ПУТИН: Москва мора знати шта ће даље бити са евром и доларом

ПРЕДСЕДНИК РУСИЈЕ ПРЕД НОВИНАРИМА У ЛОС КАБОСУ - ИНТЕГРАЛНИ ТЕКСТ

• Русија не даје 10 милијарди долара ММФ тек тако, као ни други. Ми резервишемо овај новац и спремни смо да га дамо уколико буде потребан. Ни ми ни други не поклањамо тај новац само тако. То су позајмљени ресурси. У суштини, то је начин чувања наших девизно-златних резерви. А оне су, као што је познато, по обиму треће у свету - више од 500 милијарди долара
• Пошто своје златно-девизне резерве чувамо у евру, у државним облигацијама неких европских држава - већу половину или око половине - а и у доларима и државним облигацијама Сједињених Држава, желимо да знамо шта ће бити са доларом после америчких председничких избора у новембру ове године
• Морамо да знамо како ће САД решавати своје проблеме. Државни дуг САД је 15 билиона долара, зато морамо знати шта ће бити са основном светском резервном валутом, шта можемо очекивати и на шта треба да будемо спремни
• Мене одушевљава како Европска комисија и кључне земаље у зони евра намеравају да реше своје проблеме. Ма колико да је тамо тешко, Европа ипак тежи, како сам схватио, да реши кризу увођењем дисциплине и реда у области финансија
• Ако САД уведу нека ограничења за неке грађане Русије за путовања у САД, појавиће и нека ограничења за улазак у Руску Федерацију за одређени број Американаца. Не знам коме је то и зашто потребно. Али, уколико то неко уради, значи да ће тако и бити. Али, то није наш избор
• Мислим да проблем ПРО неће бити решен захваљујући томе што ће Обама бити поново председник САД или неће бити. Сједињене Државе већ више година иду путем изградње система противракетне одбране. За сада не видим ништа што би могло да промени њихов приступ
• Сматрам да би се ситуација кардинално изменила само у случају да Сједињене Државе прихвате наше предлоге: да Русија, САД и Европа буду равноправни учесници тог процеса - да заједно изграде тај систем, да имају заједничку могућност да оцене ракетне претње, да заједно управљају системом ПРО. Ово би на кардиналан начин изменило ситуацију у области безбедности у свету
• Руску делегацију на отварању Олимпијских игара у Лондону ће предводити председник владе Дмитриј Медведев. Вероватно ћу и ја бити на Олимпијади. Желим да присуствујем такмичењу џудиста, то сам јуче предочио господину Камерону. Он је рекао да ме радо очекује у Лондону. Вероватно ћемо се и видети. У сваком случају, биће то приватна посета

         В. ПУТИН: Сматрам да су у Лос Кабосу лидери земаља Г-20 учинили још један корак на путу узајамног поверења. Радили смо организовано, конструктивно и плодотворно и остварили смо компромисе.

         То су показали и билатерални преговори са шефовима држава и влада на маргинама самита и наравно, радна заседања самог Г-20.

         Имали смо садржајну расправу о питањима обнове и стимулисања економског раста. Посебна пажња је поклоњена проблемима глобалног дисбаланса и смањења нивоа задужености развијених земаља.

         Основни резултат сусрета, желим ово да истакнем, јесте повећање ресурсне основе Међународног монетарног фонда за 430 милијарди долара. Ово је неопходно ради стабилизовања светске економије и смањења ризика на финансијским тржиштима. Русија је спремна да ММФ да до 10 милијарди долара из међународних резерви Руске Централне Банке.

         Уверен сам да после повећања ресурсне основе Фонда треба да уследи и реформа управљања њиме чији је циљ и да се у ММФ повећа улога економија које се динамично развијају. Треба завршити реформу из 2010. године, а затим ревидирати форму обрачуна квота и гласова у ММФ.

         То ће суштински повећати легитимност Фонда и омогућити оперативно реаговање на кризне појаве у глобалној економији.

         Важан резултат самита је одлука у области реформе финансијске регулације. Сложили смо се да се донесе нови статут Савета за финансијску стабилност који ће му обезбедити статус међународне организације и проширити и његове институционалне и експертске могућности.

         Утврђени су принципи реализације националних програма у области финансијског образовања. Њих је формулисала Организација за економску сарадњу и развој уз продршку Руске Федерације.

         Посебно место у дискусији на самиту било је посвећено питањима трговине у првом реду у контексту одрицања од протексионистичких мера како у области робе и услуга, тако и у области инвестиција. Посебна пажња је посвећена социјалној тематици. У првом реду, наравно, питањима запослености.

         Током радног дела заседања покренута су и питања безбедности у области потрошње. Међу негативним факторима су истакнути - ограниченост ресурса, проблеми климатских промена и колебање цена сировина и сировинске робе. Стабилизација ситуације је могућа фокусирањем напора на решавању приоритетних задатака у области пољопривреде. Овде се ради о повећању обима производње и повећања квалитета пољопривредних култура, о расту инвестиција у инфраструктуру и усавршавању система информационе базе о стању пољопривреда и тржишта. Усвојен је предлог о заједничком раду и истраживању, разради и размени технологија.

         Теме које су покренуте у Лос Кабосу биће, нема сумње, развијане и током руског председавања Г-20. У целини имамо намеру да сачувамо континуитет у раду форума, да се сконцентришемо на разматрање оних проблема због којих је и основана Г-20. Мислим на реформисање међународног монетарно-финансијског система, јачање међународних финансијских институција и, наравно, наставк трансформација у области регулације светских финансијских тржишта.

         Такође ћемо наставити дискусију и о нефинансијским темама, као што су енергетика и клима, светска трговина и помоћ развоју. Наравно, дневни ред следећег самита који ће бити одржан у Санкт Петербургу у јесен 2013. године, формираће се полазећи од сценарија развоја светске економије, стања ствари у међународним финансијама. Међутим, већ сада могу рећи да ћемо обавезно направити инвентаризацију свих околности које су „двадесеторица“ поставила раније.

         Желим да истакнем да Г-20 доноси одлуке које се тичу, у суштини, свих земаља у свету и ми немамо право да се руководимо само својим ставовима и само својим интересима. С тим у вези сматрамо да је важно да се покрене максимално широка дискусија и дискусиона основа на којој ће своје ставове моћи да искажу све земље које не улазе у „двадесеторку“, укључујући и ауторитетне међународне организације, путем експерата, представника бизниса и цивилног друштва.

         Усмереми смо на конструктивне резултате, који ће бити у стању да реално утичу на стабилан развој светске економије и раст благостања грађана наших земаља. Сматрамао да ћемо само заједничким напорима достићи те циљеве.

         Поштоване даме и господо, самит је дао добру шансу да главни међународни играчи поразговарају са колегама током билатералних сусрета. Прилично широк спектар питања размогрио сам са председником Сједињених Држава Бараком Обамом, премијером Јапана господином Нодојом, премијером Дејвидом Камероном, премијером Реџепом Ердоганом, председником Бразила, и председником Индонезије.

         Желим да истакнем да сви учесници желе остварење активног заједничког рада, не само у решавању глобалних проблема међународне економијје, регулисању кризе и сл. Рад је био користан и интересантан. Хвала вам на пажњи. И наравно, у кулоарима, како се то каже, практично са сваким учесником су обављени кратки разговори - прилично конструктивни и садржајни. Хвала још једном.

         ПИТАЊЕ: Владимире Владимировичу, у ова два дана сте вероватно доста разговарали са Вашим партнерима о проблему Сирије. Многи Ваши партнери сматрају да тај проблем није могуће решити без смене режима, да тако кажемо, без одласка председника Асада. Више пута сте говорили да се Русија не држи режима Асада, али неопходно је знати одговор на питање - шта ће бити у постасадовској Сирији.

         Вероватно сте то питање постављали Вашим партнерима. Шта су вам одговарали? Да ли Вас задовољава виђење које су изнели Ваши партнери? Да ли је Русија спремна да се смени сиријски режим?

         В.ПУТИН: Осећам да морам да поновим наш принципијелни став. Његова суштина је следећа: ми сматрамо да нико не може да одлучује у име неког народа - ко ће бити доведен на власт, а ко одстрањен са власти. Наравно, знамо да део сиријског народа, којег представља наоружана опозиција, жели да председник Асад оде.

         Међутим, прво, то није сав сиријски народ. А друго, и најважније: битно је да не дође до саме смене режима, већ је важно да се деси таква ситуација након које би, после смене власти, уколико се она деси (а она треба да се деси само уставним путем), да после тога у земљи наступи мир и да се прекине крвопролиће.

         А да би се остварио тај циљ, треба унапред радити. Треба обезбедити да сви учесници у оружаном сукобу прекину крвопролиће, седну за преговарачки сто и унапред се договоре како ће да живе заједно у истој земљи и како ће обезбеђивати интерес и безбедност својих људи који данас ратују. То треба унапред обезбедити, а не да буде као у неким земљама Северне Африке, где ни до дан данас није заустављено крвопролиће без обзира што су режими смењени.

         Ето, у томе се и састоји наша принципијелна позиција. Сматрам да моје колеге у овој дискусији о сиријском проблему нису само слушале, већ и да се у извесној мери слажу са таквим приступом. Међутим, разлике у нашим оценама и даље остају. Договорили смо се да ћемо радити заједно да бисмо решили овај проблем.

         ПИТАЊЕ: Владимире Владимировичу, рекли сте да ће 10 милијарди долара Русија издвојити Међународном монетарном фонду. Да ли ће тим путем ићи и друге земље -  јер се издваја више од 400 милијарди долара, међутим, говорећи на многим скуповима и у штампи, рекли сте да је утицање на ликвидност мера која може само у некој етапи стабилизовати ситуацију, међутим она није системска. Које су то системске мере које ви видите као неопходне за побољшање светске економије?

         В. ПУТИН: Прво, када сам говорио о утицају на ликвидност, имао сам у виду утицај на ликвидност у комерцијалним банкама, у реалној економији, а не у међународноој организацији.

         Друго, ми не дајемо тих 10 милијарди долара само тако, као ни други учесници овог процеса. Ми резервишемо овај новац и спремни смо да га дамо уколико буде потребан.

         И треће: и ми и други учесници овог процеса не поклањамо тај новац само тако. То су позајмљени ресурси. У суштини, то је само једна врста чувања наших девизно-златних резерви. А оне су, као што је познато, по обиму треће у свету - више од 500 милијарди долара. У целини, ова операција, чак и са аспекта наших финснсијских интереса, има смисла за Русију.

         Тиме се истовремено, наравно, стабилизују, шире могућности Међународног монетарног фонда. А он, функционишући по својим правилима и својим законима, доста ефикасно ради да би подржао стабилизацију светског финснсијског система. За шта смо и ми заинтересовани, као, уосталом, и сви учесници у међународном животу. Зато такву одлуку сматрам апсолутно основаном и исправном.

         Што се тиче фундаменталних приступа, да би се решили проблеми у међународним финансијама и економији, није довољно просто оперисати некаквим цифрама и давати подршку и проблематичним економијама и проблематичним земљама, већ треба мењати услове функционисања међународног финансијског система. Потребно је мењати принципе, консолидовати буџете, повећавати финансијску дисциплину, снижавати задуженост држава. Неопходно је снижавати дефиците буџета јер је задуженост у зони евра прешла све допуштене границе, с обзиром да је просек задужености тих земља 80 одсто - док је државни дуг у САД достигао 104 одсто.

         Тај параметар је у зони евра још стабилан, али је у неким другим земљама, укључујући и САД, минус 9 и нешто више процената. Истина, постоји тренд смањења, а то је добар сигнал за целокупну светску економију.

         Уколико успемо да решимо питања од тако фундаменталног карактера, онда можемо рећи да се ситуација у светској економији и финансијама суштински мења. Али, то нису једноставни задаци. Битно је да су током дискусије о овим питањима практично сви учесници овог сусрета у овом или оном виду били сагласни са оваквим приступом.

         Обзиром да ће Русија бити на челу Г-20 наредне године, активно ћемо радити са нашим партнерима и те теме ће у дискусијама бити кључне и у припреми, па се надам да ћемо моћи да се договоримо о заједничком правцу рада о основним питањима.

         ПИТАЊЕ: Нагађамо да ли ћете отићи на летње Олимпијске игре у Лондон. Много је верзија. Вероватно сте ту тему размотрили са г. Камероном. Да ли бисте нам сада то објаснили?

         В.ПУТИН: Зашто нагађате? Да сте питали, одговорио бих вам. Руску делегацију на отварању Олимпијских игара у Лондону ће предводити председник владе Руске Федерације Дмитриј Анатољевич Медведев. Вероватно ћу и ја бити на Олимпијади. Желим да присуствујем такмичењу џудиста, то сам јуче рекао господину Камерону. Он је рекао да ме радо очекује у Лондону. Вероватно ћемо се и видети. У сваком случају, биће то приватна посета.

         ПИТАЊЕ: Владимире Владимировичу, вероватно је необично што сте Ви новајлија на самиту „велике двадесеторице“. Са друге стране, то Вам омогућава да без претераних политичких и дипломатских цифрања кажете, шта Вам се свиђа а шта не свиђа, шта треба мењати. Тим пре што ће Русија бити на челу следећег самита Г-20. Шта је потребно, а шта није потребно мењати, по вашем мишљењу?

         В.ПУТИН: Чини ми се да би више пажње требало уделити кључним питањима ради којих су „двадесеторица“ и основана. О томе сам на самом почетку говорио. То значи: посветити више пажње питањима архитектуре међународних финансијских односа и светске економије.

         Треба да схватимо шта се догађа у зони евра. Не само да треба да то разумемо, већ и да се договоримо какав ће бити конкретан и већи утицај ММФ и других финансијских институција. Пошто своје златно-девизне резерве чувамо у евру, у државним облигацијама неких европских држава - већу половину или око половине - а и у доларима и државним облигацијама Сједињених Држава, онда бисмо желели да знамо шта ће бити са доларом после америчких председничких избора у новембру ове године. Морамо да знамо како ће САД решавати овај проблем са којим се и саме озбиљно суочавају, као и са другим изазовима који им прете. Имајте у виду да је државни дуг САД 15 билиона, морамо знати шта ће бити са основном светском резервном валутом, шта можемо очекивати и на шта треба да будемо спремни.

         Сматрам да ова питања треба да буду у центру пажње „двадесеторице“. Морам вам рећи (већ сам то напоменуо) да су моје колеге са пажњом саслушале нашу забринутост и предлоге да проширимо дискусију и на те кључне проблеме. У принципу сам задовољан.

         ПИТАЊЕ: Занима ме ваш сусрет са Бараком Обамом. У последње време су се појавиле информације да су САД спремне да ускоро укину амандман на закон Џексон-Веник, међутим, замениће га највероватније такозвани „закон Магнитског“ са свим последицама које ће имати по руско-америчке односе. Колико сте детаљно ову тему разматрали током Вашег разговора са председником САД и какве сте му аргументе понудили у том разговору?

         В.ПУТИН: Разговарали смо на ту тему. Нисам наводио никакву аргументацију. Какви ту аргументи могу бити понуђени? Уколико Конгрес САД има намеру да донесе такав закон, он ће га и донети. То су две потпуно различите ствари. Исправке у Џексон-Венику се на негативан начин одражавају на трговинско-економске везе Русије и Сједињених Америчких Држава. Шта ту има да се каже? Наша трговинска размена са Сједињеним Државама износи 32 милијарде. То је ништа! Сматрајте да је то нула!

         Кина и ми имамо трговинску размену на нивоу 83 и по милијарде долара. Са Немачком имамо - 72 милијарде, а са САД - 30 и нешто више! Куда то води, тим пре су још на снази та ограничења из Џексон-Веника и остала ограничења. То штети и економији САД и економији Русије, а и светској економији у целини. Надам се да ће та измена, која дискриминише Русију на тржишту САД бити укинута. Тим пре што је Русија постала члан Светске трговинске организације.

         У сваком случају, то ограничење ће наносити штету  америчким компанијама које раде на руском тржишту, јер ће преференције које имају друге земље чланице СТО у Русији, мимоићи САД. Сједињене Државе би морале да саме буду заинтересоване да укину тај амандман. Надам се да ће се то у скоро време и десити.

         Што се тиче закона везаног за трагедију Магнитског - уколико тај „закон“ буде донет - биће, значи, донет.

         Сматрамо да није потребна толика пажња Конгресу. Међутим, ако буде неких ограничења везаних за конкретне грађане Русије и њихова путовања у САД, појавиће и нека ограничења за улазак у Руску Федерацију за одређени број Американаца. Не знам коме је то и зашто потребно. Али, уколико то неко уради, значи да ће тако и бити. Али, то није наш избор.

         ПИТАЊЕ: Сматрате ли да у зони евра постоје озбиљне тенденције погоршања и да ли се, на пример, због тога Русија предомишља да одбори кредит Кипру? Други део питања: како оцењујете, после састанка „двадесеторице“, активности ваших колега из Европе ради превазилажења кризе?

         В.ПУТИН: Не мислим да постоје тенденције погоршања положаја у зони евра. Напротив, сматрам да ће ситуација кренути набоље, премда, наравно, институционални разлози ове кризе још увек нису отклоњени.

         Међутим, шта ме тера на тако позитивно расположење? Мене одушевљава приступ Европске комисије, са којом се често не слажемо, али и кључних земаља у зони евра, како намеравају да реше своје проблеме. Ма колико да је тамо тешко, Европа ипак тежи, како сам схватио, да реши кризу увођењем дисциплине и реда у области финансија. О томе се наравно  дискутује унутар Европске Уније. Засад, уколико исправно схватам, коначна одлука још није донета, али мислим да ће бити донета ускоро.

         ПИТАЊЕ: Поводом Вашег разговора са Обамом, желела бих да прецизирате треба ли рачунати на побољшање односа са САД у случају да Обама победи на председничким изборима? И да ли ће бити решени проблем противракетне одбране?

         В.ПУТИН: Мислим да проблем ПРО неће бити решен захваљујући томе што ће Обама бити поново председник или неће. Сједињене Државе већ више година иду својим путем изградње система противракетне одбране. За сада не видим ништа што би могло да промени њихов приступ.

         Сматрам да би се ситуација кардинално изменила само у случају да Сједињене Државе прихвате наше предлоге: да Русија, Сједињене Државе и Европа буду равноправни учесници тог процеса.

         Шта то значи? То значи да сва три учесника - Европа, САД и Русија - треба да заједно изграде тај систем, да имају заједничку могућност да оцене претње, да заједно управљају системом ПРО и доносе одлуке о његовом коришћењу. Ово би на кардиналан начин изменило ситуацију у области безбедности у свету. Али, то никако не значи да ми нисмо у стању да се договоримо о никим фрагментима заједничког рада. Мислим да је то могуће.

         ПИТАЊЕ: Јуче сам прочитао Ваш чланак у мексичком листу „El universal“. У њему сте истакли неопходност побољшања и модернизације руске економије да бисте привукли више страних инвестиција. Моје питање је следеће: ко је, који политичар је за Вас узор? У последњење време Ви високо оцењујете пример реформатора Петра Столипина.

         В.ПУТИН: Владавина Столипина ми се веома допада, он је много тога урадио за Русију. Међутим, знате, код нас постоји таква изрека: „Не прави себи идола“. У историји Русије има много великих људи код нас, као и у историји Јапана, Европе и САД. Велики је број интересантних који су урадили много за своје земље и за јачање стабилности у свету уопште. Зато и ми и ви имамо много примера за понос. 

Молим вас, последње питање, јер управо треба да дође мој колега Барак Обама, тако да ћете моћи и њему да постављате питања.

         ПИТАЊЕ: Много сте имали сусрета не само са Обамом, а вероватно сте стекли и нове познанике, посебно премијера Ноду. Полазећи од тога: са ким бисте од њих кренули у извиђање?

         В.ПУТИН: Ни са ким. Ја одавно више нисам у обавештајном послу. Окренуо сам ту страницу свог живота. Сада имам друга посла. Са њима ћу бити на следећем заседању „двадесеторице“ 2013. године у Санкт Петербургу. И све вас срдачно позивам да учествујете у његовом раду.

         Свима све најбоље. До виђења!