На украјинске фронтове стижу руске ултрапрецизне авио-бомбе – неке могу да једре и 120 км

ОВЕ ГОДИНЕ ПОЧИЊЕ СЕРИЈСКА ПРОИЗВОДЊА БОМБИ „ДРЕЉ“ СА ПОЛА ТОНЕ ЕКСПЛОЗИВА

* Русија је неколико година радила на авиобомби «Гром» домета 60 до 120 км, коју – због малих габарита – могу користити и авиони попут Су-34 и дронови какав је руски „Охотњик“ Те бомбе имају аутопилот који им омогућава и да направе заокрет од 180 степени и да уништавају циљеве „иза репа“ авиона који их носи

* „Гром“ на наводи инерциони систем навигације и сигнала са сателита. Чак и кад гађа најудаљеније мете, у просеку не промашује више од 2-10 метара

* Војни историчар Дмитриј БОЛТЕНКОВ: „Довољно је да пилот постигне потребну висину, лансира бомбу и брзо се удаљи од могуће ватре противничке ПВО. Бомба ће, захваљујући свом систему навођења, све урадити сама“

___________________________________________________________

         ВАЗДУШНО-космичке снаге Русије добиле су „нову линију ултрапрецизних далекометних бомби“.

         Разликују се по калибру, даљини лета, као и системима за навођење. Али, све су у стању да погоде циљеве удаљене десетине километара, не само непокретне објекте, већ и возила у покрету, чак и тенкове.

         Прве супер-бомбе већ су стигле у арсенале Ваздушно-космичких снага.

         Донедавно су Руси имали на располагању авионске бомбе КАБ-500С конструисане 2000-их. Активно су коришћене у Сирији, где су показале високу прецизност. Међутим, крајњи домет им је био 9 км.

         Са новим једрећим бомбама руска авијација ће моћи да напада без уласка у зону у домету противваздушне одбране непријатеља.

         Руски војни конструктор Виктор Јељецки наглашава да је важна предност једрећих бомби у томе што је знатно јефтиније од навођених ракетних пројектила, а имају „упоредиву прецизност“. Поред тога, могу да носе масивније експлозивне главе.

         Војни историчар Дмитриј Болтенков указује:

         „Довољно је да пилот постигне потребну висину, лансира бомбу и брзо се удаљи од могуће ватре противничке ПВО. Бомба ће, захваљујући свом систему навођења, све урадити сама“.

"Гром"

         Јељецки, који је творац ракете 9М338 за систем Тор-М2, посебно наглашава:

         „Једреће бомбе су тешка мета за противваздушну одбрану. Тор-М2 може да се ефикасно супротставе таквим бомбама, али је изузетно тешко потпуно их уништити јер имају `тело` које није лако пробити. Чак ни са два тачна поготка.“

         Русија је неколико година радила на авиобомби «Гром» домета 60 до 120 км, коју – због малих габарита – могу користити и авиони попут Су-34 и дронови какав је руски „Охотњик“

         Те бомбе имају аутопилот који им омогућава и да направе заокрет од 180 степени и да уништавају циљеве „иза репа“ авиона који их носи.

         „Гром“ на наводи инерциони систем навигације и сигнала са сателита.

         Чак и кад гађа најудаљеније мете, у просеку не промашује више од 2-10 метара.

         Русија током ове године треба да почне серијску производњу касетних авиобомби «Дрељ» са 500 килограма експлозива за ударе по противничкој „тешкој ратној тегници“.

         Једрећим авио-бомбама располажу и САД.

         Једну од њих - GBU-39/В – покреће стандардни мотор 227-милиметарског  реактивного пројектила М26 које користе амерички вишецавнби ракетни бацачи.

         Авиони их испуштају са великих висина, а оне потом једре према циљу.

         У САД се реализује и програм JDAM (Joint Direct Attack Munition) за претварање класичних бомби у високопрецизне навођене.

          Амерички дронови MQ-1 Predator користе  противтенковске ракете Hellfire са само 50 кг експлозива. А тешки MQ-9 Reaper – бомбе са сателитским и ласерским навођењем тешке до 227 килограма.