ПУТИН: Запад се исувише бави кажњавањем одређених земаља

Руски лидер о спољној политици у ауторском тексту «Русија и свет који се мења» (2)

* Недопустива је активност «псеудо-НВО» и других структура које имају подршку споља а чији циљ је дестабилизација ситуације у овим или оним земљама 

* Русија не користи националне невладине организације других земаља, не финансира иностране политичке организације у циљу остваривања својих интереса. То не ради ради ни Кина, ни Индија, ни Бразил

* Сада је у фокусу опште пажње – Иран. Несумњиво, Русију брине нарастајућа претња војног удара на ту земљу. Уколико се то деси, последице ће бити стварно катастрофалне. Крајњи исход је тешко замислити

* Предлажемо да се призна право Ирану на развој цивилног нуклеарног програма укључујући и право да обогаћује уран. Међутим, то треба радити тако да се читава иранска нуклеарна делатност стави под поуздану и вишестрану контролу. Уколико се то деси – тада треба укинути све постојеће санкције против Ирана укључујући и једностране

* Запад се исувише бави «кажњавањем» одређених земаља. Чим се нешто деси – одмах се посежу за санкцијама као и за војном батином. Желим да истакнем, да нисмо у ХIХ, а чак ни у ХХ веку

* Ко има нуклеарну бомбу - нико му ништа не може, а ко нема бомбу - нека чека «хуманитарну» интервенцију. Да ли нам се то свиђа или не, чињеница је да спољно мешање управо подстиче такве мисли. Зато се број земаља – које су на самом прагу од технологија `војног атома` – са временом повећава, а ен смањује

* Производња авганистанских наркотика не само да не смањује, него се у прошлој години чак повећала за безмало 40 одсто. Русија је зато суочена са правом хероинском агресијом која наноси огромну штету здрављу наших грађана

         ЈОШ није пронађен «чаробни штапић» помоћу којег би било могуће коначно наћи решење за арапско-израелски конфликт. Али, од тога никако не треба дизати руке. Због наших блиских односа са руководством Израела и палестинским лидерима, руска дипломатија ће наставити да на билатералној основи и у формату блискоисточног «квартета» активно доприноси обнови мировног процеса и координирати своје кораке са Арапском лигом.     

         «Арапско пролеће» је јасно продемонстрирало да се светско јавно мњење креира путем активног ангажовања најсавременијих информативних и комуникационих технологија. Може се рећи да су интернет, социјалне мреже, мобилни телефони и сл. претворени – као и телевизија – у ефикасан инструмент како унутрашње тако и међународне политике. То је нови фактор који захтева осмишљавање, посебно да би се подстакла и даље унапређивала јединствена, до сада невиђена, слобода комуницирања интернетом и смањио ризик да га користе терористи и злочинци.  

         Све чешће се чује за појам «мека сила» што је комплекс инструмената и метода остваривања спољнополитичких циљева без примене оружја преко информационих и других полуга утицаја. На жалост, неретко се ови методи користе за «одгајање» и провоцирање екстремизма, сепаратизма, национализма,  манипулисање масовном свешћу и директно мешање у унутрашњу политику суверених држава.

         Треба јасно разликовати – где је слобода говора и нормална политичка активност, а где се ангажују противправни инструменти «меке силе». Треба поздравити цивилизовани рад хуманитарних и милосрдних невладиних организација. Укључујући ту и оне које иступају са активном критиком актуелних власти. Међутим, недопустива је активност «псеудо-НВО» и других структура које имају подршку споља а чији циљ је дестабилизација ситуације у овим или оним земљама. 

         Немам у виду случајве када активност невладиних организација израста из интереса (и ресурса) неких локалних социјалних група, реч је ов НВО које финансирају и штите спољне силе. У свету је данас много «агената утицаја» великих држава, блокова и корпорација. Када они говоре јавно, то је једноставно једна од форми цивилизованог лобизма. Русија такође има овакве институције – Россотрудничество, Фонд «Руски мир», наше водеће универзитете који траже талентоване појединце у иностранству.  

         Међутим, Русија не користи националне невладине организације других земаља, не финансира иностране политичке организације у циљу остваривања својих интереса. То не ради ради ни Кина, ни Индија, ни Бразил. Ми сматрамо да на унутрашњу политику и на друштвено расположење у другим земљама може да се утиче само уз искључиву отвореност – тако да се играчи максимално одговорно односе према својим дејствима.

         Сада је у фокусу опште пажње – Иран. Несумњиво, Русију брине нарастајућа претња војног удара на ту земљу. Уколико се то деси, последице ће бити стварно катастрофалне. Крајњи исход је тешко замислити.  

         Уверен сам да се проблем може решити само мирним путем. Ми предлажемо да се призна право Ирану на развој цивилног нуклеарног програма укључујући и право да обогаћује уран. Међутим, то треба радити тако да се читава иранска нуклеарна делатност стави под поуздану и вишестрану контролу. Уколико се то деси – тада треба укинути све постојеће санкције против Ирана укључујући и једностране. Запад се исувише бави «кажњавањем» одређених земаља. Чим се нешто деси – одмах се посежу за санкцијама као и за војном батином. Желим да истакнем, да нисмо у ХIХ, а чак ни у ХХ веку.

         Корејски нуклеарни програм није ништа мање озбиљан. Пјонгјанг, кршећи договор о неширењу нуклеарног оружја, отворено изјављује да има замерке на право поседовања «нуклеарних бомби», а већ је два пута извршио нуклеарне пробе. Нуклеарни статус Северне Кореје је за нас неприхватљив. Ми се без промена залажемо за денуклеаризацију Корејског полуострва, при чему искључиво политичко-дипломатским средствима и позивамо да се што пре обнове шестострани преговори.

         Ипак, по свему судећи, са овим приступом се не слажу сви наши партнери. Уверан сам да сада треба испољити посебан опрез. Недопустиви су покушаји, да се тестира колико чврсто на ногама стоји нови лидер Северне Кореје јер би, у суштини, испровоцирали недопустиве контрамере. Напомињем, да Северна Кореја и Русија имају заједничку границу, а суседе, као што је познато не можеш да бираш. Наставићемо активни дијалог са руководством те земље, развој добросуседских веза, истовремено наводећи Пјонгјанг на решавање нуклеарног проблема. Очигледно је да ће то бити лакше уколико на полуострву ојача атмосфера узајамног поверења и обнови међукорејски дијалог.  

         На фону страсти око нуклеарних програма Ирана и Северне Кореје, мимо своје воље почнеш да размишљаш како нарастају ризици од ширења нуклеарног оружја – и ко их подстиче.   

         Постоји осећање да све чешћи случајеви грубог и чак насилног уплитања споља у унутрашње послове земаља могу стимулисати ове или оне ауторитарне режиме (и не само њих) на жељу за поседовањем нуклеарног оружја. Ко има нуклеарну бомбу - нико му ништа не може, а ко нема бомбу -нека чека «хуманитарну» интервенцију.  

         Да ли нам се то свиђа или не, чињеница је да спољно мешање управо подстиче такве мисли. Зато се број земаља – које су на самом прагу од технологија `војног атома`, којима су оне на дохват руке – са временом повећава, а ен смањује. У таквим околностима расте значај зона слободних од средстава масовног уништавања које настају по свету. На иницијативу Русије, почело је разматрање параметара такве зоне на Блиском Истоку.

         Неопходно је да се учини све што је могуће да ни једна земља не пада у искушење да се домогне атомског оружја. А да би тако било – морали би се престројити и сами борци за неширење атомског оружја, нарочито они који су навикли да друге кажњавају уз помоћ војне силе, чак не дајући претходно ни прилику дипломатији да одради свој посао. Тако је било, на пример, у Ираку, чији проблеми су се, после деценије окупације, само продубили.

         Успемо ли да коначно елиминишемо оно што државе стимулише да располажу атомским оружјем, тада ће и на бази важећих споразума бити могуће обезбедити истинску универзалност и трајност  међународном режиму неширења атомског оружја. А такав режим би омогућио свим заинтересованим земљама да се под контролом Међународне агенције за атомску енергију користе свим предностима `мирнодопског атома`.

         За Русију би ово било веома повољно с обзиром на то да активно радимо на међународним тржиштима и да градимо нове атомске централе на бази савремених и безбедних технологија, учествујући у стварању мултилатералних центара за обогаћивање урана и банака атомског горива.

         Забрињава будућност Авганистана. Ми смо, као што се зна, подржали војну операцију пружања међународне помоћи тој земљи. Међутим, међународни војни контигент под руководством НАТО није решио задатке који су му постављени. Терористичка и наркопретња са територије Авганистана није смањена. Објавивши да ће се из те земље повући 2014. године, Американци су забављени формирањем у Авганистану и суседним земљама војних база без схватљивог мандата, циљева и рокова њиховог функционисања. Нас то, разумљиво, не задовољава.

         Русија у Авганистану има очевидне интересе. И, ти интереси су савршено схватљиви. Авганистан је наш блиски сусед и ми смо заинтересовани да се та земља развија стабилно и мирно. А што је најважније – да престане да буде главни извор наркоопасности. Јер, незаконити промет наркотика се већ пртетворио у једну од највећих опасности и већ подрива генетски фонд целих нација, стварајући плодно тло за корупцију и криминал, а води и дестабилизацији ситуације у самом Авганистану. Хоћу да укажем да се производња авганистанских наркотика не само да не смањује, него се у прошлој години чак повећала за безмало 40 одсто. Русија је зато суочена са правом хероинском агресијом која наноси огромну штету здрављу наших грађана.