ПУТИН: Ататурк би се преврнуо у гробу кад би видео данашњу пузећу исламизацију

ПРЕДНОВОГОДИШЊИ РАЗГОВОР РУСКОГ ЛИДЕРА СА НОВИНАРИМА ПОТРАЈАО ТРИ САТА И 8 МИНУТА (2)

Владимир Путин

• Више пута говорио и желим још једном да поновим: ми се никада нећемо сложити с тим да неко са стране било где, било коме - па ни народу Сирије - намеће ко треба где да руководи. Наш став је принципијелан и није промењен. Ми сматрамо да само сиријски народ треба да одреди ко треба њима да управља и по којим стандардима и правилима
• Стога ћу сада рећи вероватно важну ствар: ми подржавамо иницијативу Сједињених Држава, укључујући и израду резолуције Савета безбедности ОУН о Сирији, и управо је са предлогом те резолуције и допутовао државни секретар. Генерално, то нама одговара. Пошто се упознају са предлогом, мислим да ће и сиријским властима одговарати, иако нешто може и да им се не свиди
• Ми нисмо заинтересовани за погоршавање сукоба у Украјини. Напротив, ми смо заинтересовани да се тај сукоб у најкраћем могућем року реши, али не на начин који подразумева физичку ликвидацију људи на југоистоку Украјине
• Оптерећује ли наша операција у Сирији државни буџет? Ми изводимо велике вежбе, какве су вежбе „Центар“, „Восток-2015“. Хиљаде људи је укључено, хиљаде се пребацују се једног краја на други, стотине авиона и тако даље, и тако даље. Ми једноставно део ових средстава усмеравамо на операције у Сирији. Боље вежбе не можете замислити. На тај начин, у принципу, ми можемо прилично дуго вежбати без значајне штете за наш буџет
• Руски лидер против тога да државни функционери сносе одговорност за оно што чине њихова одрасла деца, али затражио да све буде истражено
• Неки и код нас неки сматрају да ми у Сирији треба да имамо базу. Ја немам такво уверење, ево и зашто. Ми раније нисмо имали ракете средњег домета, ми смо све уништили, зато што су биле само на земљи. И Американци су уништили оно што је било на копну - „Першинге“, али су оставили „Томахавке“ за море и за авионе. Ми нисмо имали такве ракете, а сада имамо: 1500 километара - морска ракета „Калибар“, друга Х-101 авионска - 4500 километара. Зашто ће нам та база? Ако до неког треба да досегнемо ми ћемо га и тако досегнути 

        МЕЂУ спољнополитичким питањима која су Владимиру Путину постављана за време традиционалне предновогодишње конференције за медије -највише их се тицало Турске и Сирије.

        С обзиром на догађања последњих недеља - нимало случајно.

        Руски лидер је на ту тему рекао и ово:

        „На међудржавном нивоу ја не видим изгледе за усклађивање односа са турским руководством, на хуманитарном - наравно. Мада, и ту има проблема. Мислим да је и ту садашње турско руководство постигло оно што, вероватно, чак није ни очекивало. Ми ћемо бити приморани да применимо одређене мере ограничења у економији и неким другим правцима повезаним, на пример, са туризмом.

        Та пузећа исламизација, од које би се, вероватно, Ататурк  у гробу преврнуо, одржава се код нас. Ми видимо, и то бележимо, да се у Турској налазе бојовници, на пример, са - Северног Кавказа. Ми смо више пута говорили нашим партнерима: „Али, ми тако не поступамо у односу на Турску“. Не, они се, ипак, тамо налазе, лече их и обезбеђују. Касније они, користећи безвизни режим за улазак, улазе са турским пасошима и утапају се, а онда ми морамо да их хватамо или на Кавказу, или у нашим милионским градовима. Због тога ћемо сигурно морати то да учинимо, исто као и да предузмемо неке друге потребне кораке ради наше националне безбедности.

        Сада у вези са питањем да ли Татарстана треба да има председнка. Знате, код нас кажу: назови ме и крчагом, само немој да ме разбијеш. То је заиста ствар самог Татарстана, не мислим да је то тако осетљиво, да ће то увредити нека национална осећања. Познато вам је како народи Кавказа живо реагују на своја национална осећања, али је чак и Чеченија рекла: не, у нашој земљи треба да буде један Председник, а у погледу руководиоца, прве личности републике, ми ћемо другачије урадити. То је био избор чеченског народа. Ми ћемо се са поштовањем односити према сваком избору народа Татарстана. Зато, ви сами одлучите, је ли у реду?

        Сад о судбини председника Сирије. Ја сам више пута говорио и желим још једном да поновим: ми се никада нећемо сложити с тим да неко са стране било где, било коме намеће ко треба где да руководи. То се уопште не уклапа ни у какав здрави смисао, ни у међународно право. Наравно, и о томе смо говорили са државним секретаром САД Џоном Керијем. Наш став је принципијелан и није промењен. Ми сматрамо да само сиријски народ треба да одреди ко треба њима да управља и по којим стандардима и правилима.

        Стога ћу сада рећи, вероватно - важну ствар - ми подржавамо иницијативу Сједињених Држава, укључујући и израду резолуције Савета безбедности ОУН о Сирији, и управо је са предлогом те резолуције и допутовао државни секретар. Генерално, то нама одговара. Пошто се упознају са предлогом, мислим да ће и сиријским властима одговарати, иако нешто може и да им се не свиди. Зато што је у покушају да се разреши конфликт који траје много година, и то крвав конфликт, увек могућ компромис, али уступке морају да учине обе стране. Ми сматрамо да је предлог генерално прихватљив, иако у њему још има на чему да се ради.

        Понављам, то је иницијатива Сједињених Држава, председника Обаме. То говори да су и САД и Европа изузетно забринути због онога што се сада дешава на Блиском Истоку, у Јемену, у Сирији, у Ираку.

        Ми ћемо на све начине доприносити разрешењу те кризе и настојати да решења која се нађу одговарају свим странама ма колико да та ситуација изгледа компликовано. Међутим, редослед треба да изгледа овако: заједнички рад на изради устава, неопходно је створити такав механизам контроле потенцијалних будућих избора, при том транспарентан механизам, у који ће сви имати поверења и на основу тих демократских процедура Сирија сама мора да се определи које форме владавине су најприхватљивије и ко треба да руководи земљом.

        Антон Верницки, Први канал: Владимире Владимировичу, имамо ли ми јасан план о Сирији или ми, ипак, делујемо импулсивно? Ево, догодило се: Турска је наш авион оборила - ми смо одмах повећали наше војно присуство у Сирији. Када ће се завршити наша војна операција? Шта ћете Ви сматрати последњом тачком наше војне операције на сиријском простору?

        Мислите ли да је, ипак, могуће преношење унутар сиријског конфликта на политичку раван? Ви сте већ говорили о томе, али ипак: да ли је то могуће?

        А имамо ли план? Имамо, само што сам о њему говорио, он се генерално, у кључним аспектима, ма колико то чудно изгледало, подудара са америчким, са виђењем које су предложиле Сједињене Државе: заједнички рад на Уставу, стварање инструмената за контролу будућих превремених избора, сами избори и признавање њихових резултата на основу тог политичког процеса.

        Наравно, то је сложен процес, ту има узајамних претензија: некоме се допада, некоме се не допада таква група, неко хоће да ради са сиријском владом, неко категорично одбија. Међутим, неопходно је да све супротстављене стране нађу у себи снаге да крену једна другој у сусрет.

        Верницки: А војна операција?

        Путин: Шта војна операција? Одавно смо рекли да ћемо изводити авио ударе и подржавати офанзивна дејства сиријске армије. Ми то и чинимо докле год сиријска армија води те операције. 

        Узгред речено, такође сам недавно јавно о томе говорио, била је то идеја Франсоа Оланда - да се покуша да се обједине напори и сиријске армије, и макар дела оружане опозиције у борби са ИД. Иако  делимично, али успевамо да то урадимо.

        Да бар нађемо контакте с људима - то је такозвана опозиција, притом непомирљива и наоружана опозиција у Сирији, - који хоће да ратују са ИД и практично то и чине. Ми њихове напоре у борби са ИД подржавамо ударима руске авијације исто као што то чинимо при подршци сиријске армије. И кад будемо видели да је процес зближавања почео, да је почео политички процес, и сама сиријска армија, сиријско руководство сматра да је доста, да треба прекинути ватру и да се мора почети са договарањем, од тог тренутка ми не намеравамо да будемо већи Сиријци од самих Сиријаца. Шта нам то треба? И што се то пре деси, тим боље.

        Сергеј Бриљов: А је ли са Турцима „воз прошао“, је ли то готово? Односно, председник Ердоган више ништа не може да уради да преокрене ситуацију? И друго: не треба да будемо већи Сиријци од Сиријаца, али кад су већ поступци Турске испровоцирали, на пример, повећање руског контингента у Латакији, онда, можда, та база треба тамо и да остане, како би касније гарантовала стабилност у Сирији и Источном Средоземљу?

         Путин: Не желим да одговарам у име других лица, лидера других држава. Ако они сматрају да је могуће и неопходно да се нешто уради, нека раде. Ми за сада ништа такво не видимо.    

         У вези са базом. Знате, и код нас у вези с тим има различитих ставова. Неки у Европи и САД сматрају, много пута смо већ чули о томе: ваши интереси тамо биће узети у обзир; ако желите, - ваша војна база ће тамо и остати. А ја уопште и не знам да ли нам тамо треба база или не. Јер, шта је то база? База -то је доста озбиљна инфраструктура, ту треба улагати новац.

         А како данас ствари стоје? Тамо је наша авијација, тамо су  привремени објекти за исхрану и одмор. Ми смо то монтирали за два дана, убацили у теретне авионе „Антеје“, и готово, и већ смо на својим аеродромима. А база - то је сасвим друга прича.

         Неки сматрају - и код нас неки сматрају: да, тамо треба да имамо базу. Ја немам такво уверење, ево и зашто? Разговарао сам са европским колегама и они ми кажу: да, знамо, вероватно тако размишљаш. Ја их питам: због чега? Они ми одговарају: да би овде било све под контролом. А зашто би ми тамо држали све под контролом? То је веома озбиљно питање.

         Ми смо и показали да ми, у ствари, нисмо имали ракете средњег домета, ми смо све уништили, зато што су оне биле само на земљи. И Американци су уништили оно што је било на копну - „Першинге“, али су оставили „Томахавке“ за море и за авионе. Ми нисмо имали такве ракете, сада имамо: 1500 километара - морска ракета „Калибар“, друга Х-101 авионска - 4500 километара.

         Зашто ће нам та база? Ако до неког треба да досегнемо ми ћемо га и тако досегнути.

         Можда и има неког смисла у нечему, али то се још не зна, треба размислити. База, можда нека привремена - можда, али, по мом мишљењу, није неопходно да тамо пуштамо корен и да улазимо у ту ситуацију, размислићемо. 

        Путин: Баш сад сам покушао да на то одговорим. Ми сматрамо да: а) могуће је; б) ми сматрамо да не постоји други начина да се та ситуација разреши. Свеједно, то ће морати да се уради раније или касније, а боље раније него касније, мање ће бити жртава и расхода, мање претњи и за Европу, и за Сједињене Државе. Јер, убили су 14 људи у САД, ИД је и тамо доспела. Органи за примену закона САД-а признали су да је то био терористички акт, при том, од стране ИД, зато је то претња за све. Стога, што брже то урадимо, разрешимо, утолико боље. Поновићу још једном, нема начина за решење проблема осим политичког.

        Роман Цимбаљук, украјински новинар: Велико хвала за прилику да Вам поставим питање, иако ми нисмо Турци, већ Украјинци. У контексту ваших поновљених тврдњи да у Донбасу нема руског војног кадра, хтео бих да Вам пренесем поздрав од капетана Јерофејева и наредника Александрова, Трећа бригада, град Тољати. Реците, хоћете ли их разменити за Сенцова, Савченка, Афанасјева, Кољченка, Клиха? Та листа још ни близу није завршена.

        И ако је могуће, још једно питање: Рокови минских споразума истичу, ниједна страна их не испуњава. Дакле, шта можемо очекивати од вас 1. јануара следеће године? Да ли ћете поново иступити, предлажући нове преговоре или ћете можда неко време заборавити на Украјину?

        Путин: Што се тиче размене. Никада нисмо рекли да тамо нема наших људи који се баве решавањем одређених проблема, укључујући проблеме у војној сфери, али то не значи да је тамо присутна регуларна руска војска. Морате направити разлику. То је прво.

        Друго. Поменули сте два-три човека које предлажете за размену, а онда сте започели дугачаку листу оних за које желите да их размените. Прво, размена мора бити једнака. А друго, морамо заједно са нашим колегама све мирно сагледати, договорити на чему смо увек инсистирали, и на чему инсистира председник Украјине: неопходно је ослободити људе који су заробљени и са једне, и са друге стране. Ово се посебно односи на особе из Донбаса, из југо-источног дела Украјине и на украјинске војнике, који су заробљени на тим просторима. Али, размена мора да буде еквивалентна.

        О чему ја говорим? Није никаква тајна да украјинске власти третирају оне који су ухапшени и налазе се у Донбасу, људима који су предмет размене, а оне који се налазе у затворима у Кијеву, сматрају злочинцима и искључују их из оквира размене. Са тим се људи у Донбасу не слажу. Неопходно је приступити поштено и рећи: хајде да мењамо све за све, како је Петар Алексејевич Порошенко и предлагао.  Све за све, а не селективно - ове хоћу, ове нећу. Дакле, док год постоји овакав приступ, ми га подржавамо. Ми имамо доста несугласица са руководством Украјине, али овде имамо заједнички став.

        Сада, у вези 1. јануара. Првог јануара, на жалост, ми предвиђамо погоршање наших економских односа, јер смо принуђени да донесемо одлуку да од  1. јануара нећемо третирати Украјину као члана зоне слободне трговине ЗНД. Мени су лидери ЕУ предлагали и молили ме да не искључујемо Украјину из зоне слободне трговине и да је не лишавамо преференција у трговини са Русијом, у нади да ћемо у трилатералном формату Русија-ЕУ-Украјина, током године преговарати и доћи до неких измене у различитим облицима.

        Ми смо до јула стотину пута тражили да се састанемо у трилатералном формату. Још у јулу смо започели контакте, разумете ли? Они фактички ни до чега нису довели.

        Тек пошто смо се у Паризу поново срели са канцеларом Немачке, и са председником Европске комисије, послали су нам папир. Чисто да нам кажу, о чему се ради.

        Ми желимо да задржимо економске односе са Украјином. Али, Украјина је члан слободне трговинске зоне. Украјина се једнострано придружила свим европским правилима. Тако је, на пример, написано да сва роба на украјинском тржишту мора задовољити техничке стандарде и техничке норме Европске уније. Међутим, наши производи не испуњавају ове услове, да ли нас разумете?

        Значи, ви избацујете сву нашу робу са вашег тржишта? Тако је прописано - Украјина има право да на одређено време одустане и од једног и од другог. То јест, она није обавезна, али има право. Што значи, хоће ли она то урадити или не - апсолутно није јасно. А да би се, наводно, све ово регулисало може се формирати подкомисија, а може се и не формирати. А од нас, с друге стране, захтевају написмено: Русија мора задржати све преференције. Молим вас, тако се не ради.

        Даље. Генерално, не треба бити стручњак па схватити да се Русија обавезује да усклади наше стандарде у ЗНД са нормама Европске уније.

        Ја сам им у Паризу рекао: јесте ли ви одрасли људи или не? Ми смо се тројно (Русија, Белорусија и Казахстан) спорили годинама о тим царинским тарифама, а ви сад хоћете да ми, зато што је Украјина приступила договору са Европском унијом, променимо све царинске прописе у ЗНД. То је једноставно неправедан захтев. Немогуће је то урадити у једној години.

        Сада је написано да ми морамо прећи на фактичке фитосанитарне стандарде ЕУ. Али, Украјина је спремна, а са нама нико није преговарао. Директно је предвиђено да Русија преузима на себе обавезе. Зашто би? Можда смо ми и „за“, али за то је потребно време. Схватите, на крају крајева, да то захтева и време и капитал. Реч је о десетинама, стотинама милијарди долара. А осим тога неопходно је и време.

        Мени су, уосталом, у Паризу рекли: „Али наши стандарди су бољи. Можда би вам било боље да пређете на наше стандарде?“ Да, истина је, и ми то желимо, али потребан је новац, инвестиције су потребне. А нама је још увек блокирано спољно финансирање. Ако схватате да је то немогуће урадити, зашто сте све то написали? Они кажу: „Ми још нисмо прочитали,то што је тамо написано“. Слушајте, нисте прочитали, а нама сте послали званични папир. Ми се са тим не слажемо!

        Ми нећемо Украјини уводити било какве санкције, желим да се то чује. Ми једноставно прелазимо на режим повлашћене нације у трговини. То јест Украјина не може бити стављена  у лошије услове од било ког другог нашег спољног партнера. Али, наравно, никакве привилегије и преференције Украјина у трговини са Русијом неће имати од 1. јануара 2016. године.

        Шта то значи у пракси? У пракси, то значи да ће садашња царина између Русије и Украјине са нула процената, бити подигнута на просечну величину од шест одсто. Негде ће то бити три, негде осам, негде десет одсто. Али, то није наш избор. Ми смо се снажно борили да до тога не дође. Али, нас нису хтели да чују. И то управо тако једнострано и у такавом стилу, како сам вам малочас испричао. Али радићемо и у таквим условима, какви се буду формирали.

        Сада, о свим офанзивама. Знате, ја вам то искрено кажем: ми нисмо заинтересовани за погоршавање сукоба у Украјини. Напротив, ми смо заинтересовани да се тај сукоб у најкраћем могућем року реши, али не на начин који подразумева физичку ликвидацију људи на југоистоку Украјине. Узгред говорећи, погледајте резултате општинских избора и видећете, како је гласао југо-исток Украјине. Тамо увек, по мом мишљењу, у девет или десет региона, Опозициони блок је освојио прво-друго место. А на оним територијама Донбаса и Луганске области, које су под контролом украјинских власти, више од 43 одсто људи је гласало за Опозициони блок.

        Кијевске власти то не виде? Не желе да узму у обзир осећања и очекивања сопственог народа? Надамо се да ћемо имати отворен, искрен дијалог.

        Што се тиче Минских споразума. Већ смо сто пута чули, да је неопходно да Русија спроведе те споразуме. Дакле, ми то желимо! Узмите, погледајте шта је написано. Прво. Извршити промене у Уставу Украјине  и ускладити то са Донбасом на трајној основи. Да ли и су извршили? Чини се да су то унели у прелазне одредбе. А шта је написано? Закон о специјалном статусу управљања инкорпорисали су у прелазне одредбе.

        „На трајној основи, - молим вас - на трајној“. Сви говоре: „На трајној, на трајној“. Ја им кажем: „Да ли знате да се овај закон односи на свега три године? А година је већ прошла“. Они сви: „Да“. Ја кажем „Је ли тако Петре Алексејевичу , је ли тако?“ Он каже: „Да“. Сви кажу: „Знате, он то мора учинити на трајној основи“. Ја кажем: „Ако је дужан - нека уради“.

        Сада постоји тај закон о специјалном статусу. Да ли га је Рада усвојила? Усвојила. У минским споразумима пише: „Након 30 дана ставити на снагу, усвојити резолуцију Раде“. Је ли усвојила? Усвојила. Али, како су је усвојили? Усвојен као закон од 10 чланова у којем је написано да може реално бити примењен тек након избора, то јест поново су одложили примену. Ја кажем: #Слушајте, овде пише, да мора бити на снази“. - „Не, није тако написано. Написано је: да Рада усвоји резолуцију. Ми смо усвојили све“. Међитум, то је само манипулација.

        Ако ми заиста желимо да решимо проблем, хајде да престанемо да се са тиме играмо, хајде да заједно радимо на томе. И ми смо спремни да сугеришемо, да указујемо на аргументе људима на југо-истоку земље, да би био нађен било какав компромис. Ми смо на то спремни и то желимо, али потребно је да исто желе наши партнери у Кијеву.

        Вјачеслав Терехов, Интерфакс: Ви сте говорили о значајном проширењу војног присуства С-400 у зони конфликта у Сирији. А сада санкције, појефтињење нафте, ми не само да имамо санкције, већ је ту и криза. Реците нам, молим вас, има ли Русија довољно ресурса за све ово?

        Путин: За шта?

        Терехов: За војне операције, за повећање војног присуства, за живот, плус других проблема је више него довољно, а ресурса - није у питању само новац и рат. Пада ми на памет популарна изрека: „Рат је лако започети, тешко га је завршити“.

        Путин: Ми: а) рат нисмо започели. Ми водимо одређене операције са коришћењем наших Ваздухопловних снага, Космичких снага, система противваздушне одбране, обавештајних служби. То не наноси озбиљан терет, није повезано са озбиљним теретом на буџет. Део средстава који смо планирали за обуку и војне вежбе - извињавам се због сличних речи - једноставно смо преусмерили на операције наших Ваздухопловних снага у Сирији. Наравно још нешто је потребно додати, али то нема апсолутно никакве суштинске последице за буџет.

        Ви схватате, да ми изводимо велике вежбе, какве су вежбе „Центар“, „Восток-2015“. Хиљаде људи је укључено, хиљаде се пребацују се једног краја на други, стотине авиона и тако даље, и тако даље. Ми једноставно део ових средстава усмеравамо на операције у Сирији. Боље вежбе не можете замислити. На тај начин, у принципу, ми можемо прилично дуго вежбати без значајне штете за наш буџет.

        Јекатерина Винокурова, „Знак.ком“: Хвала што испуњавате обећања. Сада смо на кају 2015. године. Већ 15 година сте на власти, и већ можемо говорити да имамо посла са развијеним системом. Моје питање се односи на веома опасну страну овог система, јер имамо прилику да видимо, у последње време нарочито јасно, да је за ово време стасала веома опасна друга генерација „елитице“. На пример, ту је млади Ротенберг, којем је једноставно поклоњен теретни саобраћај земље... Ту је млади Чајка (син државног тужиоца), који води мутан посао, који треба истражити. Извините, молим вас, да ли је складу са законом, или није у складу са законом - није важно, неопходно је истражити. А и остали,  други дечаци који никада неће бити у стању да обнове Русију, нити да сачувају Русију, јер они нису никаква елита, него тек некаква „елитица“.

        Када сте долазили на власт 2000. године, да ли сте овакав резултат очекивали? И, можда још увек није прекасно да се нешто поправи?

        Путин: Што се тиче резултата. Ако желимо да будемо објективни, морамо признати да нису само они резултат наше политике. Резултати су пре свега у значајном повећање прихода становништва, у јачању економије, која је скоро дупло повећана.

        Обим нашег БДП је порастао безмало два пута - то је резултат. Јачање одбрамбене способности, могућности Оружаних снага - то је резултат. Борба против тероризма који још увек нисмо у потпуности савладали, али кичму смо му поломили - то је резултат.

        Такве ствари споредног карактера, које сте поменули, могуће су готово свуда. Што се тиче реакције медија и јавности поводом рада и активностима деце вишег руководства у различитим секторима, рецимо младог Ротенберга, којег сте поменули, његов отац никада није радио у државним органима, колико је мени познато.

        Што се тиче Чајке. Је ли он умешан или је његов отац умешан? То је, знате, познати виц из совјетских времена, када је један чиновник рекао: „Не, то неће моћи“ - „Зашто?“ - „А шта је са оном бундом“. Испоставило се да су његовој жени пре пет година у позоришту бунду украли. Ми не треба да се тако односимо. Добро је, што ви на то скрећете пажњу. То је заиста добро. Тиме нам дајете повод... и ми морамо да реаговати на то.

        Што се тиче осталих појава, посебно везаних са децом високих званичника ... Уосталом, ако, на пример, говоримо о Генералном тужиоцу -то је, наравно, веома важна инстанца - мора бити јасно: јесу ли деца Генералног тужиоца прекршила закон или не? Да ли Генерални тужилац има елементе повезане са сукобом интереса? Да ли је некако саучествовао и помагао својој деци? Али, управо зато постоји Контролна управа Председника Русије. Нисам желео да говорим о томе, али то не значи да се тиме не бавимо. Потребно је све пажљиво сагледати...