У људском мозгу постоје „структуре“ у четири и пет, па чак и у 11 димензија
ОТКРИЋЕ ШВАЈЦАРСКИХ НАУЧНИКА ИЗ ЛОЗАНЕ, У САРАДЊИ СА СТРУЧЊАЦИМА IBM
- Учесник пројекта Blue Brain Project, неуролог Хенри МАРКАМ: Вшедимензионалне структуре настају када се неурони повезују међусобно. Што је више веза - то је њихова геометрија сложенија. Таквих сложених објеката у сићушном делићу човековог мозга су - десетине милиона
- Швајцарци и Американци се спремају да иду даље и да нађу одговор на питања: како функционишу такве структуре, зависи ли сложеност њихове конструкције од сложености задатка који мозак у неком моменту решава и учествују ли те неуронске „грађевине“ у чувању информација и знања
ШВАЈЦАРСКИ научници и стручњаци IBM објавили су да су у људском мозгу открили „структуре“ које постоје у четири и пет, па чак и у 11 димензија!
Саопштили су такође: да човеков мозак обрађује „улазне сигнале“ склапајући и „разарајући“ такве вишедимензионалне „структуре“.
У истраживању су учествовали научници из Швајцарског федералног техничког института Лозане који дуже од деценије раде на моделовању човековог великог мозга.
Они су 2015-те успели да направе модел малог - величине само 0,3 mm3 - дела соматосензорне коре мозга. Такав делић коре мозга назива се „стубићем“ и садржи неуроне који су повезанији међусобно него ли са околним неуронима.
Да би направили модел једног таквог „стубића“ морали су да сниме активност 14.000 неурона и да опишу 8.000 неуронских веза.
Колико је то много, сведочи и чињеница да су се могућности суперкомпјутера Blue Gene замало показале недовољним за симулацију сваке синоптичке везе. А у човековом мозгу је таквих веза 10 11 - 10 13.
Швајцарци су резултате до којих су дошли описали у часопису Frontiers in Computational Neuroscience. А резултати заиста као да су из каквог научно-фантастичног филма јер су у мозгу открили структуре које могу постојати и у 11 димензија.
Човеков мозак такве структуре није у стању да види. Швајцарци су их - како тврде - открили помоћу метода „алгебарске топологије“ која омогућава описивање простора и објеката који постоје у већем или великом броју димензија.
Учесник пројекта Blue Brain Project, неуролог Хенри Маркам, објаснио је:
„Вишедимензионалне структуре настају када се неурони повезују међусобно. Што је више веза - то је њихова геометрија сложенија. Таквих сложених објеката у сићушном делићу човековог мозга су - десетине милиона“.
Описивање вишедимензионалних неуронских структура постало је могуће захваљујући двојици специјалиста за топологију - Кетрин Хес (Kathryn Hess) из Лозане и Рана Левију (Ran Levi) из универзитета Абердина.
Њих двоје су успели да опишу вишедимензионалне структуре које учествују у раду људског мозга.
Утврдили су: када мозак добија сигнал-стимуланс - он прави низове објеката све веће сложености. „Штапића“ (1D), равни (2D), коцки (3D) и још сложенијих вишедимензионалних објеката који заједно формирају тешко замисливе структуре које се распадају једнако брзо као што и настају. Међутим, оба процеса имају своје строге закономерности.
Швајцарци и Американци се спремају да иду даље и да нађу одговор на питања: како функционишу такве структуре, зависи ли сложеност њихове конструкције од сложености задатка који мозак у неком моменту решава и учествују ли те неуронске „грађевине“ у чувању информација и знања.