Путин позвао Михалкова и породицу бившег шефа државе да утишају полемику поводом „Јељцин-Центра”

ВЕЛИКА ПРЕДНОВОГОДИШЊА ПРЕС-КОНФЕРЕНЦИЈА ПРЕДСЕДНИКА РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ (крај)  

• Славни филмски режисер Никита МИХАЛКОВ оценио да Јељцин заслужује музеј, али да тај музеј не сме бити „хвалоспевни”. Поред осталог и зато што многи у Русији о ономе што је чинио имају у доброј мери супротно мишљење од онога што сугеришу експонати „Јељцин-Центра”
• Очито респектујући замерке Михалкова, Владимир Путин је нагласио да поводом тог Центра постоје историјски аспекти који изискују „нарочити приступ” и да има у виду питања која се тичу представљања (у „Јељцин-Центру”) нове историје Русије. Чак је указао да „нека питања” треба „тачније изложити”
• Било би добро да у Донбасу украјинску војску не сматрају окупанторима. О томе примарно треба размишљати
• Одговарајући на питање једног украјинског новинара, који је сугерисао руском лидеру да покаже самилост према украјинском редитељу Сенцову, који у Русији одговара та тероризам, рекао: „Нико не жели да држи новинаре, ако се они баве својим послом. Али реците, шта да радимо ако се редитељ, а то је доказано на суду, спремао за извршавање терористичких напада? Пустити га само због тога што је он редитељ? По чему се он разликује од официра војне обавештајне службе који је планирао да изведе исто то? Данас ћемо пустити редитеља, а сутра ћемо морати да пустимо војне обавештајце који су се припремали за терористички напад? По чему се они у овом случају разликују?

          СВОЈУ велику предновогодишњу  конференцију за медије Владимир Путин је искористио и за то да позове филмског режисера Никиту Михалкова и породицу Бориса Јељцина да не распаљују спор поводом меморијалног центра бившег шефа државе у његовом родном Јекатеринбургу.

          Открио је да је последњих дана разговарао и са Михалковом и са Јељциновом млађом кћерком Татјаном Дијаченко и бившим Јељицновим блиским сарадником Валентином Јумашевом. Тачније: да им је рекао да је вођење дискусије поводом „Јељцин Центра” нешто сасвим нормално, али да поводом питања која се тичу историје не треба ићи на разлазе, него тежити помирењима.

          Очито респектујући замерке Михалкова, нагласио је да поводом тог Центра постоје историјски аспекти који изискују „нарочити приступ” и да има у виду питања која се тичу представљања (у „Јељцин-Центру”) нове историје Русије. Чак је указао да „нека питања” треба „тачније изложити”.

          Михалков је – у дискусији о државној политици у области културе до 2030. године – упозорио да посетиоци „Јељцин-Центра” добијају „инјекције које разарају самосвест људи”. Нагласио је да је то „отров” јер Центар „себи дозвољава идеологизовано тумачење историје”.

          Центар се огласио и одбацио критику, указавши да га Михалков никада није посетио и да се понаша као они који су, у време СССР, осуђивали Бориса Пастернака да „Доктора Живага” нису ни прочитали.

          У све се умешала и Јељцинова удовица, Наина, која је оптужбе Михалкова назвала „лажљивим”.

          Михалков је, већ кроз који дан, посетио „Јељцин-Центар” и објавио да остаје при свему што је говорио. Притом је био категоричан: Јељцин заслужује музеј, али тај музеј не сме бити „хвалоспевни”. Поред осталог и зато што многи у Русији о ономе што је чинио имају у доброј мери супротно мишљење од онога што сугеришу експонати „Јељцин-Центра”.

          Независно од овога, Путин је на прес-конференцији – одговарајући на питања – говорио и о Украјини.

           Новинарка државне агенције ТАСС, Вероника Ромањенкова, поставила му је ова питања: „Украјинска криза делује замрзнуто, ствара се осећај да сукобљене стране одавне престале да слушају једна другу. Где је излаз из ћорсокака? Постоји „нормандијски формат”. Колико је он ефикасан? Да ли сте имали жељу да нешто промените? Да ли Ваши сусрети са лидерима Немачке, Француске, Украјине нешто решавају?  Узгред, како Ви гледате на перспективу увођења безвизног режима између Украјине и Европске Уније?

          Путин: Још један Ваш колега дизао је плакат „Украјина”. Изволите и ви - поставите питање у вези Украјине, а ја ћу покушати да све то објединим.

          Питање: Нисам сигуран да ћете моћи да ово обједините. Владимире Владимировичу, последњих година Ваша земља је под Вашим руководством ухватила толико грађана Украјине да вас редитељи са светски познатим именима моле да ослободите украјинског редитеља (Сенцова). Као украјински дописник, хтео бих да вас замолим да покажете самилост и да пустите дописника „Укринформ” Романа Сушћенка јер процеси против грађана Украјине изгледају као политички мотивисани. Ако неко мучи људе, као што су мучили кримске диверзанте Захтеја и Панова, онда бих и ја признао да сам шпијунирао у корист Украјине, чак бисте и Ви признали. Ипак, хоћу да прецизирам питање: Ви често кажете да сте били принуђени да штитите руско становништво на Криму и у Донбасу. Прошле године сте говорили да никада нисте крили да сте у Донбас слали људе да решавају војна питања. Прецизирајте, где то пише у Минским споразумима и да ли Ви схватате да ће Руси, ако икада одете у пензију, за Украјинце остати окупанти?

          Путин: Било би добро да у Донбасу украјинску војску не сматрају окупаторима у њиховој властитој држави. О томе треба размишљати. То је прво.

          Друго, што се тиче ослoбађања: чинимо све да лица која држе обе стране буду ослобођена. И што потпунија буде та размена, то ће бити боље.

          У своје време је председник Порошенко дао предлог да се размена заробљеника врши по принципу „сви за све”. Са тиме потпуно слажем. Али, касније се показало да иза формуле „сви за све” стоје „моменти” који не одговарају представницима Донбаса. Који су то моменти? Према ставу украјинских власти, сва лица која су притворена у Донбасу - притворена су незаконито. Међутим, постоји велики број лица, која се налазе у затворима у Украјини и власти Украјине сматрају да су правоснажно осуђена и не желе да их укључе у листу за размену. У томе је проблем.

          Ако смо већ одлучили „сви за све” - онда треба донети одлуку о њиховом помиловању и све пустити, у противном - биће тешко да се договоримо.

          Сада у вези редитеља и новинара. Редитељи и новинари треба да се баве: једни новинарством, а други – прављењем филмова и позоришних представа.

          У вези ухапшених војника и представника војне обавештајне службе Украјине: нико их није тукао нити мучио. Лако је проверити њихова сведочења. И представници штампе ,пг д провере да ли су то представници војне обавештајне службе или нису. Они дају потпуне информације, не само презиме, име, име оца, већ и бројеве њихових јединица, имена и презимена команданата, јединица где служе, износе задатке које су добијали, адресе и места тајних састанака на територији Руске Федерације, укључујући и Крим. Све информације дају. То је читав комплекс података, један потврђује други.

          Треба то прекинути. Ако буде постојала таква политичка воља, лакше ће се решити и друга питања.

          Још нешто у вези редитеља и новинара. Наравно, нико не жели да држи новинаре, ако се они баве својим послом. Али реците, шта да радимо ако се редитељ, а то је доказано на суду, спремао за извршавање терористичких напада? Пустити га само због тога што је он редитељ? По чему се он разликује од официра војне обавештајне службе који је планирао да изведе исто то? Данас ћемо пустити редитеља, а сутра ћемо морати да пустимо војне обавештајце који су се припремали за терористички напад? По чему се они у овом случају разликују? Данас ћемо пустити једне а сутра ће доћи други?

          Морамо да се договоримо да се то прекине, и тада можемо да размислимо и о амнестији. Немам ништа против.      

          (Обраћа се Ромањенковој) „Нормандијски формат” заиста не показује велику ефикасност. Остаје нам само да жалимо због тога што он функционише овако тромо. Али, нема нам друге. Лично сматрам да рад у овом формату мора да се настави. Ако изгубимо овај механизам, овај инструмент, ситуација ће деградирати и то брзо, а то не желимо.

          Што се тиче безвизног режима за грађане Украјине према земљама Европе, то у потпуности подржавам. Штавише, сматрам да је визни режим у Европи анахронизам из времена „хладног рата” и да га се треба ослободити што пре. И ако Украјина, украјински грађани добију право на путовања у Европу без виза, мени се чини, да ће то бити исправан корак у правилном правцу.

          Међутим, колико је мени познато, реч је о могућности издавања виза без права на рад. Поставља се питање: да ли ће се повећати прилив радне снаге из Украјине у Европу? Наравно да хоће. У Русији, према прелиминарним подацима, ради око 3 милиона Украјинаца. Ако се у Европи отвори безвизни режим и тамо се боље зарађује, наравно да ће људи, чак и из Русије, покушати да се преместе тамо, утолико пре не треба ни говорити о онима који желе да се из Украјине преселе у Европу да раде. То ће бити озбиљно оптерећење за тржиште рада у Европи.

          Шта овде, према мом мишљењу, може да буде негативно за саму Украјину?

          Ако не буде дато право на рад, онда ће људи из Украјине, који долазе да раде у Европи, бити у старту стављени у подређени положај. То значи да ће морати да раде нелегално, односно да ће долазити на, рецимо, три месеца у оквирима безвизног режима, а да ће се затим враћати на кратко у Украјину, и одмах журити назад. То значи да ће нелегално радити. То значи да неће имати социјалну заштиту, данеће имати никакву другу заштиту. То ће бити сурова експлоатација. И то је лоше. Када се већ уводи безвизни режим, треба дозвољавати и рад.

          Путин је оценио да су односи РФ и Кине достигли досад незабележен ниво:

          „Привикли смо да наше односе називамо „стратешким партнерством”. Међутим, то је и нешто више од стратешког партнерства”