ПУТИН: Будимо достојни свог великог народа и своје велике историје
Руски лидер – последњи пут у улози премијера – пред Државном Думом (2)
* Русија је највећа земља на свету по територији. Наше просторе треба не само да сачувамо, већ да их обезбедимо од спољних претњи. Посебну пажњу, наравно, треба да поклонимо Далеком Истоку и Источном Сибиру – то је важан геополитички задатак
* Формирање Царинске уније и Јединственог економског простора, по мом мишљењу је најважнији геополитички и интеграциони догађај на постсовјетском простору од времена пада Совјетског Савеза
* Наш следећи корак је да до 2015. године активирамо пројекат Евроазијске Економске Уније. Рачунамо да ће се Русији, Белорусији и Казахстану придружити и други партнери који су заинтересовани за виши облик сарадње
* Продубљивање интеграције на постсовјетском простору представља кључни задатак и економије и спољне политике Русије. Кључни! Немамо ништа важније! Од тога зависи наша будућност
* На модернизацију војно-индустријског комплекса у наредној деценији биће издвојено око 23 билиона рубаља (776 милијарди долара). Највеће уговоре ће добити наша војна и цивилна предузећа, научни центри и водећи универзитети. Прелазимо на праксу дугорочних одбрамбених уговора – на три, пет и, чак, и седам година
БУЏЕТСКИ дефицит и државне финансије су постали права омча око врата држава које данас губе право на суверене одлуке.
На основу оцена ММФ, обим светског државног дуга за преиод 2008-2011 г. повећан је за 14одсто. Ради поређења, рећи ћу шта се догађа у зони евра: дуг – готово да износи у читавој евро зони 90 одсто, у САД је прешао 100 одсто друштвеног бруто производа, у Италији – 100, у Јапану – 226, у Кини је раст са 10 достигао 27 одсто друштвеног бруто производа. Наш дуг је мањи од 10 одсто ДБП, а два одсто отпада на спољни дуг. Ми смо прошли кризу, избегли озбиљне ризике и дужничку замку, очували стабилност националне валуте и буџетског система. Русија је једина земља међу Г8 која има на основу стања за 2011. годину – буџет без дефицита. Штавише: чак имамо мали буџетски суфицит. Ради поређења могу да кажем: дефицит буџета у САД је 8,7 одсто, Јапану – 8,9, Француској – 5,7, Канади – 5.
Међународне резерве Русије 1. априла 2012. износиле су 513,9 милијарди. То је треће место у свету по нивоу златно-девизних резерви - после Кине и Јапана. Резервни фонд се прошле године повећао за 36 милијарди рубаља (1,2 милијарде долара) и сада износи 1826 милијарди рубаља (60,7 милијарди долара). Фонд националног благостања такође расте и данас износи 2624 милијарди рубаља (87,5 милијарди долара). Ми не морамо, хвала Богу, данас да идемо ни код кога са пруженом руком. Наш укупни дуг, како сам рекао, мањи је од 10 одсто и један је од најбољих показатеља у свету и највољи не само у групи Г8, већ и међу великом двадесеторицом и БРИКС.
У поређењу са 2007. годином, обим производње војне индустрије је повећан готово 1,5 пут.
Изграђена је прва линија нафтовода Источни Сибир – Тихи океан. Почели смо да испоручујемо гориво у Азијско-Пацифички регион који је веома перспективан регион, са брзим темпом развоја. Чак се на светском тржишту појавила наша нова смеса.
Прошле године смо први пут директно изашли на гасно тржиште Европе пуштањем у рад Северног тока – гасног цевовода по дну Балтичког мора. Ви, наравно схватате колико је то важно: ми смо се после распада Совјетског Савеза нашли у рукама читавог низа посредника и транзитних земаља. А крајем ове године треба да почне изградља Јужног тока по дну Црног мора.
Први пут у историји Русије Далеки Исток је интегрисан у националну друмску мрежу. Сада морамо ову трасу да доведемо до најсавременијих светских стандарда.
Активиран је програм брзих пруга. Изграђено је више од 50 најсложенијих тунела и железничких мостова. У пуном јеку је модернизација БАМ-а (Бајкалско-Амурске магистрале) и Транссиба (Транссибирске железнице).
После распада СССР, практично су све велике трговинске луке остале ван граница земље – на Балтику, Каспијском, Црном и Азовском мору. Све наше велике луке су у моменту остале ван граница Руске Федерације, а Совјетски Савез је у њих улагао милијарде у доларском еквиваленту. Поштено речено, и мени се тада чинило да се ми никада нећемо ослободити инфраструктурне зависности. А данас је капацитет руских морских лука практично за 50 одсто премашио претовар свих лука у СССР, а до 2015. године се планира повећање капацитета свих руских лука за 1,5 пута.
Русија је највећа земља на свету по територији. Наше просторе треба не само да сачувамо, већ да их обезбедимо од спољних претњи, као и да их изградимо, формирамо савремену средину за живот људи и радне услове за све регионе у земљи. Посебну пажњу, наравно, треба да поклонимо Далеком Истоку и Источном Сибиру – то је важан геополитички задатак. Треба урадити тако да се повећа укупни регионални производ сибирских и далекоисточних региона и буде виши од државног друштвеног бруто производа. Таква тенденција треба да се очува минимално од 10 до 15 година. Наравно, настојаћемо да се у далекоисточном и источносибирском региону бележи прираст становништва, а не одлив који до данас траје, мада се темпо смањује он, на жалост, остаје до дан данас. Треба обезбеђивати прираст становништва.
У Америци се последњих година баве развојем технологије за добијање гаса из шкриљаца. Колеге из ЛДПР питају, шта да се ради са тим проблемом и какав је наш однос према њему? То наравно, може озбиљно да измени структуру тржишта фосилним горивима, енергетске компаније ће, нема сумње, морати да већ сада одговоре на овај изазов.
Наш приоритет је јачање позиција Русије у свету и пре свега преко нове интеграције на евроазијском простору.
Поштоване колеге, формирање Царинске Уније, скидање баријера на граници већ је прошле године омогућило да се повећа међусобна робна размена Русије, Белорусије и Казахстана одмах за 37 одсто. Од ове године радимо у уском интеграционом формату у оквиру Јединственог економског простора са слободним кретањем робе, капитала и радне снаге. Дакле, у преиоду јануар-фебруар ове године узајамна робна размена земаља «тројке» се повећала за 13 одсто.
И овде бих желео да посебно истакнем: формирање Царинске уније и Јединственог економског простора, по мом мишљењу је најважнији геополитички и интеграциони догађај на постсовјетском простору од времена пада Совјетског Савеза.
Наш следећи корак је да до 2015. године активирамо пројекат Евроазијске Економске Уније. Рачунамо да ће се Русији, Белорусији и Казахстану придружити и други партнери који су заинтересовани за виши облик сарадње.
Привлачност идеје нове интеграције на евроазијском незадрживо расте, стварност, акумулирано двадесетогодишње искуство ставља ствари на своје место. Постало је очигледно да није могуће самостално одговарати на данашње изазове глобалне турбулентности.
Што се тиче резервног фонда о којем сам говорио и који је нарастао, фонда националног благостања, та средства, драге колеге, играју важну улогу за обезбеђивање макроекономске стабилности. Акумулирани новац је лако потрошити, новца је увек мало, међутим, остати без такве резерве је веома опасно, посебно у савременом свету, у условима, како сам већ рекао, турбулентности и неизвесног развоја светске економије.
Где да идемо? Као Грчка у Брисел по паре? Њој стварно дају. А ко ће нама дати? Даће и нама такође, али под каквим условима? Ако Грчка губи свој суверенитет у доношењу многих одлука, код нас ће све бити још неповољније.
На модернизацију војно-индустријског комплекса у наредној деценији биће издвојено око 23 билиона рубаља (776 милијарди долара). Највеће уговоре ће добити наша војна и цивилна предузећа, научни центри и водећи универзитети.
Прелазимо на праксу дугорочних одбрамбених уговора – на три, пет и, чак, и седам година. Прецизирање задатака ће се вршити само на основу налога председника владе, а у делу приоритетног наоружања - само на основу налога председника Русије.
Поштоване колеге, обновивши земљу после свих потреса који су на прелому векова пали на судбину нашег народа, фактички смо завршили постсовјетски период. Пред нама је нова етапа развоја Русије – етапа изградње државног, економског, социјалног и друштвеног поретка који ће обезбедити просперитет грађана наше земље у наредним деценијама.
Симболично, приступамо овом послу у години која је проглашена годином руске историје. Историјске тековине одредиле су судбину Русије, њен хиљадугодишњи пут.
Наша генерација мора да буде достојна те велике историје, достојна нашег великог народа који је створио ову велику земљу. Данас нас, као и наше претке вековима уназад, морају инспирисати вера и љубав према Русији. И ми ћемо успети.
Одговори на посланичка питања у Думи
НАТО је атавизам из времена хладног рата
Ј. Нилов (посланичка груба ЛДПР): Војни блок НАТО је формиран не као наш пријатељ и друг, већ пре као војни противник. Данас није могуће заобићи речи које је изговорио кандидат за председника САД, Мит Ромни који је Русију назвао једним од главних непријатеља Америке, вероватно првим непријатељем Америке.
Принцијпијелни став власти Русије увек је био усмерен да се не дозволи размештање било каквих војних база - не само на територији наше земље, већ и близу наших граница. Принципијелна парола ЛДПР увек је била: «Не – ширењу НАТО на Исток». Ипак недавно се појавила информација да ће на територији Уљановске области бити смештена војна база НАТО.
У вези са тим питање: да ли је руководство земље кардинално променило став или ми нешто не знамо или не схватамо на прави начин?
В. Путин: Сматрам да је НАТО блок – у целини (то и нашим колегама директно кажем) атавизам из времена хладног рата. Он је настао у време када је постојао биполарни систем у међународним односима: прво су формирани западни блок и НАТО, а тек потом Варшавски пакт. Данас није таква ситуација. Није јасно зашто је уопште потребна таква организација као што је НАТО, али она постоји, то је геополитичка реалност и њу треба имати у виду.
Тим пре, у неким случајевима НАТО стварно игра улогу стабилизатора у светским пословима. Истина, понекада гура нос тамо где не треба и излази из оквира чак своје статутарне делатности, али ми морамо на одговарајући начин да реагујемо. То је природно, али, поновићу, у многим случајевима он игра стабилизујућу улогу.
На пример, у Авганистану НАТО ради у складу са мандатом Уједињених нација. Желим да се обратим свим присутнима без обзира на политичку оријентацију: сви схватамо шта се дешава у Авганистану, зар не? Ми смо заинтересовани да тамо ситуација буде под контролом, зар не? Не желимо да наши војници ратују на таџикско-авганистанској граници? Не желимо! Али, тамо су присутни НАТО и Запад. Нека им Бог да здравља, нека раде.
Донели смо одлуку да подржимо транзит (ваздушни и копнени) неких земаља – из САД, Немачке и Француске. Треба им помагати да реше проблем и стабилизују ситуацију у Авганистану. Или ћемо то сами морати да радимо. Да ли схватате у чему је ствар, какав имамо избор?
Уколико смо неким земљама НАТО већ дозволили транзит, у чему је проблем да дамо и самом НАТО? Знате, треба веома прагматично процењивати шта је корисно за нас, да ли то одговара нашим националним интересима или не одговара. А нашим националним интересима одговара одржавање стабилности у Авганистану и ми јавно о томе говоримо: ми ћемо вам зато обезбеђивати транзите.
Што се тиче Уљановска, тамо нема никакве НАТО базе. То је једноставно, како кажу војници, полигон за одскок у случају транзита одговарајућег војног терета ваздухом. Зато вас уверавам, да тамо нема ништа необично и да се не дешава ништа што не одговара нашим интересима. Све одговара у потпуности националним интересима Руске Федерације и нашег народа.
Евроазијска унија – кључни задатак!
Л. Слуцки (одборничка група ЛДПР): Да ли ће 2015. године бити формирана Евроазијска економска унија и да ли она у најскорије време може да постане један од полова у светској политици и међународним односима?
В.В.Путин: Продубљивање интеграције на постсовјетском простору представља кључни задатак и економије и спољне политике Русије. Кључни! Немамо ништа важније! Од тога зависи наша будућност.
Приватне војне услуге
А. Митрофанов (посланичка група Праведна Русија): Последњих година се у свету развија таква врста веома активног бизниса као што су приватне војне услуге. Американци пружају готово 350 милијарди долара таквих услуга. Приватне војне компаније чувају страну имовину и обучавају страни персонал, обезбеђују објекте инфраструктуре, пружају бројне услуге и у Ираку и широм света. Не чини ли Вам се да и ми треба да будемо заступљени у овој области јер је несумњиво да је то нека врста инструмента за утицање? Да ли сте спремни да формираре редну групу која би макар изучила ово питање?
В.В.Путин: Разумео сам питање и сматрам да је то о чему говорите – инструмент реализације националних интереса без директног учешћа државе. Ту има о чему да се поразмисли.
