Русији не треба економија која не обезбеђује и суверенитет и благостање

Из ауторског текста Владимира Путина «О нашим економским задацима» објављеног у листу «Ведомости»

Путин међу студентима и њиховим професорима у Томску

* Преживели смо обимну деиндустријализацију. Доживели смо губитак квалитета и тотално упрошћавање производне структуре

* А имати економију која нам не гарантује ни стабилност, ни суверенитет, ни истинско благостање – то Русија себи не сме да дозволи

* Да бисмо повратили технолошко лидерство, морамо пажљиво изабрати приоритете. Кандидати за то су: фармацеутика, високотехнолошка хемија, композитни и нематални материјали, авиоиндустрија, информационо-комуникационе и нанотехнологије. Овоме, наравно, треба прикључити области у којима смо традиционални лидери, у којима нисмо изгубили технолошке предности – атомску индустрију и космос

* Успешна модернизација економије таквих земаља као што су Кореја и Кина – показује да ће импулс државе у томе бити нужан и да могући ефекти превазилазе ризик да се у томе погреши

* Успостављање иновационог карактера наше економије мора започети од наших универзитета који треба да буду и центри фундаменталних наука и кадровска основа за иновациони развој

* Међународна конкурентност наших највиших школа мора постати наш национални задатак. Већ до 2020. морамо имати неколико универзитета светске класе... А за то морамо обезбедити и стабилно финансирање универзитетских научних тимова и њихов међународни карактер    

* Руски истраживачки универзитети морају имати ресурсе за научна истраживања и експерименте у висини 50 одсто онога што добијају за своју образовну функцију – као што добијају и њихови међународни конкуренти

* Морамо рашчистити терен за бизнис који ће бити способан и спреман да побеђује у поштеној конкуренцији – то је наш фундаментални и системски задатак. Решење тог задатка не лежи само у равни економске политике. Ради тог циља смо дужни да изменимо саму државу, извршну и судску власт у Русији...    

         ЖИВИМО у периоду кардиналних промена у економском животу целог света.

         Никада није била оволико оштра борба за лидерство у глобалној конкуренцији, па смо у прилици да гледамо како земље, чије су позиције до јуче изгледале непоколебљиве, почињу да препуштају место онима према којима су се донедано односиле са омаловажавањем.

         Могућности човечанства никада нису биле овако велике. Побеђиваће они који буду потпуније искористили своје могућности.

         Данас Русија веома много зависи од светске економије у коју је интегрисанија јаче него већина других земаља.

         Сировински карактер наше економије постао је `опште место`. Совјетска привреда, аутархична и затворена, напросто није била прилагођена да функционише у новим условима... Фактички, преживели смо обимну деиндустријализацију. Доживели смо губитак квалитета и тотално упрошћавање производне структуре. Отуда наша крајња зависност од увоза потрошне робе, технологија и сложенијих производа, од колебања цена на основне извозне артикле. Дакле: од фактора које сами у основи не контролишемо.

         А имати економију која нам не гарантује ни стабилност, ни суверенитет, ни истинско благостање – то Русија себи не сме да дозволи. Зато нам је потребна нова економија са конкурентном идустријом и инфраструктуром, са развијеном сфером услуга и ефикасном пољопривредом. Треба нам економија која ће бити заснована на савременој технолошкој бази. За то су нам потребни: ефикасан механизам за обнову економије и огромни материјални и кадровски ресурси.
Русија мора заузети максимално значајно место у међународној подели рада, али не само као извозник сировина и енергената, него и као власник авангардних технологија најмање у неколико сектора.

         Да бисмо повратили технолошко лидерство, морамо пажљиво изабрати приоритете. Кандидати за то су: фармацеутика, високотехнолошка хемија, композитни и нематални материјали, авиоиндустрија, информационо-комуникационе и нанотехнологије. Овоме, наравно, треба прикључити области у којима смо традиционални лидери, у којима нисмо изгубили технолошке предности – атомску индустрију и космос. Овај списак, наравно, није затворен...

         Због деиндустријализације кроз коју смо прошли – структура наше економије је веома деформисана. Крупни приватни капитал не иде у нове привредне гране јер не жели да преузме ризик. Дакако, искористићемо пореске и царинске стимулансе да наведемо инвеститоре да улажу средства у иновационе гране. Али, то може дати ефекте тек кроз неколико година, а може и не дати уопште, ако се у свету појаве привлачније инвестиционе могућности. Јер, капитал нема границе. Само, да ли смо ми спремни да веома ризикујемо будућност Русије ради чистоте економске теорије?

         Успешна модернизација економије таквих земаља као што су Кореја и Кина – показује да ће импулс државе у томе бити нужан и да могући ефекти превазилазе ризик да се у томе погреши.

         Претходних година смо озиљно улагали у институте чији је задатак да обезбеде комерцијализацију научних изума и патената. Већ функционишу «Роснано» и Руска venture компанија, држава подстиче формирање иновационе структуре факултета. Али, није довољно да научимо да продајемо – за стабилни иновациони раст економије потребни су нам стални доток нових идеја и резултата фундаменталних истраживања, као и креативни људи који могу стварати нове технологије.

         Успостављање иновационог карактера наше економије мора започети од наших универзитета који треба да буду и центри фундаменталних наука и кадровска основа за иновациони развој.

         Међународна конкурентност наших највиших школа мора постати наш национални задатак. Већ до 2020. морамо имати неколико универзитета светске класе... А за то морамо обезбедити и стабилно финансирање универзитетских научних тимова и њихов међународни карактер.

Путин у атомском истраживачком центру Дубна

         Руски истраживачки универзитети морају имати ресурсе за научна истраживања и експерименте у висини 50 одсто онога што добијају за своју образовну функцију – као што добијају и њихови међународни конкуренти.

         За Руску академију наука, водеће истраживачке универзитете и државне научне центре морају бити утврђени – десетогодишњи програми фундаменталних и примењених истраживања.

         Зато ћемо за неколико пута (до 25 милијарди рубаља у 2018. години) повећати финансирање државних научних фондова који ће подржавати перспективне пројекте и радове научних колектива. Величина грантова мора да буде упоредива са оним што својим научницима обезбеђују на Западу.

         Морамо савладати инерцију крупног националног капитала који се, будимо отворени, одвикао од иновационих пројеката, од научних истраживања и експериментално-конструкторских радова. Већ имамо 47 компанија са државним капиталом које су утврдиле иновационе програме. Међутим, и приватне корпорације ће се морати привикнути на то да 3-5 одсто свог бруто прихода усмеравају у истраживања и примену њихових резултата.

         Мораћемо да обезбедимо и максимално могуће брзо оссвајање технологија које сада увозимо.

         Губимо трку са земљама-конкурентима и на пољу инвестиционе привлачности. Зато имамо знатан одлив капитала из Русије. 

         На самом почетку мог првог председничког мандата суочили смо се и да упорним покушајима продаје кључних националних актива странцима. Тада је постало јасно да би остајање  стратешких ресурса земље у рукама неколико људи у року од 5-10 година довело до тога да се контрола над нашом економијом остварује извана.

         Морамо рашчистити терен за бизнис који ће бити способан и спреман да побеђује у поштеној конкуренцији – то је наш фундаментални и системски задатак. Решење тог задатка не лежи само у равни економске политике. Ради тог циља смо дужни да изменимо саму државу, извршну и судску власт у Русији...

         Све економске спорове морамо превести из судова опште наддлежности у – арбитражне.

         Наша нова стратегија пора полазити од презумпције добросавесности бизниса. Морамо полазити од тога да је стварање услова за деловање добросавесних привредника важније од ризика несавесног понашања у бизнису.