"После Гадафија на реду могу бити ја"
Председник Венецуеле Уго Чавез - Фидел Кастро 21. века
о Много чита, објављује збирке својих песама и прича, а посебну пажњу привукла је његова књига о томе како постати срећан, написама за венецуеланске војнике
о Оценио даАмериканци за борбу против тероризма сами користе терористичке методе
о Назвао је председника САД Џорџа Буша "Ђаволом" и предвидео пропаст "америчке империје"
о Не либи се да јавно каже: "Најнегативнија сила у данашњем свету је влада Сједињених Држава".
Пише: Радислав Ћук
АКТУЕЛНА ситуација око Либије – бруталан обрачун западне коалиције, НАТО-а, са Гадафијем - даје за право свему што је Уго Чавез говорио ("њих интересује нафта, Либија је прва у Африци"). "Сви ми сада видимо како је империјализам збацио са себе маску, одбацио је у страну морал и, користећи изговор, међународна коалиција бомбардује либијске градове, убија мирне грађане. Они бацају бомбе на касарне, школе, трговинске центре. Ко им даје то право? Настоје да сврстају Чавеза и Гадафија у бруталне диктаторе, који прогоне своје народе", рекао је Чавез и додао: " На списку непожељних су и лидери других земља Латинске Америке, али ја сам први". Закључујући, Чавез је поручио: "Свима нама је јасно да још чвршће ујединимо редове (у оквиру Боливарске алијансе) и развијамо наш пројекат изградње боливарског социјализма на темељу демократије и мира", - изјавио је Чавез.
Лидер Венецуеле је уз Гадафија. Први је је предложио план решења конфликта ("преговоре међу Либијцима, без страног мешања"). Залажио се да се у Либију упути посредничка мисија. Њу би чинили представници земаља Латинске Америке, Европе и Блиског истока. Такође, и бивши амерички председник, нобеловац Џими Картер ("то је човек добре воље") који је 2002. године био посредник у преговорима између венецуеланске владе и опозиције и помогао да се уставним путем разреши политичка криза у Венецуелу, која је могла да баци земљу у грађански рат.
Међутим, Чавезов план САД, Француска и неке друге европске земље дочекале су скептички – практично, одбациле га. У међувремену, Чавез је разговарао (телефоном) са Гадафијем, после чега је у Каракас стигла либијска делегација.
Може ли Чавез - најјачи латиноамерички политички лидер нашег времена, са јаким позицијама у светској политици - да помогне, да спасе, свог оданог пријатеља?
ОПАСАН ПО КАПИТАЛИЗАМ
На Западу слови за "опасног по капитализам", јер за собом вуче масу сиромашног света, инсистира на праведној расподели. Фидел Кастро, 21. века?
У земљи која плива на нафти (пети извозник на свету), с невиђеном енергијом и одлучношћу - гради "социјализам 21. века".
Председник Венецуеле, земље која има 28 милиона становника и постире се на близу милион квадратних километара, уверен да је једини начин да се превазиђе "перверзија капитализма" – "изградња правог социјализма, који ће препородити човека и ослободити жене и мушкарце". Мисли да за Венецуелу – а у Латинској Америци га у стопу прати још неколико земаља - нема другог пута. За 12 година од кад је започео мирну социјалистичку револуцију, базирану на солидарности разних друштвених слојева, најпознатији антиглобалиста на планети је, захваљујући константном подизању квалитета живота широких маса, израстао у моћног лидера у земљи и утицајног политичара у многим деловима света. Даје снагу и улива наду људима који се сматрају његовим присталицама.
Чавез, присталица идеје Симона Боливара(1783-1830), борца за независност од шпанског колонијализма, први пут идеју изградње "Боливарског социјализма" или "Социјализма 21. века" саопштио је 2004. године, када је објавио рађање једног новог света.
Темељ Чавезових реформи представља национализација виталних индустрија. Харизматични лидер, чија је појава била неизбежна, сада говори: "Нико не може срушити револуцију", напомињући да његове многобројне присталице , а такође армија и безбедносни органи неће допустити нови државни удар у земљи. Једанаестог априла 2002. године Чавез је државним ударом био збачен са власти, али се већ 14. априла вратио на председнички трон уз подршку лојалних делова армије и милиона присталица, махом сиромашних, којима је уливао наду. По речима Чавеза, пре боливарске револуције била је беда, неправда и сиромаштво, а сада је - социјална правда, хуманизам, достојанство.
На 12-годишњицу Чавезовог преузимања власти у Венецуели – земљи са највећим резервама нафте и гаса у западној хемисфери - одржане су многе манифестације. Велики скупови били су и у суседним земљама. Председник Боливије Ево Моралес, блиски Чавезов савезник, говорећи у Ла Пазу истакао је да је "најбољи начин да се ода почаст 12-годишњици револуције у Венеуели да се што више земаља придруже у борби".
У Латинској Америци "демократија" и "слободно тржиште" нису елиминисали социјално раслојавање. Чавезов програм укључује стварање социјално оријентисане тржишне економије и праведнију прерасподелу прихода од извоза нафте. Политички пројект, који бивши падобранац настоји да реализује у својој земљи, званично се именује као "мирна Боливарска револуција". Међутим, она има и своју контрареволуцију. Отуд је и питање да ли ће Чавез, у тешком обрачуну, испасти као историјски победник? Опозиција, у основи је то венецуеланска средња класа, пребацује Чавезу кривицу за раст криминала(он, пак, тврди да је у последњих 12 година смањен за 60 осто), спочитава му пад бруто нациоанлног продукта (што, такође, демантује) и подршку Фиделу Кастру (тиме се поноси). А поклоници председника сматрају достигнућима режима, пре свега, кампању за ликвидацију неписмености и програме бесплатне медицинске помоћи сиромашном становништву земље.
РУКА ВАШИНГТОНА
По Чавезовим речима, иза свих покушаја опозиције за његову смену стоје САД, које настоје да завладају венецуеланском нафтом. Ако се чак изјаве о "руци Вашингтона" и чине преувеличаним, нико не може одбацити чињеницу да северни сусед пажљиво ситуацију у тој латиноамерчкој земљи. Јер, 14 одсто нафте која стиже у САД је из Венецуеле.
Уго Чавез је личност која не може да стане у један рам. "Одједном сам схватио" – описује чувени колимбијски писац Маркес своје утиске из разговора са Чавезом - "да сам са задовољством разговарао са два потпуно различита човека у једном лицу. Једним, коме је судбина дала могућност да спаси своју земљу, и другим – илузионистом, који у историју може ући као тиранин". У снажном је савезу са Фиделом Кастром, Ево Моралесом и Махмудом Ахмадинеџадом с којима, каже, чини "осовину добра". Његови односи са још низом лидера земаља – попут Русије, Бразила, Аргентине, Кине - изазивају подозрење САД и њених савезника. Славни аргентински фудбалер Марадона каже: "Чавез је жива легенда", а чувени глумац Шон Пен се замерио водећим америчким медијима пребацујући им што Чавеза квалификују као "диктатора": "Зар се тако сме ословљавати изабрани председник"?
Уго Чавез је рођен 28. јула 1954. године у провинцијском градићу Сабанета у скромној учитељској породици, која је осим у жељи за образовањем оскудевала у свему. Међутим, Уго је избегао живот у сиромаштву захваљујући његовој вештини као бејзбол играча. Бејзбол је водећи спорт у Венецуели. После завршене средње школе талентовани играч је добио стипендију за венецуеланску Академију војних наука, престижни колеџ, где је стекао диплому у војној науци и инжењерству. Од тад је као официр брзо напредовао до команданта елитне падобранске јединице. Питомци с којима је изучавао војне науке, и не знајући да је његов деда по мајци предводио 1914. године устанак, промовисали су га у свог вођу, пошто су основали тајну организацију "КОМКАТЕ" (скраћеница од почетних слова војних звања – командант, мајор, капетан, поручник).
Чавез, познат међу саборцима као "Ел команданте", био је у земљи огрезлој у корупцији и криминалу, сасвим непознат широј јавности до 90-тих година. Са чином потпуковника падобранских јединица, црвених беретки, стао је на чело тајног Револуционарног покрета Боливара, са циљем да се обрачуна са корумпираном и криминализованом влашћу и уместо капитализма уведе социјалистички систем. Међутим, њихов устанак против режима у фебруару 1992. године је пропао. Мада ће следеће две године провести у затвору, захваљујући медијима постао је национални херој. Преко телевизије се представио као страстни говорник спреман да изведе промене.
У земљи у којој је владала велика незапосленост, 80 одсто становништва живело у беди, спољни дуг запањујући и корупција међу владиним званичницима и даље без контроле – "Ел команданте" мења метод борбе, одлучује да се кандидује за председника, формира Патриотски пол састављен од 14 малих партија са широким спектром погледа и уздржава се од радикалне политичке реторике. У кампањи за изборе 6. децембра 1998, у то време 44-годишњи Чавез, под девизом борбе против корупције и криминала, најављује промене, цитира Библију и Симона Боливара и - остварује уверљиву победу, сакупивши 56,5 одсто гласова бирача, постајући најмлађи председник у историји Венецуеле. Прослављајући победу Чавез је рекао: "Ви сте одсад власници Венецуеле".
"Ало, председниче!"
Политика Чавезове владе укључила је низ масовних социјалних програма, међу којима стварање система општег образовања и здравствене заштите. Влада је установила чврсту контролу над државном нафтном компанијом Петрол Венецуела, чији су приходи усмерени на потребе друштва: изградњу болница и школа, борбу са неписменошћу, извођење аграрне и других реформи. Добивши на тај начин подршку сиромашне већине становништва, Чавез је приступио национализацији предузећа у различитим индустријским гранама.
Само три месеца пошто је постао председник државе, Чавез је – да би био у сталном контакту са народом - покренуо своју емисију на радију "Ало, председниче!" која траје и дан-данас и на програму је недељом у 11 часова пре подне, где одговара на питања грађана у вези јавне политике и помаже обичним грађанима у решавању проблема.
Осећајући снажну подршку већине становништва, енергични и ефикасни Чавез, на том валу, не губи време у реализацији својих бројних реформи. На референдуму одржаном 15. децембра 1999. године, са 75 одсто подршке, донет је нови устав, земља је променила назив у Боливарска република Венецуела, продужен председнички мандат са пет на шест година, умањена моћ политичких партија итд.
На наредним председничким изборима – у складу с новим уставом - 30. јула 2000. године Чавез је освојио 60 процената гласова и његове присталице су освојиле већину у парламенту. У периоду који је уследио политички курс Чавеза, назван "боливарским покретом за социјализам" , сместио се лево. Председник је наступио са громким изјавама на адресу "олигарха-пљачкаша" – руководилаца нафтне индустрије, а такође старешина католичке цркве и опозиционих новинара. На спољнополитичком курсу Чавез је, по узору на Фидела Кастра, кога сматра својим учитељем, заузео антиамеричку, антиимперијалистичку позицију. Не прихвата да је Латинска Америка "америчко двориште".
Да би чуо Фиделов савет или добио подршку по неком питању, Чавез често долази на Кубу. Телефонски разговори двојице лидера нису реткост, мада се никада не односе на тајне теме: Кастро је уверен да његов телефон "прислушкује непријатељ". "Вођа кубанске револуције је промотер изградње новог светског поретка, који ће ослободити земље у развоју окова сиромаштва и неправде", говори Уго Чавез.
Чавез је 2001. године осудио војну операцију САД у Авганистану. По речима венецуеланског председника, Американци за борбу против тероризма сами користе терористичке методе.
Такав Чавез је разбеснео Буша. У већ поменутом пучу против Чавеза 2002. године, многи, укључујући самога венецуеланског лидера, видели су "америчке прсте". Пучиста Педро Кармона Естанга је распустио парламент, сторнирао рад генералног тужиоца и државног контролора, а такође је поништио закон донет у годинама Чавезовог председниковања, којим је било прераспоређен део националног богатства у корист сиромашних. Сједињене Државе су одмах поздравиле преврат, "благотворан за венецуеланску демократију". Када се Чавез вратио на власт, државни секретар Кондолиза Рајс посаветовала је председника да извуче лекцију из последњих збивања.
Чавез јој је одвратио једнако претећи: "Не качи се са мном, девојчице!"
После 2002. године опозиција је настојала да се бори против Чавеза уставним средствима. Међутим, демократски изабраног председника оптуживали су да је "опасни диктатор који треба да буде заустављен". Они су указивали на "лоше вођење унутрашње политике, али и на сумњиву спољну политику". Сумње су наставиле да расту када је Чавез потражио савезништво са "контроверзним диктаторима", укључујући Фидела Кастра и Садама Хусеина. Односи са САД су се затегли. У време администрација Била Клинтона и Џорџа В. Буша Чавез је јавно говорио против економске и спољне политике САД. Он је такође осудио САД као империјалистичку силу, што значи да користе свој утицај - економски или војни - у регионима света где помоћ није тражена нити је потребна.
БОЛИВАРСКА АЛИЈАНСА АМЕРИКЕ
Чавезови противници су 2004. године постигли расписивање референдума о поверењу руководству земље. Међутим, већина Венецуеланаца (више од 59 процената) подржали су председника, и његова власт се само учврстила, а Чавез – осокољен – развија свој политички курс: ради помоћи у трговинско-економској сарадњи у Јужној Америци и супродстављању економском утицају САД, на иницијативу Чавеза и Фидела Кастра 2004. године основана је Међународна организација "Боливарска алтернатива народа наше Америка, АЛБА" (од 2009. године "Боливарска алијанса народа наше Америке"). Поред Венецуеле и Кубе, чланови блока су постали Боливија, Никарагва, Доминиканска Република, Хондурас, Еквадор, Сент Винсент и Гренада, Антикуа и Барбуда.
Под Чавезовим руководством Венецуела, чини се, преузима лидерство у опозицији са многим западним земљама, посебно са САД. У јануару 2005. на Светској конференцији у Порто Алегреу, у Бразилу, венецуелански лидер је категорички говорио против Бушове администрације и агресији САД против Венецуеле. Неколико недеља пре конференције америчка државна секретарка Кондолиза Рајс тврдила је да је венецуелански председник "данас негативна снага у региону". Чавез је узвратио да су такве тврдње неосноване. "Најнегативнија сила у данашњем свету је влада Сједињених Држава".
Узвраћајући неустрашиво на сталне покушаје САД да подрију и, у крајњој линији, свргну његов режим, Чавез осваја енормне симпатије у разним деловима света, чиме се ствара, како је крсти сам венецуелански председник, "осовина добра": уз Кубу, ту је Боливија са председником Ево Моралесом, Иран са Махмудом Ахмадинеџадом, и низ других земаља и лидера.
"Треба га убити", јавно је затражио од власти САД 22. августа 2005. године Пет Робертсон, присталица Џорџа Буша, јер, како је објаснио, Чавез може да окрене Венецуелу у " одскочну даску за комунистичку инфлитрацију и муслимански екстремизам на америчком континенту". Чавез је остао "хладан".
Међутим, запањио је свет иступајући у септембру 2006. године са говорнице Генералне скупштине УН . Назвао је председника САД Џорџа Буша "Ђаволом" и предвидео пропаст "америчке империје". У току предизборне кампање 2006. године, коју је Чавез водио под паролом "У име љубави", он је обећао свом "главноме супарнику" Бушу – "господину Ђаволу" - да ће "кандидати империјализма бити претворени у прах".
Међутим, односи са Москвом – са Путином, касније и са Медведевом - су свих ових година у великом успону. Било је више сусрета на врху, и у Каракасу и у Москви, потписани су многи споразуми (о испорукама руског оружја и војне авијације у Венецуелу; договорено партнерство у енергетској области).
На изборима 3. децембра 2006. Чавез је сачувао доминацију, иако га је уједињена опозиција – на чијем челу је био Мануел Росалес, гувернер нафтом богате државе Сулија – оптуживала за популизам, склоност ка ауторитету и настојања да имитира комунистички режим Кубе. Чавез је победу посветио свом "другу Кастру" ( говорећи да ће Венецуела и Куба увек бити јединствене у борби за слободу у Латинској Америци) и прокламовао почетак нове ере социјалистичке револуције. Пред те изборе Чавез је саопштио о плановима нових измена устава Венецуеле, којим се председнику дозвољава реизбор неограничени број пута. Дајући председничку заклетву 10. јануара 2007. године, Чавез је обећао да ће у Венецуели изводити интензивне социјалистичке реформе, укључујући национализацију највећих енергетских и телекомуникационих компанија.
У јануару 2007. године, парламент је одобрио Чавезу проширење овлашћења у периоду од 18 месеци. Председник је добио могућност да управља државом уз помоћ указа, заобилазећи законодавну власт. У фебруару је почела обећана национализација корпорација у кључним индустријама. Венецуела је откупила од америчке АЕС Корпорације активе највеће енергетске компаније Electricidad de Caracas(EDC) . Постигнут је споразум о куповини акција телекомуникационог гиганта CANTV, који припада америчкој Verizon Communications.
Првог маја 2007. Чавез је саопштио да се суспендује сарадња Венецуеле са Светском банком и Међународним монетарним фондом. Као разлог тог корака председник је навео стремљење дистанцирања од међународних институција, контролисаних од САД. Крајем јуна венецуелански лидер је поново посетио Русију. Као и претходно, главне теме посете биле су куповина руског наоружања и сарадња двеју држава у нафтној индустрији.
Крајем те године Чавез није успео са референдумом уставних измена (што ће, касније, ипак остварити убедљиво постићи, у другом покушају). Чавез је наставио консолидацију власти, стварањем нове шире коалиционе партије које подржавају "боливарски покрет за социјализам". Први конгрес нове партије, назване Уједињена социјалистичка партија Венецуеле, одржан је у јануару-марту 2008. године. Нову политичку организацију предводио је сам Чавез, назвавши је "партијом социјалне борбе и заштиту отаџбине".
У фебруару 2008. године, после објављивања једностране независности Косова, Чавез је – оштро се супроставио политици САД - међу првима саопштио да неће признати суверенитет те "републике", додавши да су сличне мере уперене на слабљење Русије, дестабилизацију региона и стварању низа опасних преседана. На сличан начин није оклевао да у лето те године окриви САД да су "испровоцирале нереде у Тибету, да би покварили имиџ Кине уочи Олимпијских игара".
У априлу 2008. године Чавез је иступио с идејом стварања Савета јужноамеричке одбране. "Ако постоји Организација северноатлантског уговора (НАТО), зашто не би могла постојати Организација јужноатлантског уговора?" – рекао је председник Венецуеле. По његовим речима, државе Јужне Америке треба да развију сопствену политику у области одбране. "Ми смо представили на разматрање земљама Јужне Америке пројекат стварања Савета јужноамеричке одбране, који ће бити размотрен на састанку с министром одбране Бразила Нелсоном Жобимом", - пренео је венецуелански радио Чавезове речи поводом доласка у Каракас бразилског министра.
У време конфликта у Јужној Осетији у августу 2008. године, Чавез је био на страни Русије, и - оптужио САД за потпиривање сукоба.
На референдуму 15. фебруара 2009. године о укидању броја мандата председника Венецуеле и других изборних функција 55 одсто бирача дало је подршку Чавезовој иницијативи. Самим тим, Чавезу се омогућава да истакне своју кандидатуру на председничким изборима после 2013. године, када се по постојећем уставу треба да се заврши његов други шестогодишњи председнички мандат. Занимљиво, да су представници Стејт департмента САД изјавили да је референдум у Венецуели задовољио све демократске норме.
Додуше, Барак Обама није захвалио Чавезу на честици приликом избора за председника САД. Свеједно, приметно је да се обраћање Обами знатно разликује него према Бушу. Обами је поклонио књигу "с најбољим жељама".
Средином 2009. године Куба је враћена у Организацију америчких држава (ОАД), пошто је укинута одлука из 1962. године. "То је огромна победа", рекао је Чавез, с обзиром да Куби (јединој земљи западне хемисфере која није била у саставу ОАД) нису постављени никакви услови.
"ОДЗВОНИЛО УНИПОЛАРНОМ СВЕТУ"
Уго Чавез је у септембру 2009. године, после економског самита Г20 одржаног у Питсбургу и после заседања Генералне скупштине УН, организовао у Венецуели Самит лидера јужноамеричких и афричких држава у покушају да се "супротставе економској доминацији Запада". Венецуелански председник и либијски вођа Моамар Гадафи упутили су позив афричким и јужноамеричким лидерима да се "уједине како би се супротставли привредној доминацији Запада" и "створили мултиполарни свет уместо једнополарног или двополоарног света какав је данас". Најављујући да је ово "почетак спасења нашег народа", Чавез је истакао да би афричко-латиноамерички самит требало да помогне углавном сиромашним земљама да мање зависе од Европе и САД."Одзвонило је униполарном свету! Овај 21. век неће бити биполарни свет, неће бити ни унинополарни. Биће мултиполарни. Африка ће бити важан географски, привредни и друштвени стожер. Јужна Африка такође", рекао је Чавез на самиту лидера Африке и Јужне Америке."
"Наш циљ је постизање јединства Јужне Америке", изнова је рекао Уго Чавез, посећујући у оквиру своје најновије латиноамеричке турнеје 1. априла 2011. Боливију. "Користим прилику да потврдим одлучност, која јача сваки дан, да се оствари јединство у Јужној Америци". Он је још рекао: "Ја реафирмишем из Венецуеле нашу посвећеност интеграцији. Ми ћемо наставити да јачамо активности на јачању осе Венецуела – Боливија, конститутивно језгро Боливарске алијансе народа наше Америке (АЛБА).
Мада каже да за њега има још пуно посла, и да му за то треба нови председнички мандат, Чавез може бити задовољан досад учињеним: дубоко је заорао бразду "социјализма 21. века", по мери Латиноамериканаца! Један његов присталица, "човек из народа", каже: "Док у свету посматрају грозан прогрес који чине САД у жељи за профитом и светском доминацијом, народ Венецуеле види развој своје инфраструктуре, трговине, образовања и побољшање свог квалитета живота".
ДВА БРАКА, ЧЕТВОРО ДЕЦЕ
Важи за мачоа, али је моментално "сингл". Био је два пута жењен и има четворо деце. У Венецуели је познат као уметник и писац. Његова слика "Месец Јар" пре три године је продата за 255 хиљада долара.Посебно место у животу "Ел команданта" заузима литература – Библија, књиге из филозофије и историје. У уџбенику "Аргумменти о етици и моралу" Уго Чавез је војницима дао 38 савета, приповедајући како се понашати у различитим животним ситуацијама. Саветује, на пример: "Гледати људима у очи, трошити мање него што зарађујеш и односити се према околини онако, како би желео да се они односе према теби".
