БАБАКОВ: Осовина «Москва-Београд» допуна осовини «Москва-Берлин»

ДРУГИ ПИШУ

Текст у тиражном московском дневном листу МК: «Официјелни Београд - између Москве и Брисела»

Александар Бабаков

* Покушати вратити ствари уназад поводом Косова -  значило би посвађати се са Бриселом. Али, и оставити све како је сада – значило би пристати на отцепљење провинције која је исконски српска. А пронаћи компромис између Сциле Европске уније и Харибде наркорежима Хашима Тачија – није нимало лак задатак. У његовом решавању Николићу, нема сумње, помоћ Москве не би шкодила

* Изазивају забринутост речи представника Европске комисије у Србији Венсана Дежера да би `преиспитивање билатералних економских односа (Србије) са Русијом било пожељно`. Уверен сам да је Томислав Николић довољно мудар да не наседне на сличне провокације

* Вектор евроинтеграција Београда уопште не треба буде у супротности са руско-српском сарадњом

* Улога и место Русије у будућем свету умногоме зависе од реализације двеју геополитичких маршрута – Северне и Јужне. Осовина «Москва-Берлин» мора бити допуњена осовином «Москва-Београд»

* Коридор могућности «Београд-Москва» данас се проширио и ја сам уверен да председник Николић неће пропустити прилику да га искористи, а да ће грешке његових претходника бити ускоро исправљене

Пише: Александар БАБАКОВ*

          СРБИЈА је 20. маја себи изабрала новог председника – Томислава Николића за којег се везују велике наде. Његова инаугурација је била 11. јуна, а 14. његова прва официјелна посета Бриселу.

          Уочи ове посете неопходно је одговорити на нека питања.

          Недавно је објављена информација да је шест земаља које нису чланице ЕУ, међу њима и Србија,  подржало санкције Брисела против Белорусије. Сумњиви тријумф дипломатије Кетрин Ештон имао је бумеранг-ефекат у питањима упућеним Београду.

          Пре само две недеље, за време посете Москви, Николић је говорио да је заинтересован за српску интеграцију у Евроазијску унију, чији је један од чланова Белорусија. Чињеница да се и Србија прикључила санкцијама може се објаснити тиме што Николић – који тек што је преузео функцију, поготово без владе која још није формирана – никако није могао утицати на одлуку коју је донео његов претходник. Јер, те санкције су биле усаглашене још 23. априла, па одговорност за њих сноси претходни кабинет.

          Док је био у опозицији, Николић је предлагао мноштво варијанти за решавање нагомиланих проблема, укључујући и проблем Косова. Сада има прилику да те проблеме реши.

          Први и главни проблем је очување територијалне целовитости земље и налажење решења за српске енклаве на косову.

          Са новим председником-патриотом, Београд не може одустати од подршке својим грађанима на Северу Косова. Николић ће морати да пронађе алгоритам непризнавања сепаратиста и подршке Срба у Косовској Митровици у контексту наставка дијалога са Европском унијом. За Србију је етапно признавање фактичке независности Приштине један од услова за стицање статуса кандидата за члана ЕУ – почев од сагласности Београда да представници републике под именом «Косово» присуствују свим регионалним и међународним конференцијама, закључно са предајом Албанцима контролне функције на српско-косовској административној граници.

          Покушати вратити ствари уназад -  значило би посвађати се са Бриселом. Али, и оставити све како је сада – значило би пристати на отцепљење провинције која је исконски српска. А пронаћи компромис између Сциле Европске уније и Харибде наркорежима Хашима Тачија – није нимало лак задатак.

          У његовом решавању Николићу, нема сумње, помоћ Москве не би шкодила.

          Као прво, вектор евроинтеграција Београда уопште не треба буде у супротности са руско-српском сарадњом. Радује тврдоћа са којом новоизабрани председник учевршћује неутрални статус Србије и недопустивост чланства своје земље у НАТО. У овом контексту, изазивају забринутост речи представника Европске комисије у Србији Венсана Дежера да би `преиспитивање билатералних економских односа (Србије) са Русијом било пожељно`. Уверен сам да је Томислав Николић довољно мудар да не наседне на сличне провокације.

          Робна размена са Русијом постепено се примиче 4 милијарде евра – што је готово половина годишњег буџета Србије. У светлу реалне перспективе ширења под новом влашћу економске сарадње и у сфери банкарства и инвестиција, енергетике и пољопривреде – режим бесцаринске трговине међу нашим земљама мора бити и сачуван и проширен.

          Привлачење руских инвестиција и стварање повољне климе за руске компаније у Србији треба да буде једна од главних тачака наше сарадње. Кредит Рсуеије Србији од 800 милиона долара, о чему се Томислав николић договорио са Владимиром Путином, требало би да суштински помогне српској инфраструктури. Руске државне железнице имају интерес да уложе до 400 милиона евра у обнову српске железничке мреже.

          Балкан је кључни регион којим ће проћи гасовод Јужни ток, а реализација тог пројекта ће омогућити да се наши односи подигну на виши ниво. Данас – гас, сутра – метали, прекосутра – високе технологије. Главно је да за то постоје коридори могућности.

          Улога и место Русије у будућем свету умногоме зависе од реализације двеју геополитичких маршрута – Северне и Јужне. Осовина «Москва-Берлин» мора бити допуњена осовином «Москва-Београд».

          Коридор могућности «Београд-Москва» данас се проширио и ја сам уверен да председник Николић неће пропустити прилику да га искористи, а да ће грешке његових претходника бити ускоро исправљене.

* Посланик Државне Думе и члан њеног Комитета за међународне послове