ПУТИН: У многим државама Европе цвета паразитизам

ИЗ ИНТЕРВЈУА РУСКОГ ЛИДЕРА АГЕНЦИЈИ РИА НОВОСТИ УОЧИ САМИТА Г8

• Потребна је комплексна реорганизација ММФ. Пре свега, треба реорганизовати систем расподеле квота и гласова у Фонду
• Смањење офшор зона важан је услов за откалњање структурних неравнотежа у светској привреди
• Одустајање од социјалне функције државе довело у опасност и само постојање државе као институције. Криза у многим европским земљама је то очито показала

         „ОСМОРКА” је структура која реално функционише. Дискусије унтар G8 краси дубина и поверење, што омогућује да се конструктивно решавају многа, чак и најакутелнија политичка питања.

         У плану је да у Лох Ерну поразговарамо о ситуацији у Сирији, на Блиском Истоку, Северној Африци и у Авганистану и тд. Рачунамо да ће закључци те расправе бити корисни.

         ММФ је потребно озбиљно реформисати. Ово мишљење деле сви акционари Фонда. Проблем је у томе што ММФ често не прати брзе промене ситуације у светским финансијама, пре свега, у доношењу делотворних одлука које би биле благовремене. Такође храма и њихова реализација.

         Најбољи пример је глобална финансијска коју систем ММФ није могао да спречи. Сматрам да је погрешан приступ да ће формирање нових савета, фондова и међународних органа бити панацеја за све проблеме. Важно је да се – ослањајући се на јединствено искуство сарадње у оквиру ММФ – ради на његовом даљем усавршавању.

         Неопходно је поставити питање комплексне реорганизације Фонда и довести га у склад са актуелним економским релацијама. Али, пре свега, треба реорганизовати систем расподеле квота и гласова у ММФ. Треба повећати улогу земаља у развоју као и улогу наших партнера из БРИКС.

         Смањење офшор зона важан је услов за откалњање структурних неравнотежа у светској привреди. Уопште није тајна да се управо у офшор зонама стичу најкрупније суме шпекулативног, а понекад и отворено криминалног капитала. А оне земље и територије које имају такве „прописе”, често имају веома слабу представу о власницима и пореклу тог новца. Нагла убацивања и неконтролисано кретање тих средстава крајње се негативно одражавају на светски финансијски систем.

         Као једну од мера за сужавање офшор зона Русија предлаже да се потпишу билатерални споразуми са офшор зонама и правним системима у којима су ниски порези. Такви документи треба да буду усмерени на борбу против „сивих” шемама минимизовања пореза и на размену пореских информација и реализацију универзалних препорука које су израђене у оквиру ОЕЦД-а.

         Зар је могуће питање економске ефикасности државе и њену конкурентност везати за отказивање од преузетих социјалних обавеза? Брига о становништву и његовој социјалној заштити, једна је од најважнијих функција државе. Зато би евентуално одустајање од ње довело у опасност и само постојање државе као институције. Криза у многим европским земљама је то очито показала.

         Кључна реч овде је неефикасност. Не социјална политика, живот изнад својих могућности, него губитак контроле над општим стањем економије и структурна деструкција – то доводи до последица са којима се Европа данас суочила.

         Уз све то, у многим европским земљама јарким бојама цвета паразитизам, јер је често нерад кориснији од рада. То прети не само економији, већ и моралним основама друштва.

         Није тајна да многи грађани мање развијених држава специјално долазе у Европу да би се „накачили” на социјалну помоћ, како то кажу у Немачкој.

         Ми смо већ давно направили свој избор.

         Ми нећемо укинути социјалне обавезе државе. Управо данас пораст прихода становништва, потрошња и банкарски кредити представљају основне факторе који стимулишу економију наше земље.

         Велика државна средства усмеравамо у повећавање запослености, отварање нових радних места и на реализацију програма запошљавања. Уз то, реалне зараде незадрживо расту. На време се иднексирају пензије и социјална давања, док се пензиони систем у целини модернизује.

         Због тога је незапосленост за прва четири месеца 2013. године у Русији била прилично ниска - 5,7 процената. Највећу пажњу поклањамо  побољшању демографске ситуације и развоју здравства. Реализујемо одговарајуће националне пројекте.