Пекиншки Global Times: Кина није спремна да замени САД у улози глобалног лидера

КИНА НЕ ЖЕЛИ СВОЈУ СВЕТСКУ ИМПЕРИЈУ И ДА ДРУГЕ ЗЕМЉЕ И НАРОДИ ИДУ ЗА ЊОМ

Си Ђинпинг у Лими

• Кинески лист не верује да ће САД тек тако одустати од структура свог лидерства - финансијских, интернетских, безбедносних. Заправо, верује да ће Трамп једноставно ревидирати структуру америчке суперсиле и престати да троши ресурсе тамо где се они расипају узалуд
• То ће отворити Кини пут да попуни празнину. Али, Кина није спремна да то учини, каже аутор. И свет такође није спреман да њиме „руководе“ Кинези. Наравно, моћ Кине расте, али тек када довољно порасте, можемо о томе разговарати. За сада, америчка је моћ већа, и неко време ће тако остати - указује водећи кинески англојезични лист
• Кинески лидер Си Ђинпинг је на управо завршеном самиту Азијско-Пацифичке сарадње у Лими - за разлику од Барака Обаме - наступио веома значајно и врло конкретно. Објаснио је да је свету потребна друга глобализација - која би била отворена и која би доносила корист свима, а не само кругу изабраних

Пише: Дмитриј КОСИРЈЕВ, коментатор РИА Новости

       РАЗЛОГ за изузетну публикацију у кинеском Global Times је очигледан раст кинеског утицаја, манифестован на самиту Азијско-Пацифичке сарадње у Лими (Перу).

       Публикација је значајна због тога, јер смо сви заинтересовани да сазнамо какав би био свет у којем би Кина била лидер, а још је интересантније сазнати - шта тим поводом мисле људи у самој Кини.

       Дакле, прво треба пажљиво размотрити шта нам жели рећи кинески аналитичар по питању способности и спремности Кине да постане светски лидер, то јест да замени САД које се нису избориле са овом улогом. А затим нас ништа не спречава да изразимо и своје, некинеско мишљење о овом питању.

       Ауторова логика је оваква. Сви коментатори су се сложили, каже он да новоизабрани председник САД Доналд Трамп планира да изађе из најважнијих споразума и уговора или да измени њихову суштину (Париски договор о клими, NATO, Транс-пацифичко партнерство, итд).

       Значи ли то да ће Кина заменити САД у улози светског лидера?

       Аутор једноставно не верује да ће САД тек тако одустати од структура свог лидерства - финансијских, интернетских, безбедносних. Да, очигледно је да су циљеви били превелики и није било довољно снаге да се остваре. Стога ће Трамп једноставно ревидирати структуру америчке суперсиле и престати да троши ресурсе тамо где се они расипају узалуд. Деловаће много реалистичније.

       То ће отворити Кини пут да попуни празнину. Али, Кина није спремна да то учини, каже аутор. И свет такође није спреман да њим „руководе“ Кинези. Наравно, моћ Кине расте, али тек када довољно порасте, можемо о томе разговарати. За сада, америчка је моћ већа, и неко време ће тако остати.

       Друга ствар је, наставља аналитичар, што је искуство Обамине администрације показало да САД немају моћ да поткопају кинеске пројекте (пре свега у Азији) и да изолују Кину из светске економије. Ни Трамп такве снаге неће имати.

       Закључак је: данас глобално управљање захтева сарадњу две највеће светске силе.

       У ствари, свих. Хладна, чиста, жестока анализа ситуације, никакво јуначење нити гајење лудачких амбиција.

       А где је у свему овоме управо завршени самит Азијско-Пацифичке сарадње?

       Ствар је у томе што је у Лими, наспрам бледе сенке Барака Обаме, кинески лидер Си Ђинпинг наступио веома значајно и врло конкретно. Он је објаснио шта Кина може понудити економији региона (а, у ствари, и читавом свету), док ће САД још дуго времена размишљати, где ће остати лидери, а где не.

       Значи, региону (и свету уопште) потребна је друга глобализација - која би била отворена и која би доносила корист свима, а не само кругу изабраних.(Овде је немогуће не обратити пажњу на друго питање, на које је у Лими одговарао руски председник Владимир Путин на завршној прес-конференцији.

       Он је рекао: „Међународна трговина се, по мом дубоком убеђењу, не може ефикасно развијати без слободног кретања робе, капитала и радне снаге - и не сме бити никаквих затворених организација за своје“).

       Вратимо се Кини- у говору Си Ђинпинга чуле су се потенцијалне цифре које показују обим кинеског лидерства у светској економији у овом тренутку.

       Наиме: у наредних 5 година, Кина ће увести робу у вредности 8 билиона долара, примиће стране инвестиције од 600 милијарди долара, а сама ће уложити у друге земље 750 милијарди, за све то време кинески туристи ће обавити 700 милиона путовања у иностранство (и тамо ће трошити новац).

       Процене су, наравно, приближне, али чак и такве су више него довољне да Кину учине незаменљивим и неопходним делом светског система - економског и политичког. Међутим, Сједињене Државе су можда за свет важније, него Кина. Или једнаке по важности.

       У ствари, све зависи од тога да ли ће Америка наставити да рефлексно разбија своје везе са кинеском економијом. У том смислу треба прочитати материјал годишњег извештаја америчке Комисије за мониторинг економије и безбедности у односима између САД и Кине.

       Комисија је Конгресу представила 20 упозорења како земљу угрожавају кинеске инвестиције и индустријско-технолошка шпијунажа. Тако да је још увек неизвесно како ће се одвијати „друга глобализација“, која би требало да буде једнака за све и исплатива свим економијама и народима.

       Али, вратимо се анализи Global Times-а.

       У публикацијама овог типа најважније је оно што се у њима изостави. Погледајте: у делу рањивости и нерањивости две најважније светске економије - слика је јасна, међутим оно што Американци називају својим „лидерством“ не своди се само на економску моћ, чак ни на пратећу војну супериорност.

       Лидер - је нешто друго. Лидер је онај који има још и моралну, идеолошку исправност, која је понекад свету важнија од материјалне потребе.

       Дакле, Global Times се ове теме уопште не дотиче. А могло би се рећи да се неуспех америчког „лидерства“ у свету десио не само и не једино због тога што су прекорачени материјални или војни ресурси - јер сада ће се трошкови смањити, и све ће се поправити. До неуспеха је дошло првенствено у идеологији и вредностима, због тога што је веома мала група земаља (названа „Запад“) прихватила слику идеалног глобалног друштва, промовисану од стране америчке империје. А онда се у тим земљама изненада испоставило да око половине становништва (уосталом, и у самим САД) мрзи све те идеале.

       Међутим, за кинеског аналитичара то није тема за разговор. Јер, Кина уопште није идеологизована држава, Кинезима је то несхватљиво. Последњи покушаји да е некоме наметну своје вредности остали су у 70-им годинама прошлог века.

       Оно што смо видели на самиту у Лими, а и на другим форумима, оно што видимо у анализи Global Times-а су - економска и политичка правила игре корисна (надајмо се) за све земље. А никако није разговор о стварању светске империје, где ће људи пратити неке опште моделе понашања и ићи за Кином у бољу будућност.

       Такав „исправни“, идеологизовани свет једноставно не занима Кинезе -о ни о њему чак и не расправљају. И сигурно не планирају да буду „лидери“ у њему.

       Превео: Срђан Ђорђевић