ПУТИН: Увешћемо звање Херој Рада и смањити менаџерске „златне падобране“

РУСКИ ЛИДЕР ИСТУПИО НА ПРВОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ СВЕРУСКОГ НАРОДНОГ ФРОНТА

• Социјална правда данас треба да подразумева: једнак приступ квалитетној и бесплатној здравственој заштити, квалитетном и бесплатном образовању, бригу о породицама са децом, подршку материнству и уопште детињству, подршку сирочадима, поштовање рада и достојну зараду за уложени труд
• Треба да постоји нека канонска верзија наше историје. Ако будемо проучавали на Истоку једну историју, на Уралу - другу, у европском делу Русије - трећу, то може да разара и вероватно ће разорити јединствени простор хуманитарних наука наше вишенационалног народа. Али, професори треба да ученицима приближавају разна становишта и тумачења конкретних догађаја у нашој историји. Треба и да их науче да уче

        ШЕФ руске државе Владимир Путин наступио је на првој конференцији Сверуског народног фронта (ОНФ), који је одиграо важну улогу у његовој последњој председничкој кампањи.

       Тема конференције ОНФ је била „Изградња социјалне правде“.

       У њеном раду су учествовали и неки министри и начелници ресора, повереници председника РФ, руководиоци регионалних штабова ОНФ и представници експератских и друштвених организација.

       Путин се конференцији обратио овим речима:

       „Наредних месеци морамо да у овако широкој форми наставимо наш рад и то да наставимо на редовној основи, а ево и зашто. Да се ништа од онога о чему смо говорили, о чему смо се договарали током прошлогодишње предизборне кампање не би заборавило, замрсило и бацило у корпу за отпатке. А ни све што се после тога појавило у мојим текстовима и указима као наш заједнички програм деловања, да ништа од тога, без обзира на све проблеме и тешкоће којих има много, укључујући и многе неизвесности у вези са светском економијом.

       Ово је изузетно важно и да се - упркос свему томе - не би заборавило, замрсило и одбацило ништа од онога о чему смо се договарали и одредили као приоритет у развоју наше земље.

       Многе наше колеге, многи наши опоненти, при том и са десне и са леве стране, људи најразличитијих ставова, често исто питање постављају и кажу да све оно што смо одредили као приоритет не може бити реализовано због великог оптерећења привреде, дакле, ако ми будемо то остварили, пре свега на социјалном плану, то ће разорити нашу привреду и буџет и на крају ће се испоставити да смо превише тражили, а нисмо ништа добили.

       То је прво. С друге стране, има људи који искрено желе развој, искрено желе да помогну људима, али кажу да је то што смо одредили недовољно, да је мало и да је потребно још. У вези с тим ја бих одмах дефинисао своју позицију и замолио бих вас за подршку.

       Прво, живот може и, наравно, треба да уноси неке корекције. Али, то не значи да у принципијелним позицијама ми треба некуд да се померамо. Зашто? Зато што сматрам да је, и поред свих потешкоћа и проблема, све што смо планирали оствариво и да се може урадити. Међутим, може се урадити само ако делујемо истрајно, са иницијативом и, што је најважније, конструктивно, јер ако, извините ме за неучтив тон, будемо само испумпавали новац из буџета, онда уопште нећемо успети.

       Дакле, ако будемо говорили о структуризацији појединих грана индустрије, о побољшању рада у одређеним правцима и ако размишљамо како да ефикасно трошимо државни новац, онда ћемо у свему успети.

       Народни фронт треба да оствари своју велику мисију која му је предодређена, управо мисију на тако широкој платформи на којој људи различитих погледа и различитих приступа могу да нађу консензус за решавање кључних проблема нашег развоја. И управо због тога предлажем да овакве наше сусрете, као што је овај данашњи, редовно одржавамо.

       И не само то. Већ смо се о томе договарали и ја желим у вези с тим још једном да потврдим да Сверуски народни фронт треба да има својства друштвеног покрета. Предлажем и да одржимо оснивачки конгрес покрета за око месец и по дана, да не пролонгирамо - 11-12. јуна ове године. То је прво.

       А сада о теми због које смо се окупили и коју сте јуче разматрали и данас настављате да је тумачите, о - социјалној правди.

       О овој теми може се бескрајно говорити, то је и филозофски појам, па можемо мало и да филозофирамо, али ипак, наш задатак је да дискусију пренесемо у практичну раван повезану са животом наших грађана.

       Шта је то данас социјална правда?

       То је једнак приступ квалитетној и бесплатној здравственој заштити, квалитетном и бесплатном образовању, то је брига о породицама са децом, то су подршка материнству и уопште детињству, подршка сирочадима, то је поштовање рада, то је достојна зарада за уложени труд и тако даље и томе слично.

       Ова питања не само да се могу, већ се морају разматрати у практичној примени и практичном преламању, то је основни правац деловања сваке државе, а наше посебно“.

       Валериј Трапезников: Јуче је тема нашег „округлог стола“ био управо „Рад“. Ја имам дуг радни стаж - 50 година поред машине. Хтео бих да кажем: Ви сте једном говорили о томе да треба обновити звање Херој Рада или уставновити Орден за Рад. Тим пре што поред мене седи Херој Русије, зашто поред њега не би седео Херој Рада! То је прво, мада ја не говорим о себи већ о својим колегама.

       Друго. Дискутовали смо о минималној заради: сада је ниска стопа, наравно. Треба размислити, тим пре на тему „златних падобрана“ за менаџере. Замислите, „Ростелеком“ - 280 милиона рубаља отпремнине.

       Мислим да руски гађани то не разумеју. Па, је ли он добитник Нобелове награде?

       Нисам против тога да се много добије, али не у тим размерама! О томе треба размислити.

       ПУТИН: Хајде да кренемо од „златних падобрана“. О тој теми се не расправља само у нашој земљи, него практично у свим економијама света, посебно у такозваним развијеним, у којима се пракса „златних падобрана“ одавно примењује и у којима се уводе одређена ограничења.

       Апсолутно се слажем с Вама: и ми треба да осмислимо и уведемо слична ограничења. Она не треба да обесхрабре менаџмент високе класе у конструктивном, ефикасном и корисном послу, али, ипак, морају да постоје нека здрава ограничења, слажем с Вама. Хајде да размислимо и изнесемо одговарајуће предлоге.

       Кад говоримо о звању Хероја Рада, знате да смо у Совјетском Савезу имали звање Хероја Социјалистичког Рада, које је, по мом мишљењу, генерално било оправдано. Знам да је такав став не само представника оних који раде за производним машинама и уопште нешто раде својим рукама и својом главом. То је и став наше водеће синдикалне организације. Михаил Викторович Шмаков сигурно ће то потврдити, о томе смо више пута разговарали.

       Слажем се с Вама, и не само да се слажем, него и мислим да ће Ваши предлози бити реализовани још данас.

       Виктор Маленков: Ја сам из Јужног Сахалинска. Од 1982. предајем историју Русије.

       Потребно је да се уведу јединствени услови за предавање историје, нарочито јединствени уџбеник историје.     

       Мислим да треба одговарајућим стручњацима да наложите да ураде основни модел тог уџбеника.

       Желим да додам да је логично да се принципијелно унификују све наставне дисциплине које спадају у школске стандарде.

       ПУТИН: Знате, колико сам могао, пратио сам дискусију која се о том питању води у нашем друштву и чуо сам разна становишта. Као стручњак, ви их знате боље него ја. У сваком случају за колеге који су далеко од тих проблема дозволићу себи да кажем да се спор води око тога да у предавању историје не буде једноличности. Али, с друге стране, као и наш колега овде, неки стручњаци говоре о томе да су неопходни неки општи стандарди.

       Ма како да је чудно, слажем се и са једнима и са другима. По мом мишљењу, та становишта су међусобно сасвим спојива.

       Како? Као прво, потпуно се слажем да треба да постоји нека канонска верзија наше историје. Ако заиста будемо проучавали на Истоку једну историју, на Уралу - другу, у европском делу - трећу, то може да разара и вероватно ће разорити јединствени простор хуманитарних наука наше вишенационалног народа, ако ми дозволите да се тако изразим. А мора да постоји и неки јединствен канонски приступ основним, темељним, за нашу земљу животно важним историјским епохама.  То мора да има одраза у том јединственом уџбенику. Не видим у томе ништа лоше.

       Међутим, то уопште не значи да наставник, тим пре наставник са таквим стажом као наш колега, не треба (а по мом мишљењу - чак је обавезан) да током проучавања школског програма ученицима приближава разна становишта и тумачења конкретних догађаја у нашој историји.

       Превела Ксенија Трајковић