Створимо колосално тржиште са више од 165 милиона потрошача

ПУТИН БИВШИМ СОВЈЕТСКИМ РЕПУБЛИКАМА

ПРЕДЛОЖИО СТВАРАЊЕ „ЕВРОАЗИЈСКЕ УНИЈЕ“

• Првог јануара 2012. године стартује Јединствени економски простор Русије, Белорусије и Казахстана

• Првог јула 2011. године на унутрашњим границама наше три земље је укинута контрола над кретањем робе, што је коначно уобличило  формирање јединствене царинске територије с јасним перспективама за реализацију најамбициознијих пословних иницијатива

• Ми сада од Царинске уније чинимо корак према Јединственом економском простору са унификованим законодавством, слободним кретањем капитала, услуга и радне снаге

• Свака компанија из наших земаља ће у свакој држави-чланици ЈЕП-а фактички имати сва преимућства домаћег произвођача, укључујући и приступ државним поруџбинама и уговорима

• Својевремено је Европљанима било потребно 40 година да прођу пут од Европске заједнице за угаљ и челик, па до Европске Уније - формирање Царинске уније и ЈЕП-а се одвија много динамичније

• Неки наши суседи образлажу непостојање жеље да учествују у дубљим интеграционим пројектима на постсовјетском простору тиме што је то, наводно, у супротности са њиховим европским избором

• Сматрам да је то лажна дилема. Ми се не спремамо да се од било кога ограђујемо, нити да се било коме супротстављамо. Евроазијска Унија ће се градити на универзалним интеграционим принципима као неотуђиви део Велике Европе

        РУСКИ премијер Владимир Путин, који ће највероватније 2012. поново постати шеф државе, предложио је бившим совјетским републикама стварање постсовјетског пандана ЕУ – Евроазијске Уније.

        Учинио је то у ауторском тексту у водећем руском дневном листу «Известијама». Тај текст – објављен под насловом «Нови интеграциони пројект за Евроазију — будућност која се рађа данас» - ФАКТИ објављују најважније делове:

        Пише: Владимир Путин

        ПРВОГ јануара 2012. године стартује најважнији интеграциони пројект — Јединствени економски простор Русије, Белорусије и Казахстана. То је пројект, који је без претеривања, историјски камен међаш не само за наше три земље, него и за све државе на постсовјетском простору.

        У суштини, реч је о претварању интеграције у разумљив и привлачан, стабилан и дугорочан пројект за грађане и бизнис, који не зависи од  ћудљивости текуће политичке или било какве друге конјуктуре.

        Напомињем да је управо такав задатак постављен приликом стварања  Евроазијске економске заједнице (ЕврАзЕС-а)  2000. године. И у коначном збиру, управо су логика тесне, узајамно корисне сарадње и схватање да постоје заједнички стратешки национални интереси, навели Русију, Белорусију и Казахстан да  формирају Царинску унију.

        Првог јула 2011. године на унутрашњим границама наше три земље је укинута контрола над кретањем робе, што је коначно уобличило  формирање јединствене царинске територије с јасним перспективама за реализацију најамбициознијих пословних иницијатива. Ми сада од Царинске уније чинимо корак према Јединственом економском простору (ЈЕП-у). Стварамо колосално тржиште са преко 165 милиона потрошача, са унификованим законодавством, слободним кретањем капитала, услуга и радне снаге.

        За грађане ће укидање миграционих, пограничних и других баријера, такозваних «радних квота» значити могућност да без било каквих ограничења бирају где ће живети, стицати образовање и радити.

        Велике могућности се отварају и за бизнис. Говорим о новим динамичним тржиштима, где ће постојати јединствени стандарди и захтеви за производе и услуге, при чему ће у вечини случајева они бити унификовани са европским. То је важно, с обзиром да сада сви ми прелазимо на савремене техничке правилнике, и усаглашена  политика ће нам омогућити да избегнемо технолошке неусклађености и тривијалне неподударности производа. Штавише, свака компанија из наших земаља ће у свакој држави-чланици ЈЕП-а фактички имати сва преимућства домаћег произвођача, укључујући и приступ државним поруџбинама и уговорима.

        Својевремено је Европљанима било потребно 40 година да прођу пут од Европске заједнице за угаљ и челик, па до Европске Уније. Формирање Царинске уније и ЈЕП-а се одвија много динамичније, с обзиром да оно узима у обзир искуства ЕУ и других регионалних заједница. Ми видимо њихове и јаке, и слабе стране. И у томе је наша очевидна предност, која нам омогућава да избегнемо грешке и не допустимо понављање разноврсних бирократских оптерећења.

        Од 1. јануара 2012. године у пуној мери ће прорадити и Суд ЕврАзЕС-а. Да се обраћају том суду по свим питањима која су повезана с дискриминацијом и нарушавањима правила конкуренције и равноправних услова вођења бизниса, могу не само државе, него и сви учесници у економском животу.

        Суштинска карактеристика Царинске уније и ЈЕП-а је и постојање наддржавних структура.

        Стварање Царинске уније и Јединственог економског простора даје у перспективи основу за формирање Евразијске економске уније. Истовремено ће ићи и постепено ширење круга чланова Царинске уније и ЈЕП-а на рачун пуноправног прикључења Киргизије и Таџикистана.

        Не заустављамо се на томе и поставићемо пред себе амбициозни задатак: да се подигнемо на нови, још виши ниво интеграције — према Евроазијској унији.

        Како ми видимо перспективе и контуре тог пројекта?

        Као прво, не ради се о томе да у овом или оном облику поново стварамо СССР. Наивно би било покушавати да рестауирамо или копирамо оно што је већ остало иза нас у прошлости, међутим тесна  интеграција на новим вредносним, политичким и економским основама — то је захтев нашег времена.

        Ми предлажемо модел снажне наднационалне заједнице, која је способна да постане један од полова савременог света и при том да игра улогу ефикасне «споне» између Европе и динамичног Азијско-тихоокеанског региона. То значи и да је на бази Царинске уније и ЈЕП-а неопходно прећи на тешњу координацију економске и валутне политике, те створити пуновредну економску унију.

        Обједињавање природних ресурса, капитала, огромног људског потенцијала омогућиће Евроазијској Унији да буде конкурентна у индустријској и технолошкој трци, у такмичењу за привлачење инвеститора, за стварање нових радних места и иновативних производњи. И упоредо са другим кључним играчима и регионалним структурама — таквим као што су ЕУ, САД, Кина, АТЕЗ (Азијско-тихоокеанска економска заједница) — обезбеђивати стабилност глобалног развоја.

        Као друго, Евроазијска Унија ће послужити као својеврсни центар даљих интеграционих процеса. То јест, формираће се путем постепеног спајања постојећих структура — Царинске уније и Јединственог економског простора.

        Надаље, Евроазијска Унија — то је отворени пројекат. Ми поздрављамо прикључење к њему и других партнера, првенствено земаља из Заједнице Независних Држава. При том не мислимо било кога пожуривати или подстицати. То мора да буде суверена одлука сваке државе, коју налажу њени сопствени дугорочни национални интереси.

        Овде бих хтео да дотакнем једну, по мом мишљењу, веома важну тему. Неки наши суседи образлажу непостојање жеље да учествују у дубљим интеграционим пројектима на постсовјетском простору тиме што је то, наводно, у супротности са њиховим европским избором.

        Сматрам да је то лажна дилема. Ми се не спремамо да се од било кога ограђујемо, нити да се било коме супротстављамо. Евроазијска Унија ће се градити на универзалним интеграционим принципима као неотуђиви део Велике Европе, коју обједињују јединствене вредности слободе, демократије и тржишних закона.

        Још 2003. године Русија и ЕУ су се договорили о формирању заједничког економског простора, о координацији правила економске делатности без стварања наднационалних структура. Да бисмо развили ту идеју, предложили смо Европљанима да заједно размислимо о стварању хармоничне заједнице економија од Лисабона до Владивостока, о зони слободне трговине и чак о већим облицима интеграције, као и о формирању усаглашене политике у сфери индустрије, технологија, енергетике, образовања и науке. И на крају, о укидању визних ограничења. Ти предлози нису остали да висе у ваздуху, већ их европске колеге детаљно разматрају.

        Сада ће учесник дијалога са ЕУ постати Царинска, а убудуће и Евроазијска Унија. На тај начин, улазак у Евроазијску Унију, поред директних економских користи, омогућиће свакој од њених чланица да се брже и са јачих позиција интегрише у Европу.

        Осим тога, економски логичан и избалансиран систем партнерства Евроазијске Уније и ЕУ у стању је да створи реалне услове за промену геополитичке и геоекономске конфигурације целог континента и имао би несумњиво позитиван глобални ефекат.

        Данас је очигледно да је светска криза, која је избила 2008. године, имала структурни карактер. Ми и сада видимо њене јаке последице. Корен проблема се налази у нагомиланим глобалним дисбалансима. При том веома тешко иде процес израде посткризних модела глобалног развоја.

        По нашем мишљењу, излаз може да буде израда заједничког приступа, што се каже, «одоздо». Испрва — унутар постојећих регионалних структура — ЕУ, НАФТА, АТЕЗ, АСЕАН и других, а затим — путем дијалога између њих. Упправо из таквих интеграционих «циглица» може да се изграде стабилнији карактер светске економике.

        На тај начин наш интеграциони пројект се подиже на квалитативно нови ниво, отвара широке перспективе за економски развој, ствара додатне конкурентске предности. Такво обједињавање напора ће нам омогућити не само да се упишемо у глобалну економију и систем трговине, него и да реално учествујемо у процесу израде решења која стварају правила игре и одређују контуре будућности.

        Убеђен сам да је стварање Евроазијске Уније ефикасна интеграција — то је онај пут који ће омогућити њеним чланицама да заузму достојно место у сложеном свету XXI века. Само заједно наше земље су способне да се упишу међу лидере глобалног раста и цивилизацијског прогреса, да постихну успех и просперитет.

        Превео: Ратко Ч. Паић