ПУТИН: Што се толико плашите? Ми ћемо сами све да угушимо!
РУСКИ ЛИДЕР 12-ТИ ПУТ РАЗГОВАРАО СА СУНАРОДНИЦИМА
-„ДИРЕКТНА ЛИНИЈА“ ПОТРАЈАЛА 3 САТА И 54 МИНУТА (ЧЕТВРТИ ДЕО)
- Елемената противракетне одбране САД нису одбрамбени систем, то је део офанзивног потенцијала изнетог на периферију. А нама кажу: „То није против вас“
- На стручном нивоу се веома добро разуме да постављање тих система близу наших граница значи да ће у њиховом домету бити наше ракете, стратешке ракете стациониране на копну. Сви то одлично разумеју. Упркос томе, нама и даље говоре: „Верујте нам, то није против вас“
- Чак и на наш предлог да потпишемо неки безначајни правни папир где би писало да то није против нас, наши амерички амерички партнери одбијају и то мало да учине. То је зачуђујуће, али је то чињеница. И, наравно, онда се ми запитамо: „А што не потпишете, ако сматрате да то није против нас?“
- Ситница, рекло би се, обичан папир, знате, данас је потписан, сутра може да се баци, па ни то не желе да учине. И када постављају те елементе у Европи, онда ћемо - већ смо много пута о томе говорили - морати нешто да предузмемо као одговор. А то је распиривање трке у наоружању! Зашто то радити?
М. СИТЕЛ: Владимире Владимировичу, у Украјини живе милиони Руса, који су после догађаја на Криму, по дефиницији нове власти, постали отпадници. Госпођа Тимошенко је чак позвала да се узме оружје и да се ти људи „подаве“, на обрачун са њима.
К. КЛЕЈМЕНОВ: „Са проклетим кацапима (погрдан украјински назив за Русе)“.
М. СИТЕЛ: Да, „ са проклетим кацапима“. Таквих изјава има прилично много, и питања о даљој судбини Руса који живе у Украјини има заиста много, да не кажем - већи део.
Сергеј ЛУКЈАЊЕНКО, познати писац: Владимире Владимировичу, 23 године Украјина се, заправо, развијала као држава против Русије…
В. ПУТИН: Шта, шта, још једном?
С. ЛУКЈАЊЕНКО: У последње 23 године Украјина се развијала као држава супротстављена Русији, то јест чак је постојала и таква парола: „Украјина није Русија“. И што је најгоре, те клице су сад дале плодове. Видимо шта се догађа, на крају је Украјина упала у националистичку, малтене фашистичку ситуацију. То јест сада се већ ради о слању војних казнених одреда на југоисток итд. Све је јасно. Најстрашније је, по мом мишљењу, што се наш глас, став Русије не чује, он се не чује на Западу, на све начине се спречава да се он чује у самој Украјини .
Шта мислите, како бисмо ми ипак могли да пренесемо свој став и да ли уопште можемо то да учинимо? Да ли можемо да убедимо Запад на нас слуша и да нас разуме? Понекад се стиче утисак да не.
ПУТИН: Знате, Сергеј (да ли могу тако да Вам се обратим?), ипак се нећу сложити са Вама. Знам да сте Ви један од најинтересантнијих данашњих писаца, веома читан, чије се књиге издају у великим тиражима. Али, не могу да се сложим с тим да је Украјина Проклета земља, заиста Вас молим да не користите такве изразе кад је у питању Украјина. Украјина је напаћена земља, то је сложено друштво и многострадално у буквалном смислу. Погледајте, тамо где цвета данашњи национализам и чак се обнавља неонацизам, где је то: то су западни делови Украјине - а ви добро знате историју те територије, те земље и тих људи.
Те територије су се делимично налазиле у Чехословачкој, делимично у Мађарској, делимично у Аустрији, у Аустроугарској, делимично у Пољској, и нигде и никад ти људи нису били пуноправни грађани тих земаља. Знате, то је нешто што се одавно скупљало у тим људима.
Данас се некима чини да управо због тих околности, због некадашњег припадања тих територија данашњим државама ЕУ, да им то даје неки посебан европски квалитет. То што су били људи другог реда у тим државама као да се заборавило, али у историјском сећању, испод површине, негде дубоко у души, то је закопано, разумете? Одатле, ја мислим, и потиче тај национализам.
Друга је ствар центар, исток и југоисток Украјине. Малопре сам о томе говорио, о Новорусији, чији су корени, без сумње, везани за Руску државу, и то су људи мало другачијег менталитета. Нашавши се у саставу ове данашње Украјине, која је склопљена од делова у совјетско време, људима је доста тешко да успоставе добре односе између себе и тешко им је да разумеју једни друге. Али, треба им помоћи да то учине, колико је то могуће.
Каква је у тим условима наша улога, улога доброг комшије, најближег рођака; да ли ће нас чути наши партнери негде иза океана или у Европи? Надам се да ће нас чути, али истовремено, малопре сам то споменуо, постоји одређена бојазан од саме Русије, њене величине, њеног потенцијалног раста и моћи, зато покушавају и нас такође да уситне и поделе.
Да ли ће нас чути у том случају наши партнери? Указао сам чиме се они највише руководе, али ми се чини да би требало да чују, зато што у данашњем свету који се формира, имам у виду тенденције његовог формирања у ближој и даљој историјској перспективи, цео тај свет, сва Европа, већ сам говорио о томе, од Лисабона до Владивостока, треба да се уједини, како би била конкурентна и способна за живот у свету који се убрзано развија. То је изузетно важна околност. Надам се да ће нас наши партнери чути и разумети.
К. КЛЕЈМЕНОВ: Владимире Владимировичу, питања о ситуацији у Украјини доминирају на сајту нашег програма. У последњих неколико минута сам прелистао најупечатљивије и нашао нека која се понављају.
В. ПУТИН: Извините.
И, Сергеј, молим Вас, не треба забрањивати издавање Ваших књига ма где то било, укључујући Украјину, шта Вам је? Не ради се о новцу - ради се о томе да сте Ви један од најистакнутијих писаца Русије, то је део руске културе, и треба гурати тамо руску културу, а не вадити је оданде, важи?
С. ЛУКЈАЊЕНКО: Добро, дозвољавам.
В. ПУТИН: Хвала.
К. КЛЕЈМЕНОВ: Нашао сам још једно занимљиво питање на сајту нашег програма, послао га је Александар Жабински, који живи у Московској области, прочитаћу га: „Ми одбијамо да разговарамо с актуалним кијевским властима, ја их сматрам нелегитимним, сумњу изазива и легитимност председничких избора у Украјини најављених за мај. Можемо и даље с њима да не разговарамо, али Украјина нигде неће отпловити од граница Русије. С њеним властима, легитимним или не баш, свеједно ћемо морати да се договарамо. Можда да се не губи време и да се започну преговори са свим потенцијалним победницима председничке трке?“
В. ПУТИН: Ми заиста сматрамо да су актуелне власти нелегитимне, и не могу бити легитимне, јер немају национални мандат за управљање земљом, и то говори све. Међутим, ми не одбијамо контакте с било ким, на министарском нивоу контакти су отворени и наши министри одржавају односе са својим украјинским колегама. Дмитриј Анатољевич Медведев је разговарао с Јацењуком, Наришкин је разговарао с Турчиновом, они су исто у контакту. Што се тиче председничких кандидата, знате како се одвија председничка трка. Апсолутно недопустиво, на апсолутно недопустив начин. Ако се и даље све буде одвијало на такав начин, ми, наравно, нећемо моћи да сматрамо да је све што се догађа, све што ће се догађати после 25. маја, легитимно.
Какви су то легитимни избори, ако кандидате с истока стално туку, поливају разним мастилима, не дозвољавају им да се сретну са бирачима? Каква је то изборна кампања? Да не говорим о томе да према Уставу Украјине - ево, Ирина Хакамада је постављала питања везана за легитимизацију, по Уставу Украјине, уколико се он не промени - ако се не промени Устав, нови избори, док постоји легални председник Јанукович, једноставно се не могу одржати.
У складу с важећим Уставом, не може се бирати нови председник док је жив актуелни, легални председник. Значи, ако желимо, ако они желе да избори буду легитимни,ваљда би требало да промене Устав, а онда да попричају и о федерализацији, и о децентрализацији, итд. На то просто здрав разум указује.
Може се, наравно, и даље деловати мимо здравог разума - само не разумем до чега ће то довести. Али, у контакту смо са свима.
Лидер председничке трке тренутно је господин Порошенко. Значајан део његовог бизниса је у Русији. Он производи код нас бомбоне и карамеле, које су многи код нас, вероватно, пробали, не знајући да је власник тог предузећа господин Порошенко, фаворит на председничким изборима.
Госпођу Тимошенко лично добро познајем. Она позива да се „у Русе пуца из нуклеарног оружја“, мислим да је то речено, али највероватније услед емоционалног слома. Она и ја се добро познајемо.
Узгред, она је потписивала познате гасне уговоре, које њени партијски саборци и учесници потписивања тих уговора данас одбијају да извршавају. Али, она и ја смо у своје време имали прилично добре пословне односе. Лично не знам друге кандидате с истока: Царјова и бившег харковског губернатора - али генерално имамо представу какви су то људи. Ми ћемо, наравно, сарађивати са свима.
М. СИТЕЛ: Дозволите, ја ћу буквално да реплицирам. Владимире Владимировичу, крсташки поход мајдана против југоистока је такође противуставан. То је такође супротно...
В. ПУТИН: Извините, молим Вас. Тренутно чујемо апеле да људи на југоистоку положе оружје, али ја кажем својим партнерима: „То је исправан, одличан апел, али онда склоните армију од цивилног становништва. Зато што су потпуно сишли с ума: тенкови, оклопни транспортери (гледам на телевизиији), довлаче топове. Против кога довлаче топове? Јесу ли они потпуно полудели?
К. КЛЕЈМЕНОВ: Вишецевни ракетни бацачи...
В. ПУТИН: Да, и вишецевни ракетни бацачи, лете борбени авиони, лете „сушке“ (Сухој). Да ли су потпуно изгубили разум? А даље шта? Приближавају се наоружани одреди националиста, добро, да се разоружају на истоку, у реду, да претпоставимо да ће да одведу армију, зашто нису разоружали одреде националиста? А после ће рећи - ми ту ништа не можемо да учинимо.
Како се људи на истоку могу натерати да положе оружје, тим пре што на њихову страну прелазе припадници Беркута (јединица за специјалне операције), припадници МУП, чак и неке војне јединице. Није ту решење проблема. Проблем треба да буде решен на путу тражења компромиса и поштовања легитимних интереса тих људи.
М. СИТЕЛ: Али, нико није спреман на компромис. С ким да се преговара? Ви кажете да треба да се обезбеде гаранције, чије? Сједињених Америчких Држава, Запада, лидера ЕУ, самопроглашене мајданске власти? Ко, с ким да се преговара?
В. ПУТИН: Преговарати морају они који себе тренутно сматрају влашћу у Кијеву. Они треба да се воде здравим разумом и реалношћу.
К. КЛЕЈМЕНОВ: Тренутно су у студију људи који су се нашли на такозваним списковима за санкције. Можда постоје и они које се налазе овде, а не знају да су на списковима.
Дмитриј КИСЕЉОВ, генерални директор информативне агенције „Севодња“ („Данас“).
Чини мисе да се наша земља нашла у обручу. Лично осећам, имам неки осећај дављења, као да ме неко гуши. Чини ми се да је то NATO, пошто се блок NATO шири, као рак, и буквално за последњих 25 година је „прогутао“ наше савезника из Варшавског пакта, затим неке делове Совјетског Савеза, балтичке земље, разјапио чељусти на Грузију, сад већ и на Украјину.
У седишту NATO кажу да би било корисно, вероватно, примити и Украјину у NATO. А Ви кажете да блоковски систем изумире. Не могу с тим да се сложим, јер осећам гушење од стране тог блока. Наравно, може се рећи да сам ја параноик и да је то код мене параноја. Али, што се каже, ако имате параноју, то још увек не значи да вас не прате. Зато се овде не ради о мени, већ о том ширењу блока NATO. Где је та црвена линија, постоји ли она и како се Ви осећате као лидер земље? Ништа лично, Владимире Владимировичу.
В. ПУТИН: Ми ћемо сами све да угушимо! Што се толико плашите? (Аплауз)
Д. КИСЕЉОВ: Немам никакав страх, нормално, али где је та црвена линија и где је крај, што се каже? Постоје ли границе и ко ће их поставити?
В. ПУТИН: Код нас нема страха: ни код мене, а и ни код кога не трба да буде. Али, морамо се држати реалности. А реалност сте Ви сад, углавном, доста добро и на својствен Вама блистав начин описали, унели сте нам одређени страх. Још једном понављам, сматрам да се ничега не треба плашити, али ми морамо трезвено да процењујемо ситуацију. А у чему се она састоји? Ви сте сад то доста сликовито рекли.
Нама су некада обећали (ја сам о томе у Минхену у своје време причао) да после уједињења Немачке неће бити ширења NATO на исток. Преко источних граница NATO, како нам је тада рекао тадашњи генерални секретар NATO, алијанса се неће ширити. А потом је почело његово ширење на бивше чланице Варшавског пакта, затим и на балтичке земље, па на бивше републике Совјетског Савеза.
Ја сам у своје време говорио: „Зашто то радите, у чему је смисао? У безбедности тих земаља? Мислите да ће вас неко напасти? Довољно је закључити споразум, билатерални споразум о пријатељству и узајамној помоћи, укључујући војну, и безбедност тих земаља ће бити осигурана“. Одговор: „Вас се то не тиче. Земље и народи имају право да сами бирају начин на који ће осигурати своју безбедност“.
Па, добро, то је истина. Али је истина и то да када се инфраструктура војног блока приближава нашим границама, то код нас изазива одређену бојазан и питања. Ми треба да предузимамо одређене кораке, и то је такође истина, то нико не може да нам ускрати. И то нас тера да повлачимо неке узвратне потезе.
Сад ћу искористити ову прилику и и рећи ћу пар речи о нашим преговорима о систему противракетне одбране, што није ништа мање важно, а можда је и важније од ширења NATO на исток. Узгред, и наша одлука о Криму је делимично била везана за то.
Наравно, пре свега и највише је то била помоћ Кримљанима. Такође, и схватање да ако ми ништа не чинимо, у одређеном тренутку, водећи се истим принципима, они ће увући Украјину у NATO и рећи ће: „Вас се то не тиче“ - и NATO бродови ће се наћи у граду руске војно-поморске славе - Севастопољу.
Али, не ради се само о емоционалној страни тог питања, већ је ствар у томе што Крим некако штрчи Црном мору, као да се налази у центру. Додуше, с војног аспекта, он нема такав значај као у ХVIII-ХIХ веку, с обзиром на постојање савремених ударних средстава за уништавање, укључујући обалске.
Али, ако тамо уђе NATO-а они ће тамо поставити та ударна средства - онда то за нас већ има геополитички значај: тада би Русија била практично истиснута из црноморског региона. Имали бисмо мали део обале - 450 или 600 километара. И то је све!
А то је - реално - истискивање Русије из за нас веома важног региона света, за који је толико руских костију остављено током свих претходних векова. То је озбиљна ствар. Зато се не треба ничега бојати. Али, ми треба да имамо и имаћемо у виду те околности и реаговаћемо на одговарајући начин.
Исто то се догађа, као што сам малопре рекао, и с нашим преговорима о постављању елемената противракетне одбране САД. То није одбрамбени систем, то је део офанзивног потенцијала изнетог на периферију. Нама кажу: „То није против вас“.
Међутим, знате, на стручном нивоу се веома добро разуме да постављање тих система близу наших граница значи да ће у њиховом домету бити наше ракете, стратешке ракете стациониране на копну. Сви то одлично разумеју. Упркос томе нам и даље говоре: „Верујте нам, то није против вас“.
Знате, чак и на наш предлог да потпишу неки безначајни правни папир где би писало да то није против нас, наши амерички амерички партнери одбијају и то мало да учине. То је зачуђујуће, али је то чињеница. И, наравно, онда се ми запитамо: „А што не потпишете, ако сматрате да то није против нас“?
Ситница, рекло би се, обичан папир, знате, данас је потписан, сутра може да се баци, па ни то не желе да учине. И када постављају те елементе у Европи, онда ћемо - већ смо много пута о томе говорили - морати нешто да предузмемо као одговор. А то је распиривање трке у наоружању! Зашто то радити?
Много је боље сагледати тај проблем, ако постоје неке ракетне претње из неких праваца, да заједно решавамо та питања, да одредимо те ракетне правце, да одредимо систем за управљање тим системом, приступ управљање, да заједно то радимо - не, не желе.
Ми ћемо, наравно, и даље бити стрпљиви, упорно ћемо водити преговоре, али ћемо у сваком случају учинити све - и сигуран сам да ћемо успети - да осигурамо, да гарантовано осигурамо безбедност народа Русије.
