ПУТИН: Нећемо да ЕУ на Русију пребаци све последице украјинске економске кризе

ИНТЕГРАЛНИ ТЕКСТ ПИСМА ПРЕДСЕДНИКА РУСИЈЕ ЛИДЕРИМА ЗЕМАЉА КОЈЕ КУПУЈУ РУСКИ ГАС

  • Од првог дана постојања независне Украјине, Русија је одржавала стабилност украјинске привреде, испоручујући јој гас по сниженој цени
  • Русија је за последње четири године дотирала украјинској привреди, захваљујући попустима на гас, 35,4 милијарде америчких долара. Осим тога, у децембру 2013. године Русија је дала Украјини кредит у вредности од 3,0 милијарде америчких долара
  • У марту је још важила цена с попустом - 268,5 долара за хиљаду кубних метара. Чак и по тој цени Украјина није платила ни долар
  • Гаспром” ће бити принуђен да пређе на авансно плаћање за гас и у случају кршења услова плаћања потпуно или делимично престане с испосрукама гаса. Другим речимаиспоручиваће се само онолико гаса, колико украјинска страна плати месец дана унапред
  • Да би се гарантовао континуирани транзит гаса, потребно је у најскорије време приступити пуњењу подземних складишта гаса у Украјини са 11,5 милијарди кубних метараа за то је потребно платити око пет милиона америчких долара
  • Самовољно одрицање наших европских партнера од заједничког деловања на решавању економске кризе у Украјини, па чак од и консултација с руском страном, не оставља Русији никакву алтернативу
  • Русија је спремна да учествује у стабилизацији и обнови украјинске привреде. Али, не једнострано, већ под паритетним условима с нашим европским партнерима

         ПОСЛЕДЊИХ месеци привреда Украјине нагло деградира. Повећава се опадање у индустрији и грађевинарству. Расте буџетски дефицит.

         Нагло се погоршава стање у валутној сфери, на негативни трговински салдо надовезао се одлив капитала из земље. Привреда украјини ближи се дефолту, заустављању производње и експлозивном расту незапослености.

         Писмо руског лидера насловљено је на 18-ци лидера европских држава.

         Писмо је послато канцеларки Немачке Ангели Меркел, председнику Владе Италије Матеу Ренцију, председницима Француске Франсоа Оланду, Грчке Антонису Самарасу, Аустрије Хајнцу Фишеру, Молдавије Николаје Тимофтију, Румуније Трајану Басескуу, Македоније Георгију Иванову, Чешке Милошу Земану, Пољске Брониславу Коморовском и Србије Томиславу Николићу.

         Писмо је послато и премијерима Турске Тајипу Ердогану, Мађарске Виктору Орбану, Словеније Аленки Братушек, Хрватске Зорану Милановићу, Бугарске Пламену Орешарском, Словачке Роберту Фицоу и председнику председништва Босне и Херцеговине Бакиру Изетбеговићу.

         Текст писма:

         РУСИЈА и земље Европске уније су највећи спољнотрговински партнери Украјине. Полазећи од тога, на протеклом самиту Русија – ЕУ, који је одржан крајем јануара, договорилисмо се с нашим европским партнерима од одржимо консултације о питањима развоја украјинске привреде, имајући у виду поштовање интереса Украјине и наших земаља приликом формирања интеграционих савеза с њом. Међутим, сви покушаји да руске стране да започне праве консултације нису донели резултат.

         Уместо консултација, ми чујемо позиве да се смањи уговорна цена руског гаса, која наводно има „политички карактер”. Стиче се утисак да европски партнери желе да једнострано пребаце на Русију све последице украјинске економске кризе.

         Од првог дана постојања независне Украјине, Русија је одржавала стабилност украјинске привреде, испоручујући јој гас по сниженој цени. У јануару 2009. године, уз учешће премијерке Јулије Тимошенко, био је потписан уговор о купопродаји природног гаса за период од 2009. до 2019. године, којим су регулисана питања испорука и плаћања гаса и који је гарантовао његов неометани транзит преко територије Украјине. Тај уговор Русија стриктно поштује. Узгред, министар за гориво и енергетику Украјине тада је био Јуриј Продан - он се и данас налази на сличној функцији у украјинској Влади.

         Количина природног гаса испорученог Украјини у складу с тим уговором у периоду од 2009. до 2014. године (прво тромесечје) износи 147,2 милијарде кубних метара. Желим посебно да нагласим да формула за обрачун цене, која је утврђена у уговору, ниједном није промењена. И Украјина је, све до августа 2013. године, редовно плаћала гас у складу с том формулом.

         После уласка Крима у састав РФ, Црноморска флота налази се на територији Русије.

         Русија је зато једнострано отказала споразуме 2. априла 2014. године. Нова цена руског гаса за Украјину од 1. априла износи 385,5 долара за хиљаду кубних метара.

         Друга је ствар што је Русија одмах након потписивања уговора дала Украјини цео низ повластица и попуста на гас без преседана. То је попуст према „Харковским споразумима” из 2010. године, који је дат као аванс за будуће, почевши од 2017. године, закупнине за боравак Црноморске флоте. Попусти на гас који је купован за хемијска предузећа у Украјини. Попуст уведен у децембру 2013. године за једно тромесечје због критичног стања украјинске привреде.

         Почевши од 2009. године, збир тих попуста укупно је износио 17,0 милијарди америчких долара. На то треба додати још 18,4 милијарде долара за неплаћене пенале од стране Украјине за непреузимање минималне годишње количине гаса (take-or-pay).

         На тај начин, Русија је за последње четири године дотирала украјинској привреди, захваљујући попустима на гас, 35,4 милијарде америчких долара. Осим тога, у децембру 2013. године Русија је дала Украјини кредит у вредности од 3,0 милијарде америчких долара. Ти веома значајни финансијски ресурси били су усмерени за одржавање стабилности и солвентности украјинске привреде, очување радних места и запослености. Наглашавам – осим Русије то нико није радио.

         А шта је с европским партнерима? Уместо реалне помоћи Украјини – декларације о намерама. Обећања без реалног покрића. Европска унија користи украјинску привреду као извор прехрамбених сировина, метала и минералних ресурса и, истовремено, као тржиште за продају производа високог степена финализације (машиноградња, хемија), стварајући притом дефицит трговинског биланса Украјине већег од 10 милијарди долара. А то је готово две трећине укупног дефицита за текуће операције Украјине у 2013. години.

         Криза украјинске привреде, умногоме изазвана дисбалансом у трговини са земљама ЕУ, врло негативно се одржава на испуњењу уговорних обавеза Украјине везаних за купопродају руског гаса. „Гаспром” не поставља и не намерава да поставља било какве додатне услове у односу на оне који су предвиђени у уговору из 2009. године. То се односи и на уговорну цену гаса, која се обрачунава строго у складу с договореном формулом. Међутим, Русија више није дужна и не треба сама да носи бреме одржавања украјинске привреде, дајући јој попусте на гас и опраштајући дугове. Фактички – плаћајући својим субвенцијама дефицит у трговини Украјине са земљама ЕУ.

         У овој години из месеца у месец расте дуг „Нафтогаса Украјине” за испоручени гас. У новембру-децембру 2013. године - 1451,5 милиона америчких долара, у фебруару 2014. године - додатних 260,3 милиона, у марту - још 526,1 милиона. Скрећем вам пажњу да је у марту још важила цена с попустом - 268,5 долара за хиљаду кубних метара. Чак и по тој цени Украјина није платила ни долар!

         У таквим условима, „Гаспром” ће, у складу с тачкама 5.1.5, 5.8. и 5.3. важећег уговора, бити принуђен да пређе на авансно плаћање за гас и у случају кршења услова плаћања потпуно или делимично престане с испосрукама гаса. Другим речима – испоручиваће се само онолико гаса, колико украјинска страна плати месец дана унапред.

         Нема сумње да је то крајња мера. Ми смо свесни да то носи ризик од недозвољеног узимања гаса који се транспортује преко украјинске територије за европске потрошаче. И да то може да отежа стварање залиха гаса у Украјини за обезбеђење његове потрошње у периоду јесен-зима. Да би се гарантовао континуирани транзит гаса, потребно је у најскорије време приступити пуњењу подземних складишта гаса у Украјини са 11,5 милијарди кубних метара – а за то је потребно платити око пет милиона америчких долара.

         Међутим, самовољно одрицање наших европских партнера од заједничког деловања на решавању економске кризе у Украјини, па чак од и консултација с руском страном, не оставља Русији никакву алтернативу.

         Излаз из настале ситуације може бити само у следећем. Одржати хитне консултације на нивоу министара економије, финансија и енергетике с циљем осмишљавања координираних корака за стабилизацију украјинске привреде и обезбеђивања испорука и транзита руског гаса строго у складу с одредбама уговора. И што је хитније могуће предузети координиране конкретне потезе. Позивамо на то наше европске партнере.

         Свакако, Русија је спремна да учествује у стабилизацији и обнови украјинске привреде. Али, не једнострано, већ под паритетним условима с нашим европским партнерима. С узимањем у обзир фактичких улагања и трошкова које је дуже времена Русија сносила сама, помажући Украјини. Само такав приступ, како нам се чини, праведан је и избалансиран. И само ће он довести до успеха.

         Према подацима Министарства енергетике и рударства  Украјине, у 2013. години Украјина је увезла 27,9 милијарди кубних метара природног гаса, што је за 15,1 одто мање него у 2012. години. Од тога је из Русије увезено око 26 милијарди кубних метара. Потрошња гаса у Украјини у 2013. години износила је 49 милијарди кубних метара, укључујући пуњење подземних складишта гаса.

         Шта су то харковски споразуми”?

         „ХАРКОВСКИ споразуми” су документи о питањима боравка Црноморске флоте на територији Украјине.

         Потписали су их председници РФ и Украјине Дмитриј Медведев и Виктор Јанукович 21. априла 2010. године у Харкову. Према њима, од 28. маја 2017. године важење руско-украјинског споразума о статусу и условима боравка ЦФ у Украјини продужава се за 25 година, уз могућност аутоматског продужења на сваких 15 година. Уговор је предвиђао повећање закупнине за боравак ЦФ - од 28. маја 2017. године она је требало да се састоји од уплата Русије у износу од 100 милиона долара годишње и додатних средстава добијених захваљујући смањењу цене гаса који се испоручује у Украјину. Цена руског гаса за Украјину смањивала се за 30 одсто, али не више од 100 долара по хиљади кубних метара. По речима руског премијера Дмитрија Медведева, изгубљена добит Русије износила је 11 милиона долара.

         Само бројке

         ТРАНЗИТ природног гаса преко украјинске територије у земље Европе у 2013. години повећао се у поређењу с 2012. годином за 3,2 одсто - на 86,1 милијарди кубних метара.

         Према подацима годишњег прегледа компаније BP, у 2013. години удео Русије на европском гасном тржишту износио је 34 одсто, удео Норвешке је 35 одсто, Алжира – 14 одсто, Катара – 10 одсто, Нигерије – 3 одсто, а Либије – 2 одсто.

 

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари