ПУТИН: Не препоручујем никоме да Русију сматра својим непријатељем

„ДИРЕКТНА ЛИНИЈА СА ПУТИНОМ” - РУСКИ ЛИДЕР ТРИ САТА И 55 МИНУТА РАЗГОВАРАО СА НАРОДОМ (КРАЈ)

• Неким великим државама, суперсилама које претендују на ексклузивитет и сматрају да су једини центар силе у свету нису потребни савезници – њима су потребни вазали. Имам у виду САД. Русија у таквом систему односа не може и неће да постоји
• Сетите се шта се дешавало почетком 1990. године и како је Запад аплаудирао Борису Николајевичу Јељцину. А чим је изнео став Русије поводом Југославије – на њега су пустили све керове са ланаца. Чак не желим ни да помињем све вулгарности које су тада износили на његов рачун
• То што је СССР након Другог светског рата покушавао да многим источноевропским земљама наметне свој модел развоја – и што је то рађено насилно - то нам се данас обија о главу. Узгред, тако се отприлике данас понашају Американци, покушавајући да свој модел наметну читавом свету. Зато их такође чека неуспех   
• Ми смо, несумњиво, велика нуклеарна сила: ми имамо највећи, практично једнак нуклеарни потенцијал са САД. Зато је једнако за уважавање и ако сте наш непријатељ и наш пријатељ
• Непријатељи су нам међународни терористи, организовани криминал итд. Ми никога не сматрамо нашим непријатељем и не препоручујемо да нас било ко сматра својим непријатељем

         ГОДИШЊИ традиционални разговор шефа руске државе са народом - „Директна линија са Владимиром Путином” - потрајао је 3 сата и 55 минута.

         Руски лидер је за то време успео да одговори на 90 питања. Било их је, наравно, много више. Интерес да Путину нешто каже или да му постави питање - показало је преко 2,8 милиона људи.

         Десет питања се тицало спољне политике.

         Водитељи разговора били су познати московски телевизијски новинари Марија Ситељ Кирил Клејменов.

         Факти објављују четврти део „Директне линије”.

         Главни уредник „Независне газете” Константин Ремчуков: Припадам оним Русима који сматрају да су нормални односи са Западом само у корист Русије. На жалост, последњих година ови односи се убрзано погоршавају и назадују. Неколико пута сте дали изјаву да Запад вековима води политику обуздавања Русије и тако сте на неки начин у такав контекст ставили вишевековну историјску борбу и садашњу конфронтацију.

         Што је ниво конфронтације виши, расту Ваш рејтинг, патриотизам и нажалост екстремни национализам. Понекад ми се чини као да људи више воле Отаџбину, ако неког јаче мрзе. По мени је то „патриотизам помешан са ксенофобијом”.

         Наведите ми ипак, молим вас, услове под којим се могу нормализовати односи са Западом и посебно са Сједињеним Државама.

         Какве мере државне политике у борби против екстремног национализма Ви сматрате ефикасним?

         Да ли мислите да проблем патриотизма помешан са ксенофобијом постоји у нашој земљи? 

         Путин: Почнимо од краја. Ви сте у исту раван ставили патриотизам и ксенофобију. Ја то разумем као две потпуно различите ствари. Патриотизам је љубав према Отаџбини, а ксенофобија је мржња других нација и народа. То су апсолутно различите ствари. Не желим да мешам бабе и жабе.

         Што се тиче екстремног национализма, могу вам рећи да смо се увек борили против њега и то ћемо наставити. Више пута сам говорио да је национализам штетна и деструктивна појава за руску државу, јер је она од почетка стварана као вишенационална и вишеконфесионална земља.

         А који су то услови под којима бисмо могли нормализовати наше односе са Западом”?

         Нисмо их ми покварили, увек се залажемо за добре односе са свим државама: како на Истоку, тако и на Западу. Најважнији услов обнове нормалних односа са Западом јесте поштовање Русије и њених интереса. 

         Већ сам током претходних директних „линија” говорио: неким великим државама, суперсилама које претендују на ексклузивитет и сматрају да су једини центар силе у свету нису потребни савезници – њима су потребни вазали. Имам у виду САД.

         Русија у таквом систему односа не може да постоји.

         Она не само да не може да подржи такве односе, она у таквим односима не може ни да постоји. И то сви морају да схвате. А ми смо за сарадњу увек отворени. Ми је никада нисмо ни прекидали.

         Зар није тачна чињеница да смо се 90-тих година потпуно отворили и очекивали да ће се и према нама тако понети? Међутим, чим бисмо изнели свој став, прогласили своје интересе или бар свој став - одмах смо наилазили на прилично оштру реакцију.

         Сетите се шта се дешавало почетком 1990. године и како је Запад аплаудирао Борису Николајевичу Јељцину. А чим је изнео став Русије по питању Југославије – на њега су пустили све керове са ланаца. Чак не желим ни да поменем све вулгарности које су тада износили на његов рачун.

         Само што је проговорио о нашим интересима и изнео наш независни став, одмах је све почело да избија на површину. 

         Али то не значи да ми треба да напућимо уста, да се љутимо на некога, да се склањамо и изолујемо. Стално понављам и желим још једном да кажем: желимо да сарађујемо са свима и спремни смо на то. Узгред буди речено, то ћемо и даље да чинимо без обзира на став шефова одређених држава. Али, ако не буде тако, сарађиваћемо са онима који желе да раде са нама: са оним бизнис-структурама које се не плаше гласних политичких претњи. Дакле, ништа није прекинуто.

         А они и даље покушавају да нам нанесу штету санкцијама, међутим, то им баш и не даје неке резултате. 

         Уосталом, шта се десило?

         Говорио сам и о проблему курса. Гледајте, ми смо само у прошлој години морали да исплатимо 130 милијарди долара на име доспелих кредита... – не ми као држава, већ наше банке и предузећа - 130 милијарди. А они нам затворе рефинансирање на западним финансијским тржиштима. Вроватно у нади да ће се наше финансијске установе и предузећа из реалног сектора суочити са непремостивим тешкоћама. 

         То се није десило, они су се снашли. Наравно, не без наше подршке, али без оне директне, за којом смо посезали 2008. и 2009. године, када смо због маржи преузимали исплате и враћали их у активе, а потом смо имовину враћали уз профит, тако некако.

         Сада нисмо морали да посежемо за таквим инструментима – јер су наше компаније прошли оно најгоре. 

         Ове године смо дужни да платимо још 60 милијарди, при чему смо огромни део отплатили већ у I кварталу ове године.

         Притисци на Русију таквим мерама су бескорисни и бесмислени. Мислим да наши партнери треба да схвате да на такав начини не треба да приступају стварима.

         Потребно је да макар учине покушај да са нама траже компромис, а не да нам намећу клишее за које мисле да су исправни. 

         Рекли сте: што је већи ниво конфронтације - то је виши мој рејтинг. Са тиме се не слажем.

         Наши људи су суптилни, осећају шта се дешава. Чак и они који нису експерти као што је ректор МГИМО.

         Наши људи имају срце и душу, али и памет, разумеју шта се догађа. И кад виде неправду - увек реагују. Чак и кад ту исту неправду не виде само у нашој земљи, већ и у иностранству.

         Када људи виде да се према нама неправично понашају – одмах имате реакцију. А кад још виде, да бранимо своје интересе, то одмах изазива подршку код становништва. Захваљујем се грађанима на таквој подршци.

         Клејмјонов: Током ове „Директне линије” стигле су буквално трагичне вести из Кијева. Управо је објављено да је убијен Олес Бузина, један од блиставих украјинских публициста и новинара, њега без остатка познаје цео аудиторијум јер је више пута учествовао у контакт-емисијама на руским телевизијама. Трагедија само што се догодила.

         Дан раније убијен је бивши посланик из партије Региона Олег Калашњиков. Генерално, ово је веома монструозна ситуација.

         Путин: То није прво политичко убиство. У Украјини имамо посла са читавом серијом таквих убистава.

         Овде присутна Ирина Хакамада поставила је питање поводом истраге о убиству Немцова које сматрам апсолутном срамотом за нашу земљу. Због тога правосудни органи морају учинити све да се злочинци открију. Као што је познато, извршиоци су већ откривени. 

         У Украјини, која претендује да је демократска држава и тежи ка демократској Европи, ништа слично се не догађа.

         Где су убице тих људи? Нема их – ни извршилаца, ни наручилаца. А у Европи, као и Северној Америци, више воле да то уопште не примећују.

         Сител: Независно од политичких погледа, ми у Русији имамо тему која практично ни код кога не изазива сумњу и погрешно тумачење: то је Велика Победа у Великом Отаџбинском рату (Другом Светском Рату - прим. прев.). Сваки грађанин Русије у сопственој породици има јунака. Зато масовно гнушање изазивају покушаји фалсификовања историје Великог Отаџбинског рата.

         У таквој „историји” СССР се налази у истој равни са Хитлеровом Немачком, док се Црвена армија доживљава не као ослободилац, већ као окупатор. Како ви као син учесника тог рата то доживљавате?

         Путин: То су тешка осећања. О томе се може много говорити, потрудићу се да одговорим кратко.

         Прво, наравно да се нацизам и стаљинизам не могу ставити у исту раван, зато што је нацизам директно, отворено и јавно као један од циљева своје политике прогласио уништење читавих народа – Јевреја, Цигана и Словена. 

         Без обзира на наказност стаљинистичког режима, на његове репресије, чак имајући у виду депортације целих народа, ипак стаљинистички режим није имао за циљ да уништава целе народе. Зато су покушаји да се они ставе у исту раван са нацизмом лишени сваке основе. 

         Друго, можда за нас и није баш најпријатније што смо ми, не ми, већ наши претходници давали томе одређени повод. Зашто? Зато што смо након Другог светског рата покушали да многим источноевропским земљама наметнемо свој модел развоја – и радили смо то насилно, то треба признати, у томе нема ничег доброг и то нам се данас обија о главу. Узгред, тако се отприлике данас понашају Американци, покушавајући да свој модел наметну читавом свету. Зато их такође чека неуспех.       

         Сител: Набрајали сте савезнике, прецизирали изазове и претње, па ко су онда непријатељи?

         Путин: Већ сам говорио о нашој огромности. По европским мерилима, ми смо територијално велика земља, чак и по броју становника. Ми смо земља са огромним потенцијалом за развој и великим природним ресурсима. Ми смо, несумњиво, велика нуклеарна сила: ми имамо највећи, практично једнак нуклеарни потенцијал са САД. Зато је једнако за уважавање и ако сте наш непријатељ и наш пријатељ. 

         И без шале, непријатеље сам већ поменуо: то су међународни терористи, организовани криминал итд. Ми никога не сматрамо нашим непријатељем и не препоручујемо да нас било ко сматра својим непријатељем.