ЛЕОНТЈЕВ: Није питање хоће ли се Украјина распасти, већ – како и по коју цену

ПРОЦЕНА УТИЦАЈНОГ КОМЕНТАТОРА ПРВОГ КАНАЛА РУСКЕ ДРЖАВНЕ ТЕЛЕВИЗИЈЕ

Михаил Леонтјев

• Јанукович је био „тројански коњ”, тачније - „тројански магарац” чија је функција била да политички, морално и физички обезглави Југо-исток и очисти проруско политичко поље у Украјини. То је успешно обавио
• Много се и дуго говорило да експеримент принудне европске интеграције цепа Украјину на делове. Упркос томе, евроинтегратори су се добрано увалили и Украјину довели на руб грађанског рата. Више се не поставља питање да ли ће се Украјина распасти, већ - како и по коју цену 

         УТИЦАЈНИ политички коментатор Првог канала руске државне телевизије Михаил Леонтјев, који је однедавно и потпредседник руске нафтне компаније Роснефт, у својој ауторској емисији Однако позабавио се актуелном ситуацијом у Украјини.

         Факти у целини преносе текст прилога:  

        Ипак, здраво!

         Припадници ненаоружане специјалне јединице „Беркут” беже од нацистичких снајпериста. То је очигледан учинак бившег украјинског политичара Јануковича. 

         Хтели-не-хтелим морамо да се присетимо "Дана Турбиних"* када је Хетман преодевен у немачког официра бежао из Кијева.

         (Инсерт из совјетског играног филма – „Дани Турбиних”:

         Алексеј Васиљевич Турбин: "Кога желите да браните, одговорите ми? Кога?

         Официр: "Хетмана, обећали смо да ћемо га бранити!

         Турбин: "Гетмана, одлично! Данас у три сата ујутро Хетман је побегао преобучен у немачког официра".)

         Подсећамо да је председник (Леонид) Кучма 2004. године од Јануковича направио кандидата – јединог који није био у стању да победи Јушћенка.

         Кучми је била потребна политичка пат-позиција из које је желео да наступи као спасилац Украјине. Међутим, западни ментори „наранџастог пројекта“ оштро су се супротсавили тој Кучминој комбинацији.

         Победа Јануковича, која је уследила на изборима 2010. године, резултат је политичког банкротства мајданских демократа. Ти исти ментори нису могли да промаше Јануковичеве квалитете. Дали су му да се мало кормилари.  

         Зашто? У суштини, Јанукович је „тројански коњ”, тачније „тројански магарац” чија је функција била да политички, морално и физички обезглави Југо-исток и очисти проруско политичко поље у Украјини. То је успешно обавио. Сви политичари који нису издали своје политичке обавезе дате бирачима на југо-истоку - или су очишћени или робијају.

         Паралелно, „тројанском магарцу” наложена је нова мисија – да припреми Украјину за такозвану „асоцијацију”, а у суштини - да једнострано преда Украјину Европској унији. При том, Запад Јануковичу није дао ни минимални новац, толико неопходан да се преживи у тој „асоцијацији”.

         Дакле, да је Јанукович потписао „асоцијацију” - дошло би до краха привреде и пада владе.

         Зато није потписао – сами сте видели шта се десило.  

         (Инсерт из совјетског играног филма – „Дани Турбиних”:

         „Могуће је да Немци не пруже помоћ. Тада ћемо морати да Петљуру бранимо сопственим снагама**)

         То јест, „тројанског коња” се одричу у свакој варијанти. А на сцени остају рециклирани лидери Мајдана и рецидивистички тријумф демократије.

         Задатак је исти: такозвани „радикали”, једноставније речено - нацистичке банде које су ментори украјинског пројекта одгајили и гурнули на улице, добили су миг да оборе власт.  

         Украјински пуч пореде са „арапском пролећем”. Заиста има много тога заједничког. Али, постоји једна суштинска разлика.

         У Украјини, за разлику чак и од Египта, нема државе и нема армије, тако да једноставно нема ко да сатера у ћошак те бандите.

         Са улице их може склонити само метак, а то је већ, извините, грађански рат.  

         Много се и дуго говорило да експеримент принудне европске интеграције цепа Украјину на делове. Али, евроинтегратори су се добрано увалили и Украјину довели на руб грађанског рата. Дакле, овде се више не поставља питање да ли ће се Украјина распасти, већ - како и по коју цену.  

         Ипак, до виђења!”

         Превео: Горан Шимпрага 

         Филм „Дани Турбиних“ снимљен је по истоименом позоришном комаду написаном по роману „Бела Гарда” Михаила Булгакова

         ** Симон Петљура – Вођа украјинске борбе за независност након револуције 1917. године.

         Линк оригинала: http://www.1tv.ru/news/leontiev/252947