза.
Све је направљено да се ми овде оградимо.
* То су све прерогативи независне државе?
- Покушај је да се БиХ направи државом, али то је вануставна прича. Тога нема у Уставу. Они су нас присиљавали годинама уназад да променимо Устав и да кажемо да је Босна надлежна за одбрану, да се легализује право на војску. Или да је БиХ надлежна за безбедност. Није никада написано у Уставу, али има нека безбедност.
То је направила претходна америчка админстрација, која је овде хтела да се вежба прављења државе по Фукујаминој теорији, која говори о крају света и историје, а градили су централну БиХ.
Идем из низа техничких разлога. У Републици Српској први пут је један председник некако остао два мандата. До сада се није десило да је неко био два мандата, најчешће није био ниједан мандат, сви некако завршавали.
Наша опозиција је покушавала да
Српску дисциплинује из Сарајева
По Уставу ја не могу да се кандидујем на ово место, мада бих опет то најрађе учинио. Наравно, морам да поштујем Устав и то је несумњиво.
Председник сам најјаче политичке партије, која када излази на изборе, мора да кандидује свог лидера за једну од индивидулних функција. Оно што ми се пружа је кандидатура за члана Председништва. Ја немам аспирације за то место. Мислим да Срби не треба да шаљу најјаче људе и нема потребе да то чине.
Муслимани то имају потребе, јер је то идентитетски за њих важно, да је то Председништво као колективни шеф државе. За нас то није.
Али је у последње четири године било много декаденција, које су направљене успостављањем неке нове арогантне праксе против Републике Српске и хоћу да идем тамо да вратим снагу Републици Српској, коју је она имала прије четири године, када су људи из моје партије били у заједничким институцијама и заједно са нама у РС радили. Република Српска је била на првом мјесту у БиХ.
Ми смо успели да доведемо до тога да се поштовао став РС. Онда су дошло неки други, који су овде опозиција, а тамо неким разним шпекулацијама изабрани у структуре власти. Уместо да су тамо бранили РС, они су почели са нивоа БиХ да дисциплинују Републику Српску, уносећи нову праксу, јер БиХ је састављена од два ентитета и три народа. То пише у Уставу у члану 3.
Ниједан изборни ниво није на простору читаве БиХ. Срби српског члана Председништва, Хрвати хрватског, Муслимани муслиманског. Они се састану у Сарајеву и прогласи се као колективни шеф државе. Неке државе. БиХ је територија, она и није држава.
Она је само остала у међународној пракси, па је чак и теорија о држави остала нека имагинација. Састављена од два ентиета и три народа. Сва власт је изведена тамо. Имате Савет министра о коме у Уставу пише да је помоћни орган Председништва. Покушавају да од тога направе владу. Идем тамо да кажем да то није влада, већ помоћни орган како пише у Уставу. Ја ћу поштовати Устав.
Ова БиХ може да преживи само ако поштује Устав, а не ако поштује наметање странаца. Неће то бити лако ни једноставно. Не знам ни колико ћу бити успешан у томе, али оно што је моја аутентична позиција тамо, то ће сви знати како изгледа.
У Сарајеву сам за двије и по године био
једном ли двапут, а у Београду 50 пута
Не буде ли јеиза мене, неће имати ниједну седницу Председништва. Одатле почињем. Застава иза. Нема заставе – довиђења."Хитно? Извините, молим вас, поставите заставу, па ћу доћи да видим шта је хитно. Нећете? Нема састанка."
Зашто је то тако тешко. Све почиње са малим стварима. Односно великим, за мене великим, за њих је мала ствар. Зашто је проблем да буде застава? Ако сам изабран од стране српског народа, зашто је проблем да буде иза мене застава. Ја их представљам. Зашто је проблем да се у том Председништву поштује Устав, а не да се испуњавају жеље међународног фактора. Мене то не занима. Ја нисам човек који испуњава жеље другима. Мене занимају жеље народа. Зато 12 година побеђујем на изборима.
Ја немам калкулације и то људи овде знају. Мој једини интерес није чак ни мој лични, него народни и државни интерес. Посвећен сам овом народу и држави. Неки то оспоравају, неки сматрају да то није тако, али то је њихов став. Још увек већина људи и ја, мислимо да је тако. И ја ћу тако да радим, на сваком мом кораку тамо.
* Уколико победите, да ли ћете седити у Сарајеву или ћете своју канцеларију изместити у Бања Луку, као што је Драган Човић чешће у Мостару?
- Не мислим да живим у Сарајеву. Мислим понекад отићи тамо на седницу, ако будем морао. Данас је савремени свет успео свакаква технолошка чуда да направи. Могу ја да седим овде у канцеларији и да путем линка учествујем у седници и то је документовано.
Мене ништа не привлачи Сарајево. Последње две и по године био сам једном или двапута у Сарајеву, а једно 50 пута у Београду. Мислим да је то нормално и не желим да неко дискутује о томе да ли је то у реду или не. А, нека се питају из Сарајева, зашто то ми не идемо у Сарајево.
* Генерално имате много бољу комуникацију са босанско-херцеговачким Хрватима, него Бошњацима. Да ли може доћи до формирања трећег ентитета у БиХ?
- Мислим да је трећи ентитет неко решење, ако хоће да оно буде дугорочно одрживо. Међутим, то није интенција Бошњака. Они хоће да идентитетски униште Хрвате, чак и њихову помисао на територијалну организацију ентиитета, који се звао Херцег Босна, како би после кренуо обрачун са Србима и нашом Републиком и нашим идентитетом.
Ја то разумем, неко то не разуме. Код Бошњака је базична поставка у политици "нас има више, ми се више рађамо, будућност припада нама, треба само да издржимо". Зато нема никаквог договора.
Човић и ја се разумемо и блокирамо
бошачке покушаје мајоризације
Ја нисам овде никаква навијачка позиција, већ са Човићем имам одличну сарадњу и разумевање. Мислимо да треба спречити процес мајоризације који се масовно примењује над Хрватима и свуда где може над Србима. Поготово у Федерацији.
Рећи ћу вам да од 1995. године до данас, ниједна делегација у Дому народа федералног парламента, где је предвиђено да имају 17 представника никада није попуњена. То говори како и колико они уважавају Србе. Тамо имамо сада два посланика СНСД-а и четири Србина који су припадници СДА, Алијине партије или СДП-а, бивше Лагумџијине партије или неке друге муслиманске партије. Они су обично супружници у мешовитим браковима и то детерминише њихове политичке ставове.
Ви данас имате ситуацију потпуне мајоризације Срба у Федерацији. Мајоризују се сада и Хрвати. Наравно да су и Хрвати понегде мајоризовали Србе и то није спорно. Али је доминатан проблем је мајоризација која је подстакнута у оквиру неке велике приче међународног фактора, од стране Запада, која даје крила Муслиманима.
Мени је Брнс, заменик државног секретара, рекао "Господине Додик, Ви морате да прихватите да је БиХ већински муслиманска земља". Кажем ја "То није тачно". Није ни било тачно. Они причају како је овде побијен огромни број Муслимана, који су пре рата били релативна већина, али нису били апослутни број. Данас имају, по њима, апсолутни број, али мислимо да то није тачно, јер је креиран.
Али, то ништа не значи. То нема никакве везе. То мене ништа не обавезује, што њих има у Федерацији, колико их има. Знам колико нас овде има у Републици Српској, то је доминантна прича.
Нас су у Другом светском рату побили Хрвати
и Муслимани - где су и кад су стигли
* Можда имамо проблем да то представимо?
- Нас су побили у Другом светском рату. Побили Муслимани и Хрвати. Побили су нас у Јасеновцу, муслимани из Ханџар дивизије и усташе. НДХ је имала званичну државну политику да побије Србе. Побити Србе и то су масовно радили.
Побили су нас где су и кад су стигли. Од Гаравице у Бихаћу, што мало ко зна, где је убијено 12,5 хиљада Срба из неких 30 села из околине овог града, гдје су били доминатна већина пре Другог светског рата. Било је 60 одсто Срба у општини Бихаћ, данас их имате 50 по броју. Побили су у три дана 12,5 хиљада људи. Побили су нас на Шушњару код Санског моста, 5 и по хиљада људи. Јасеновац, систем логора. Председник Израела је рекао тамо да је Јасеновац "балкански Аушвиц". Да ли треба још нешто да кажемо о томе? Побили су нас на Броду на Дрини, Пребиловцима, то је било организована прича. У томе су учествовали Муслимани и Хрвати тог времена.
И сада то треба неко да заборави и каже "ми смо страдали". Па, стадали смо и ми у прошлом рату. То се не може завршити на овај начин. Ми не смемо да се повлачимо и предајемо.
Ми сада имамо апсурдну ситуацију, по коме државни тужилац из Немачке долази у Сребреницу и има неки списак да прогања Србе. А зашто није дошао 1946. године и понео списак Немаца који су побили на Козари огроман број нашег становништва? Зашто није отишао у Крагујевац: "Дај да видимо ко је ово урадио?" Какви су то дупли стандарди? Бесмислено.
(први део интервјуа Српском Телеграфу)
