Американци би да Русију прво разоружају, па да је сматрају за савезника
Путин пуна четири и по сата одговарао на питања `уживо`
* Зашто Русија и Европа већ нису заједно? За то постоје чисто технолошки разлози. Један наш император јеусвоје време поучавао сина овако: Наше огромности се сви боје. Тако стоје ствари све до данас
* Други разлог је што се водећа земља Запада – САД – с подозрењем односи према ракетно-атомском потенцијалу Русије, а то је по мом мишљењу огромна грешка, јер у Вашингтону изгледа мисле да прво треба Русију лишити тог потенцијала, па је тек потом сматрати могућим савезником
* Ето, то и јесте гледање на ствари из времена хладног рата. Управото не дозвољава Европи да саРусијом сарађује као са потенцијалним савезником»
* Путин је рекао да је ипак, упркос томе, оптимиста: »Интеграцију на евроазијском простору тражи сам живот. Могу чак да кажем: крајње је потребна је интеграција уоквирима заједничких хришћанских вредности. А с обзиром да у основи светских религија лежи једно те исто – уверен сам да имамо базу да превладамо и тешкоће међуцивилизацијског карактера»
* Треба ли Русија да нешто уради за то? Наравно! Потребно је да мање плаши своје суседе и да се ослободи имиџа империје јер то смета другима, па и Европи, да са нама сарађују. Међутим, нисам сагласан са мишљењем нашег великог режисера Никите Михалкова да Русија треба да буде некакав мост између Истока и Запада. Русија није никакав мост!
* Русија је самостална и самодовољна сила у свету, а не просто некаква карика која нешто повезује. У Русији су, наравно, присутни евроазијски елементи и ми ћемо их искористити. Управо зато и имамо намеру да створимо Евроазијску унију
РУСКИ лидер Владимир Путин пуна четири и по сата је `уживо` одговарао на директна питања. За то време је дао одгворио на чак 88.
Факти доносе његове најважније одговоре.
Уврежена размишљања извремена хладног рата сметња су сарадњи Русије и Европе, али је интеграција на евроазијском простору неизбежност – оценио је Путин. Па наставио: «Зашто Русија и Европа већ нису заједно? За то постоје чисто технолошки разлози. Један наш император јеусвоје време поучавао сина овако: Наше огромности се сви боје. Тако стоје ствари све до данас. Други разлог је што се водећа земља Запада – САД – с подозрењем односи према ракетно-атомском потенцијалу Русије, а то је по мом мишљењу огромна грешка, јер у Вашингтону изгледа мисле да прво треба Русију лишити тог потенцијала, па је тек потом сматрати могућим савезником. Ето, то и јесте гледање на ствари из времена хладног рата. Управото не дозвољава Европи да саРусијом сарађује као са потенцијалним савезником».
Путин је рекао да је, упркос томе, оптимиста:»Интеграцију на евроазијском простору тражи сам живот. Могу чак да кажем: крајње је потребна је интеграција уоквирима заједничких хришћанских вредности. А с обзиром да у основи светских религија лежи једно те исто – уверен сам да имамо базу да превладамо и тешкоће међуцивилизацијског карактера».
На мене је, открио је Путин, јак утисак оставила изјава бившег немачког канцелара Хелмута Кола који је рекао: Ако желимо да опстанемо као јединствена цивилизација – морамо се кретати у том смеру.
«Треба ли Русија да нешто уради за то? Наравно! Потребно је да мање плаши своје суседе и да се ослободи имиџа империје јер то смета другима, па и Европи, да са нама сарађују. Међутим, нисам сагласан са мишљењем нашег великог режисера Никите Михалкова да Русија треба да буде некакав мост између Истока и Запада. Русија није никакав мост! Русија је самостална и самодовољна сила у свету, а не просто некаква карика која нешто повезује. У Русији су, наравно, присутни евроазијски елементи и ми ћемо их искористити. Управо зато и имамо намеру да створимо Евроазијску унију.
Путин је посебно нагласио да ће се – уколико буде добио трећи председнички мандат – повући са највишег државног положаја уколико не буде `осећао подршку народа`.
«Данас је неопходан ослонац само на народ Русије. Ако подршке народа не буде – у том случају ћу сматрати да више немам шта да радим у власти. У том случају нећу више остати ни један дан у свом радном кабинету. Дакле, да будем потпуно јасан: сам ћу се повући уколико видим и осетим да подршке нема. Само, да се зна: у демократском друштву су битни резултати гласања, о њој не одлучују ни сајтови ни тргови».
Руски лидер, који ће се са новим избором за шефа државе поново наћи и у улози главнокомандујућег, назвао је неприхватљивим изјаве `челних људи Министарства одбране и Генералштаба` којима се доводи у питање квалитет руског оружја. Ово је било изговорено на адресу начелника Генералштаба Николаја Макарова, а Путин је објаснио: «То наноси и штету нашој војно-техничкој сарадњи са светом».
Као што се и могло очекивати, Путину је било постављено и више питања о протестима опозиције незадовољне исходом парламентарних избора. Прво је поновио: да су мирни протести `потпуно нормална ствар` и да опозиција мора имати правода контролише ток избора. У наставку је оценио да су минули избори одразили `реални распоред политичких снага у земљи` и упозорио да `постоји опасност увлачења земље у припремљене шеме дестабилизације друштва`.
«То што људи демонтрирају – апсолутно је нормално, сведок је у оквирима закона. Видео сам натв-снимцима да је међу онима који протестују доста младих људи, активних људи којисвоју позицију јасно исказују. Ако је и то `резултат путинског режима` - онда је то добро. Није добро што је због финансијске кризе опозицији постало много лакше да регрутује незадовољне. Своје представнике у свим изборним комисијама морају обавезно имати све парламентарне странке, а опозиција могућност да контролише цео ток гласања. Зато предлажем да на свих 90.000 изборних места буду постављене веб-камере које ће бити укључене док год траје гласање и бројање гласова. Да буду снимљене све махинације, ако их буде било, и да може да их види цела земља», иницирао је Путин.
Његов предлог је да камере буду постављене већ за скоре председничке изборе. Тиме би, подвукао је Путин, био сужен простор и за изборне крађе, и за незаснована оспоравања изборних резултата, и за покушаје да се делегитимише законито изабрана власт.
«Веб-камере би таквим покушајима напросто избиле тло испод ногу», оценио је Путин.
Он је, иначе, поручио организаторима и учесницима протеста: да се са замеркама на резултате гласања,тамо где мисле да имају доказе о нерегуларностима, обраћају судовима.
Упитан – да ли је у Русији могућа «наранџаста револуција», слична виђеној у Украјини – руски лидер је одговорио:
«Такве «обојене шеме» разрађене су у иностранству и испробане су и у Украјини. У тој `револуцији` су учествовали и неки представници наше опозиције. Тврди се да су многи изашли на улице Москве незадовољни односом власти према себи. У реду, далеко је од тога да се власт држи увек како би морала. Али, да ли сте уочили да су неки опозициони лидери људе на протест позивали речима: «Напред, овчице!» Зар је могуће тако се обраћати људима, као стоци?! И то људима незадовољним влашћу! Зар је тим људима потребна власт која ће са њима тако поступати?! То је недопустиво. Знам да су студентима, који су изашли на протест, нешто за то и платили. У реду, нека студенти нешто и зараде, али није добро да дозвољавају да их тако понижавају!»
Путин је апеловао на грађане да масовно изађу на председничке изборе. «Ви и нико други, указао је, треба да одлучите ко ће Русију представљати на међунродној арени,
ко ће водити њену спољну политику, ко ће бринути о њеној спољној безбедности, ко ће развијати нашу економију и решавати социјалне проблеме».
На директно питање – кога сматра главним конкурентом на председничким изборима заказаним за 4. март – Путин је узвратио: «Самог себе. Јер, мораћу да будем прецизан у свему, схватљив људима. Нећу смети да себи дозволим ни једну грешку».
Сви који емигрирају из Русије, напуштају мајку која лежи болесна...
Путин је, иначе, рекао и да сматра да је човек срећан уколико воли. Нагласио је да је за њега Отаџбина – живот. Па нагласио: «Емигрирање из Русије за мене је исто што и напуштање болесне мајке у уверењу да се другде може живети са мање проблема».
Истакао је да је требало много упорније и `до последњег` чувати територијални оквир СССР. Признао је при том да се Русија још није сасвим опоравила од његвого распада.
О помиловању Ходорковског
Замољен да одговори – да ли би као шеф државе помиловао бизнисмена Михаила Ходорковског, који због махинација лежи у затвору – Путин је рекао само оволико: «Ако напише молбу за помиловање . размотрићу».