Спрема се свргавање Порошенка, шта ће (у)чинити тајанствена „трећа сила“?

А НАКОН ШТО КИЈЕВ БУДЕ ОЧИШЋЕН ОД НАЦИОНАЛИСТА,

НИ ФАНТАСТИЧНО НИЈЕ НЕМОГУЋЕ

Процесија „Десног сектора”

• Не треба сумњати да ће веома брзо „котао у Дебаљцеву“ престати да постоји. Неколико хиљада украјинских војника, који нису ништа мање озлојађени на кијевску власт од новоросијских устаника, биће заробљени 
• Порошенкови противници ће пораз украјинске армије искористити као повод за наредни државни удар. Само, смена „легитимног председника“ додатно ће заоштрити ситуацију у „Јединственој Украјини“
• Очигледно је да ће нове југоисточне области стећи основе да објаве да не желе да се потчињавају Кијеву. А пучисти неће имати довољно националистичких батаљона да истовремено угуше устанке у неколико градова
• Чак је веома могућ заједнички поход на Кијев снага Новоросије и неких јединица украјинске армије, које се налазе на југоистоку земље... 

Пише: Сергеј БЕЛОВ, независни експерт

        СВАКО ко није био лењ да погледа на карту, знао је да ће се, у случају обнове рата у Донбасу, једна групација украјинске армије наћи у „дебаљцевском котлу“. Међутим, овако опасну претњу у Кијеву нису желели да виде.

        Разлог овакве кратковидости крајње је прозаичан.

        Политичко руководство Украјине није смело себи да погледа у очи, да евакуише снаге из Дебаљцева и испегла линију фронта. В том случају би, све „вајне патриоте“ надигле дреку и тврдиле да оно „украјинску земљу предају терористима“.

        Не треба бити велики пророк да би се видело како ће се на југоистоку Украјине ређати догађаји у наредним данима.

        Војно руководство које бодре позадински борци за „Јединствену Украину“ очајнички покушава да пробије обруч. Због тога је украјинска армија већ имала неколико стотина убијених, рањених и несталих „киборга“.

        Нови покушај ће Кијев отрезнити и у њему ће схватити да групацију која се налази у обручу треба извући из „котла“.

        Тај покушај пробоја, због ватрених линија које држе армије ДНР и ЛНР, Украјинци ће платити многобројним жртвама. Једини начин да се животи војника спасу јесте да буду заробљени. Разуме се, да украјинска команда не може да изда наредбу о предаји. Зато они који су у окружењу морају такву одлуку донети сами.

        Без редовног снабдевања муницијом и горивом за технику кијевски војници су киборзи без батерија. Процес предаје зато ће се одигравати као лавина. Протицаће онако како се буду гасиле наде да ће из „велике земље“ стићи помоћ.

        Украјински председник, по ко зна који пут, упада у тешко стање. С једне стране, уништење групације код Дебаљцева биће његов је лични пораз, па зато мора што пре да започне преговоре о примирју. С друге стране, ако прихвати услове непризнатих република - то би за њега било равно потписивању безусловне капитулације Украјине. То јест, још једно примирје значиће озакоњење распада украјинске државе. Али, ура-националистичка публика Порошенку неће опростити такво примирје. 

        Осим тога, постоји још један дебео разлог који доводи у питање могућност мирољубивог решавања сукоба. 

        У руководству ДНР и ЛНР исправно сматрају да преговарач у име Украјине мора не само да потпише „мировни споразум“, него и да гарантују извршење постигнутих договора. А очигледно је да Украјина нема такве преговараче.

        Председник Порошенко не може да гарантује да примирје неће бити нарушено буквално већ следећег дана после потписивања. Готово је сигурно ће се, ако ништа друго, појавити неки борбени одред ван контроле који ће испровоцирати наставак рата.

        Треба обратити пажњу и на то да у Украјини постоји нека тајанствена „трећа сила“ која може организовати било коју провокацију и упропастити било који договор. Управо је та сила пре годину дана, на пример, извела већину провокација на кијевском „евромајдану“.

         „Трећа сила“ је мирне протесте претварала у поприште битке, пуцала је из ватреног оружја и бацала молотовљеве коктеле на полицију, јуришала и заузимала административне зграде. У почетку су лидери евромајдана то приписивали провокаторима „Јануковичевог режима“, а после признали да су то ипак били њихови и покушали да се од њих дистанцирају. На крају је било потпуно јасно да се иза „треће силе“ крио тзв. Десни сектор. 

„Трећа сила“

        То јест, ако Порошенко жели мир, он он мора да се договори са онима који контролишу ту исту „трећу силу“. Отворено говорећи, на преговорима у Минску недостају представници САД.

        Украјинско руководство уопште није истородно, у њему има оних који би пораз армије сматрали личном победом. Њих је баш брига колико ће украјинских мајки добити обавештење о смрти, најважније је да одговорност за неуспех падне на Врховног команданта Украјине Петра Порошенка. 

        Управо ће тај део политичке елите увек захтевати наставак рата, категорички одбијајући сваку могућност за преговоре са „сепаратистима“.

        Кад пораз код Дебаљцева буде очигледан, противници Порошенка ће се сложити да су армију поново издали, а да у Генералштабу седе идиоти и агенти Кремља. Да је реч о идиотима можемо се сложити, јер ко је осим њих могао да обрадује Украјинце плановима Генералштаба о повећању армије до 250 000 људи?!

        Украјинци су масовно почели да схватају да ће рат неизбежно доћи и до њихове куће. Дакле, о свему одлучују идиоти, а озбиљнији ударац по репутацији Порошенка није могао бити смишљен. 

        Да би се разумела сва безизлазност ситуације за самог Порошенка, треба обратити пажњу на недавне изјаве директора ММФ-а Кристин Лагард. Она је саопштила да због наставка конфликта у Донбасу нема говора о било каквој финансијској помоћи. 

        Својом изјавом госпођа Лагард је транспарентно изнела алузију да украјински премијер Арсениј Јацењук неће видети кредите ММФ-а јер се председник Порошенко није снашао са својим обавезама Врховног команданта. Напомињем да су, у складу са новом редакцијом украјинског устава, зона председникове одговорности спољна политика и питања одбране, док финансијско-економска питања спадају у компетенцију премијера.

        Јацењук зато неће пропустити прилику да за своје неуспехе одговорност пребаци на Порошенка. Јер, ако ММФ не даје кредите због рата који губи председник, онда ће и сви остали проблеми пасти на њега?!

        Са таквим гардом Јацењук може ојачати позиције за смену Порошенка, али и истовремено оборити вредност гривне која је дуже време прецењена, организовати банкрот и себе прогласити за диктатора читаве Украјине.

        Изгледа да је свргавање Порошенка само питање времена. 

        Стога, покушајмо да изнесемо прогнозу за догледну будућност. 

        Не треба сумњати да ће веома брзо „котао у Дебаљцеву“ престати да постоји. Неколико хиљада украјинских војника, који нису ништа мање озлојађени на кијевску власт од новоросијских устаника, биће заробљени. 

        Они не смеју да се врате кући јер ће бити оптужени за дезертерство, а уз то и добро познају ситуацију у Донбасу. 

        Порошенкови противници ће пораз украјинске армије искористити као повод за наредни државни удар. Само, смена „легитимног председника“ додатно ће заоштрити ситуацију у „Јединственој Украјини“.

        Очигледно је да југоисточне области имају све основе да објаве да не желе да се потчињавају Кијеву. Пучисти немају довољно националистичких батаљона да истовремено угуше устанке у неколико градова.

        Чак је веома могућ заједнички поход на Кијев снага Новоросије и неких јединица украјинске армије, које се налазе на југоистоку земље... 

        Зар о томе није више пута говорио командант механизоване бригаде „Призрак“ армије ЛНР Алексеј Мозговој?

        А након што Кијев буде очишћен од националиста, више неће бити толико фантастична идеја о стварању федералне државе. 

        Превео: Горан ШИМПРАГА