ПУТИН: Запад је после рушења Берлинског зида одмах почео да подиже зид против Русије

РУСКИ ЛИДЕР: ИЗ ОВЕ КРИЗЕ ЋЕМО ИЗАЋИ ЈАЧИ, УЧВРСТИЋЕМО

СВОЈЕ ПОЗИЦИЈЕ И У ЕКОНОМИЈИ И НА МЕЂУНАРОДНОЈ АРЕНИ

Владимир Путин

• У случају најнеповољнијег развоја спољне економске конјунктуре, ова ситуација може да потраје највише две године. Али, ситуација може да се побољша и раније. Може да почне да се поправља и у првом, другом тромесечју наредне године
• Зар нам нису после Берлинског зида говорили да неће бити ширења NATO-а на Исток? Али, оно је одмах почело. Два таласа ширења. Шта је то, зар то није зид?  Наравно, нису га укопали, то је виртуелни зид, али је он почео да се ствара. А систем ПРО поред наших граница? Шта је то, зар није зид?
• Нико се није зауставио. У томе је главни проблем данашњих међународних односа. Наши партнери се нису зауставили. Они су дошли до закључка да су победили, да су они сада империја, а сви остали - вазали и треба их притезати. У томе је проблем
• Нису престали да подижу зидове без обзира на наше покушаје и поступке да радимо заједно без икаквих линија поделе у Европи и у свету у целини
• Морамо повећати повластице производњи, покренути регионе Руске Федерације којима је потребна посебна пажња, као што је, на пример, Далеки Исток
• Морамо обезбедити пореску паузу од четири године, такође укинути контролу на три године за предузећа која три године нису имала неке озбиљне прекршаје, као и олакшице за мала предузећа

        СВОЈУ десету велику, годишњу прес-конференцију Владимир Путин је завршио - упркос западним санкцијама, паду цене нафте и потресима на унуташњем финансијском тржишту - оптимистичком поруком сународницима, а и Вашингтону, Бриселу, Берлину и Лондону: Русија ће изаћи из кризе, учврстиће своје позиције и у економији и на међународној арени.

        При том је подвукао: чак и при најнеповољнијем развоју ситуације - неизбежни су и излазак Русије из садашње ситуације и раст њене економије. У том случају ће за све бити потребе највише две године.

        Руски лидер је оптужио Запад да је одмах после рушења Берлинског зида почео да подиже зид против Русије, а своје општење са безмало 1300 домаћих и страних новинара започео је сумирањем резултата које је Русија остварила у 2012. години.

        Факти ће у два дела објавити најважније делове „велике прес-конференције“:

         „Представио бих, за почетак,резултате за ову годину, а затим ћу одговорити на ваша питања.  

        Прво, а то је, наравно, и најосновније, ево привредних показатеља.

        Раст бруто домаћег производа за 10 месеци ове године износи 0,7, можда ће негде да буде 0,6 процената. Јуче смо се моје колеге и ја окупили, прецизирали резултате. 

        Трговински суфицит порастао је за 13,3 милијарди долара и износи 148,4 милијарди долара.     

        Након прошлогодишње паузе, мало се убрзала индустријска производња. У периоду јануар-октобар повећање износи 1,7 процената. Низак је ниво незапослености. Он се код нас спуштао и испод 5 процената, тренутно се налази на нивоу око 5 процената, можда 5,1 процената.  

        Наставља свој развој пољопривреда. Мислим да према резултатима за ову годину њен раст износи 3,3 процента. Као што вам је познато, ове године смо имали рекордни принос житарица - 104 милиона тона.   

        Без обзира на турбуленције на финансијском тржишту, федерални буџет ове године биће „затворен“ са суфицитом, односно приходи ће бити већи од расхода за 1,2 билиона рубаља, то је отприлике 1,9 посто БДП-а. Министарство финансија још увек све то израчунава, али је јасно да ће буџет бити у суфициту.   

        Главни резултат у социјалној сфери, свакако, представља, позитивна демографска динамика. Природни прираштај за десет месеци износи 37,1 хиљада људи. Смањили смо морталитет, повећава се стопа наталитета. То су добре тенденције и свакако треба да учинимо све како би смо их сачували. Као што смо и обећали, ми настављамо да индексирамо помоћ породиљама. Она је 2014. износила 429 408,5 рубаља.     

        Постигнут је и надмашен циљни однос зарада у десет категорија радника, одређени на 2014. годину. Ви знате о чему говорим. То су, пре свега, педагози у школама, установе за додатно образовање, социјални педагози, професори на факултетима, лекари, медицинско особље средњег и нижег нивоа, запослени у културним установама. Пензије су 2014. године биле два пута индексиране. Од 01. фебруара за 6,5 процената и од 01. априла за још 1,7 процената.   

        Ове године смо велику пажњу посветили повећању борбених могућности и борбене спремности Оружаних снага. Нећу овде све да набрајам. Око 11 700 војних лица из Министарства одбране 2014. године су добили стални смештај. Службеним стамбеним простором је обезбеђено 15 300 војних лица. То је 100 посто од планираних показатеља за ову годину.  

        То су бројке. Сада неколико речи о актуелној ситуацији.

        Мислим да сви схватамо, да се данас главна питања за наше грађане - стање у економији, национална валута, како ће се развијати ситуација у социјалној сфери у овом светлу. Покушаћу веома кратко, у неколико реченица, да представим ситуацију, да кажем како ће се она, према мом мишљењу, развијати.

        Након тога, у принципу, можемо да завршимо прес-конференцију. (Смех у сали). Ако имате питања, потрудићу се да одговорим на њих.  

        Данашњу ситуацију су свакако изазвали спољни фактори. Но, полазимо од тога, да нисмо урадили много тога што смо планирали да урадимо од онога што смо говорили да морамо да урадимо у вези са диверсификацијом наше економије у, практично, претходних 20 година. Било је доста тешко да се то уради, ако је уопште било могуће, имајући у виду управо ову, повољну у овом случају, спољну економску конјунктуру, када се бизнис трудио да улаже новац углавном тамо, где може да се извуче највећа и најбржа добит.

        Прилично је тешко променити тај механизам.   

        Данас се ситуација, као што знате, променила. На данашњу ситуацију утичу и спољни економски фактори, пре свега, наравно, цена енергената, нафте, а то повлачи за собом и цену гаса. Сматрам, да и Централна банка и Влада предузимају одговарајуће мере у данашњој ситуацији. Постоје питања за Владу и за Централну банку у вези благовремености и квалитета донетих мера, али генерално се крећемо у апсолутно одговарајућем и исправном смеру.  

        Надам се да ће јучерашње, данашње смањење курса страних валута и повећање курса националне - рубље, бити настављено. Да ли је то могуће? Могуће је. Да ли је могућ даљи пад цене нафте и да ли ће то утицати на националну валуту, а као последица, и на друге показатеље, укључујући инфлацију и слично? Могуће је.  

        Шта планирамо да урадимо у вези са тим?

        Планирамо да предузмемо мере, које смо, подсетићу, са успехом, користили 2008. године. У овом случају треба да усмеримо нашу пажњу на помоћ људима којима је та помоћ заиста потребна, и сачувати, желим да подвучем, сачувати све наше планиране показатеље у вези са социјалним питањима и проблемима, имајући у виду, пре свега, пензије, имајући у виду плате које се исплаћују из буџета и слично.  

        Али, ако се ситуација буде развијала неповољно, мораћемо да коригујемо наше планове. Свакако, мораћемо нешто да смањимо. Такође, и желим то да истакнем, како кажу стручњаци, „искорак у плус“, каснији раст и излаз из данашње ситуације је неизбежан из два разлога. Као прво, раст светске економије биће настављен, темпо се смањује, али раст ће бити настављен. Економија ће да расте. И наша економија ће изаћи из данашње ситуације.   

        Колико ће бити за то потребно времена? У случају неповољног развоја догађаја, мислим, да ће бити потребно две године.

        Да поновим још једном: након тога раст је неизбежан, између осталог и зато што ће се спољна економска конјунктура, мењати. Уз пораст светске економије биће потребни енергетски ресурси. За то време, и у то више не сумњам, ипак ћемо успети да много тога урадимо у смислу диверсификације наше економије, јер ће нас живот натерати на то. На други начин било би немогуће да се ради.  

        Зато ћемо потпуно, и понављам, безусловно, испуњавати све наше социјалне обавезе ослањајући се на резерве, које поседујемо. И, хвала Богу, ових година су те резерве чак и повећане.   

        Подсетићу, да резерве Централне банке износе 419 милијарди долара. Централна банка нема намеру да их проћерда без размишљања, тако и треба. Резерве Владе,  ФНД (Резервни фонд Владе) порасле ове године за, отприлике, 2,4-2,5 билиона рубаља. Укупан обим резерви - 8,4 билиона.  

        Ослањајући се на те резерве ми ћемо, убеђен сам, да сталожено решавамо основна социјална питања, бавићемо се  диверсификацијом економије, а ситуација ће неизоставно, понављам још једном, ући у нормалан колосек.  

        Овде бих желео да завршим уводни део. Дакле, можемо овде и да завршимо, али, ако имате питања, изволите, одговорићу на њих.  

        Вјачеслав Терехов, агенција Интерфакс: Судећи по ситуацији у земљи, сада је у току дубока криза девизног курса, таква да чак и у Централној банци говоре да то ни у страшном сну нису могли да сањају.  

        Према Вашем мишљењу, кроз две године које сте споменули, да ли ће бити боље, да ли ћемо превазићи финансијску економску кризу? Овог „црног“ за рубљу понедељка-уторка чуле су се салве критике на рачун Централне банке, председника, Владе. Да ли се слажете са тим?   

        Путин: Рекао сам, да чак и уз најнеповољнији развој спољне економске конјунктуре, таква ситуација може да потраје (приближно, тачно не може нико да каже) у наредне две године. То не мора да буде тако. Ситуација може да се побољша и раније. Она може да почне да се поправља и у првом, другом тромесечју, средином следеће године или крајем следеће године.  

        То нико не може да каже. Много је фактора неодређености. Зато можемо то да назовемо кризом, можемо да назовемо другачије - како год желимо. Мени се чини, доста сам јасно то рекао, да се Централна банка и Влада генерално понашају у складу са насталом ситуацијом. Претпостављам да су се неки потези (заправо, такву критику чујемо и од стручњака), могли повлачити оперативније.   

        Шта треба, према мом мишљењу, конкретно урадити? И шта, заправо и раде Централна банка и Влада? Као прво, они су, као што знате, повећали референтну каматну стопу. Надам се да каматна стопа неће бити на овом нивоу у току читавог периода трајања ових догађаја, везаних за спољну економску конјунктуру, а економија ће се, на овај или онај начин прилагођавати.  

        На чему се базира мој оптимизам? На томе да ће се економија, неизоставно, прилагођавати животу и раду у условима ниских цена енергената. То ће се догађати само од себе.  

        Колико ће се брзо одвијати такво прилагођавање, ако цене нафте остану на данашњем нивоу, или падну падају испод 60, 40, не знам, колико год? У ствари, за нас - могу да падају колико год, једноставно ће се одвијати реструктуризација саме економије. Колико ће то брзо ићи? Тешко је рећи. Али, да ће се ићи - то је неизбежно! Хтео бих то да истакнем. То ће се догодити сасвим природно.  

        Шта чини Централна банка? Подигли су референтну каматну стопу. Шта треба још урадити? И шта Централна банка већ ради? Како би се стабилизовала национална валута, треба засад мало прикочити ликвидност рубље, пустити и дати бизнису приступ девизној ликвидности. Банка се управо тако понаша. И референтна стопа је доста ниска за девизе - 0,5.   

        Ја, у принципу, не знам, то треба да одлучи Централна банка - да ли ће да смањује каматну стопу или неће, они то треба да осећају и да реагују. Не треба трошити резерве злата и девиза и траћити их на тржишту, већ треба ићи на стављање на располагање кредитних ресурса. Они то већ раде.  

        Једино, можда би требало да се све ради за пола корака брже. Знате, ја, наравно, видим критику према Централној банци, према председнику Централне банке. У нечему та критика има основа, у нечему - нема. Али, и Влада не треба да заборавља на свој део одговорности.  

        Одговорност за економску ситуацију у земљи није само на Централној банци.  

        Андреј Колесников, дневни лист „Комерсант“:

        Ви сте почетком 2012. у једном од својих предизборних чланака, који је, као што је познато, касније преформулисан у мајске указе, окарактерисали текућу ситуацију цитирајући Александра Горчакова: „Русија се усредсређује“.

        Молим Вас, реците да ли се сада, по Вашем мишљењу, нешто дешава са земљом? Шта она чини? Да ли се као и раније концентрише или је, можда, већ време да се деконцентрише,  можда је, заправо, време да се коначно опусти?

        Путин: Треба радити. И у том смислу мало се шта променило. Осим тога, данашње околности нас подстичу. Ја томе приступам с разних страна, видим да ви и ваше колеге, у ствари, исту тему покрећете са различитих аспеката. Треба радити. И спољне околности приморавају нас да будемо ефикаснији, да прелазимо на иновативне начине развоја.

        Шта је, заправо, потребно за будућност наше економије? Неопходно је да се створе повољни услови за пословање, да се обезбеди слобода предузетништва, потребна је гаранција својине, треба престати са праксом да се уз помоћ правобранилачких орана јуре сви они који се не допадну и да се ти инструменти искористите у борби за конкуренцију.

        Треба повећати повластице производњи, треба покренути регионе Руске Федерације којима је потребна посебна пажња, као што је, на пример, Далеки Исток.

        Да ли ми то чинимо или не? Да. Али, ја сам у посланици изнео читав програм за оно што морамо да урадимо. Имам у виду пореску паузу од четири године, такође и контролну паузу од три године у односу на предузећа која три године нису имала неке озбиљне прекршаје, као и олакшице за мала предузећа. Ми морамо да наставимо то концентрисање и да га поткрепимо конкретним радом.

        Владимир Кондратјев: Недавно смо обележили 25 година од пада Берлинског зида. Ви сте лично били сведок тог догађаја пре 25 година када сте радили у Немачкој Демократској Републици. Много тога се постигло, можда не оно што смо мислили у почетку, било је много нада, али ипак, било је успеха. И захваљујући Вашој истрајности Русија је извесно време била близу чак и укидања визног режима са Европом.

        Ове јубиларне године за неколико недеља подиже се нови зид. Он није бетонски, али је, ипак, очигледан, невидљив, али зид међусобног удаљавања, подозрења, узајамног неповерења и узајамних оптужби. Куда нас може одвести такво захлађење? Неки говоре готово о прагу новог „хладног рат“. Да ли ћемо у будућности живети у подељеном свету или постоје неке могућности да се, ипак, успостави дијалог и сарадња?

        Путин: Ви сте сад говорили о томе да је срушен Берлински зид, а сада гледамо како се подижу неки нови зидови. Ја ћу сада да одговорим на то питање и надам се да ћете се самном сложити.

        Ми то не гледамо тек сада. Ви сте стручњак за Немачку и за Европу. Зар нам нису после Берлинског зида говорили да неће бити ширења NATO-а на Исток? Али, оно је одмах почело. Два таласа ширења. Шта је то, није зид?  Наравно, нису га укопали, то је виртуелни зид, али је он почео да се ствара. А систем ПРО поред наших граница? Шта је то, зар није зид?

        Разумете, нико се није зауставио. У томе је главни проблем данашњих међународних односа. Наши партнери се нису зауставили. Они су дошли до закључка да су победили, да су они сада империја, а сви остали - вазали и треба их притезати. У томе је проблем.

        Нису престали да подижу зидове без обзира на наше покушаје и поступке да радимо заједно без икаквих линија поделе у Европи и у свету у целини.

        Мислим да наш прилично чврст став о познатим кризним ситуацијама, укључујући и Украјину, треба нашим партнерима да стави до знања да је једин исправан пут - прекидање градње тих зидова и изградња  заједничког хуманитарног простора, простора безбедности и економске слободе.

        Роман Цимбаљук, украјинска агенција „УНИАН“:

        Прво питање у вези са казненом операцијом коју сте ви организовали на истоку наше земље, при том, углавном против рускојезичног становништва. Није тајна да тамо ратују руски војници и руски бојовници који све то организују.

        Питање: колико сте послали руских војника? Колико сте послали војне технике? Колико их је погинуло на територији Украјине? Шта би сте Ви, као врховни Главнокомандујући рекли породицама погинулих руских официра и војника?

        И, ако може, веома кратко друго питање. Имали смо председника, звао се Виктор, сада се он крије на територији Руске Федерације. Он је својевремено стрпао у затвор број један партије Баткившћина, Јулију Тимошенко. Она је издржавала казну, а сада је број један те партије у затвору, али у руском.

        Путин: Шта-шта? Још једном...

        Цимбаљук: Број један на списку Блока Јулије Тимошенко сада је у затвору, у руском. Моје питање: под којим ћете условима пустити украјинску жену-пилота Савченко , украјинског режисера Олега Сенцова и још најмање 30 украјинских ратних заробљеника које држите на територији Русије у разним затворима?

        Путин: Почнимо од последњег питања, а онда ћу, наравно, одговорити и на Ваше прво питање.

        Последње питање о грађанки Савченко, под којим условима може бити ослобођена. Ја ту имам апсолутно отворен и јасан став. Овде у сали се налазе колеге оних наших новинара (уосталом, то су и Ваше колеге), који су погинули извршавајући своју професионалну дужност на југоистоку Украјине. Наглашавам да ти људи нису учествовали ни у каквим борбеним дејствима ни са једне стране. Они су били без оружја. Обавеза је свих државних структура , па тако и војних структура, да чувају њихов живот и здравље и да им пруже могућност да испуњавају своју дужност ради ширења објективних и квалитетних информација, свакако, онако како их они виде. То је у цивилизованом свету опште призната чињеница. Ти људи су убијени. Према подацима наших правобранилачких органа, приликом тог убиства је била госпођа Савченко била та која је наводила на циљ.

        Ако се током истраге и судског поступка утврди да она нема никакве везе, да они ни у чему није крива, одмах ће бити ослобођена. Ако се установи да је она крива и да је она стварно учествовала у том убиству, полазим од тога да ће руски суд донети одговарајућу одлуку, и она ће издржавати казну у складу са судском одлуком. Уједно, нико нема право да унапред проглашава човека кривим због неког злочина који је починио, имајући у виду да је у  нашој земљи на снази принцип презумције невиности. Зато, видећемо како ће се одвијати истрага и до каквих ће закључака суд доћи.

        Што се тиче других војних обавезника које сте помињали. Ми их не сматрамо ни за какве заробљенике, они се налазе код нас, на нашим локацијама лишавања слободе и у вези с њима се воде судски поступци, истрага због сумње да су умешани у терористичке активности. Ето, то је други део вашег питања.   

         А ко је и за шта одговоран? Код нас у Русији, у ствари, као и у свакој другој председничкој републици за све одговара Председник. Што се тиче војних лица – за њихову судбину одговара Врховни Главнокомандујући. Напомињем да је то код нас једна иста личност.

         Сви људи који по зову срца испуњавају свој дуг или добровољно учествују у неким борбеним дејствима, укључујући и југоисток Украјине, нису плаћеници, јер за то не добијају новац. 

         У нашој друштвеној свести то што се дешава на југоистоку Украјине уистину је казнена операција, али њу спроводе данашње кијевске власти, а не обрнуто. Јер, није народна војска југоистока упутила своје борбене формације према Кијеву, већ напротив, кијевске власти подесиле су оружане снаге према југоистоку користећи ракетне бацаче, артиљерију и ратну авијацију.

         У чему је проблем и како се из њега може изаћи? Настојаћу да одговорим и на то питање. Проблем је у томе што се после извршења државног преврата (како год да га неко зове, и шта год да говори тим поводом, у Кијеву је извршен државни преврат, при том оружаним путем) део земље није сложио са таквим развојем догађаја.

         Уместо да се са њима почне бар некакав политички дијалог, прво су почели да користе правобранилачке органе, милицију. Пошто то није успело почели су да користе армију. Кад и то није успело данас покушавају да реше проблем силом, помоћу економске блокаде.

         Сматрам да је тај пут безнадежан и шкодљив за судбину државности Украјине и за украјински народ. Надам се да ћемо успети путем дијалога, а ми смо спремни да ту наступамо као посредници, да ипак, дођемо до директног управо политичког дијалога и на тај начин, тим политичким инструментима регулишемо ситуацију све до успостављања јединственог политичког простора.

        Превод: Марија Петрова и Ксенија Трајковић