Сви су изгледи да је библијска Содома постојала и да су њени остаци нађени

ПРЕМА НАЈНОВИЈИМ ИСТРАЖИВАЊИМА - УНИШТЕНА ЈЕ ПРЕД ЗОРУ 29. ЈУНА 3123. ГОДИНЕ ПРЕ НОВЕ ЕРЕ

Археолошко налазиште у области Тал-ел-Хаман

• Археолог Стивен Колинс је копао у области Тал-ел-Хаман, која је по изгледу подсећала на место описано у Библији. Ископао је зидине високе 10 и дебеле 5 метара, унутар њих - рушевине многих зграда. То јест, пронашао је прилично велик и респектабилан град, какав је заправо и била Содома на свом врхунцу. По легендама веома распрострањеним међу локалним становништвом, ту је некада било тринаест насељених градова, од којих је главни град - Содома - имала око 60 прстенова у својој околини...
• Британски стручњак за ракенте моторе Марк Хемпсел, који је са колегом  Аланом Бондом обавио потребна истраживања, тврди да је Содому уништио астероид пречника 800 метара до једног и по километра 
• Наводно се главни удар десио у области Тирол у данашљим аустријским Алпима. А потом: или су усијани фрагменти експлодираног астероида наставили даље, палећи и уништавајући на свом путу све до „земље Јордана“. Или је настао облак у облику печурке, као код нуклеарне експлозије, који је параболично, поново ушао у атмосферу у области Мртвог мора. Температура облака је била - више од 400 степени. То је било довољно да спали сваки библијски град који се тамо налазио. Укључујући Содому и Гомору
• Уфолози, наравно, такође трагају за починиоцима овог библијског масакра. И претпостављају да су мистериозни људи, названи анђелима, који су посетили и Аврама и Лота уочи катастрофе, заправо били ванземаљци. С обзиром да су располагали натприродним моћима: појавили су се ниоткуда, лишавајући становнике Содоме вида. И тачно су знали да ће град бити уништен - па су дословно за руку извели Лота са његовом породицом

       „И ПУСТИ Господ на Содому и на Гомору кишу сумпора и огња од Господа с неба, и опустоши оне градове и сву равницу, и све становнике градова ових... И погледао је [Аврам] на Содому и Гомору и на сву околину и видео је: гле, дим се подиже из земље, као дим из пећи“.

        Ови пасуси из Библије (Постање 19) већ хиљадама година не дају мира знатижељним умовима. Дубоко верујућим - овде је све јасно: Бог је уништио одвратне грешнике нетрадиционалне сексуалне оријентације - „блуднике и перверзњаке“ (Јуда 1:7). А одакле је узео сумпор и огањ - није битно. Како је пустио, „да ли је ишта исувише тешко за Господа?“ (Постање 18), -  питао је он сам, истина, другим поводом.

        Па ипак, многе интересује, да ли су заиста постојали градови који се помиљу у Библији - Содома и Гомора, насељени хомосексуалцима?

        Стивен Колинс (Steven Collins) - археолог са Југо-Западног универзитета Свете Тројице (Trinity Southwestern University in New Mexico) - каже: „Барем у постојање Содоме више не може бити никакве сумње“.

        Овај научник верује да је пронашао овај легендарни град.

Овде је као на Месецу

        Библија врло грубо указује на време и место Господње казне за хомосексуалце. Али, можемо са сигурношћу тврдити да се то догодило у околини садашњег Мртвог мора, названог „Сланим језером“ приближно у III миленијуму пре нове ере. Након што су ту дошли праведници - Аврам и његов нећак Лот. А дошли са својим породицама. И населили се у веома плодној области која је „наводљавана, као врт Господњи, као земља Египатска“.

        Библијско предање потврђују и антички историчари, који су, изгледа, лично посетили ова места. Мада после 3000 година.

        - Ослоњена на језеро, Содомитска област је некада била благословена земља због своје плодности и украшена је била многим градовима, али сада је потпуно спаљена - пише Јосиф Флавије, познат по својим доказима о постојању Исуса Христа. - Говори се да је због грешности својих становника она уништена муњама. Чак и данас је могуће видети неке остатке небеског огња и остатке пет градова; у већини воћа појављује се пепео; по изгледу и боји, они изгледају као прави плодови, али потребно их је само притиснути руком и они се претварају у прах и пепео.

        Флавија потврђује и Тацит, такође помињући „попаљену земљу“.

        Сада, након још 2000 година, некадашњи врт Господњи и даље подсећа на беживотни месечев пејзаж.

Да, то је - Содома

        Јединствено мишљење о томе где се конкретно налазила Содома, археолози немају. Периодично, почевши од 20-тих година прошлог века, они су ископавали обећавајуће рушевине, спаљене пожарима. Налазили су рушевине чак и на дну Мртвог мора, испитујући га подморницама. Међутим, да ли је то то? Уосталом, заједно са градовима, који су постали симболи разврата, Господ је потпуно спалио још два - Адму и Севоим.

        Стивен Колинс је копао у области Тал-ел-Хаман, која је по изгледу подсећала на место описано у Библији. Ископао је зидине високе 10 и дебеле 5 метара, унутар њих - рушевине многих зграда. То јест, пронашао је прилично велик и респектабилан град, какав је заправо и била Содома на свом врхунцу.

        Пронађено посуђе, оружје, оруђа, накит и други артефакати су потврдили да су грађани - Содомљани - активно трговали. И да нису били сиромашни.

        О Содоми, као о великом уништеном граду писао је Страбон, аутор чувене античке „Географије“:

        - У прилог чињеници да је ова земља засићена ватром... указују стрме спаљене стене и на многим местима пукотине и пепео по земљишту, реке које шире смрад, и свуда около развалине људских станова. Дакле, мора се веровати, међу локалним становништвом, веома распрострањеним легендама, да је овде некада било тринаест насељених градова, од којих је главни град - Содома - имала око 60 прстенова у својој околини...

Стивен Колинс

        Утврђено је: рушевине града, којег је Колинс ископао, датирају из 35-ог века пре нове ере. Живот у њему је трајао око 700 година, а онда је одједном престао.

        Али, ако је Содома заиста постојала, како је и чиме уништена? Изненађујуће, ова мистерија је решена пре 7 година.

Не, то није земљотрес

        Не претерано религиозни Страбон је први предложио да је гнездо разврата било уништено не од стране Бога, већ немиром земљине коре. Он је написао да је „због земљотреса и ерупције вреле асфалтне и сумпорне воде... ватра захватила зидине“.

        Године 2001. хипотезу древног историчара је наводно потврдио британски геолог и археолог доктор Грејем Харис. Он је указао, да на подручју Мртвог мора постоје депозити асфалта, катрана и подземни џепови препуни метана. Сматра се да би земљотрес изазвао ослобађање и једног и другог. И услед овог се управо и појавила ватра која је све прогутала.

        Веома логично. Само да не постоји један велики проблем. У Библији, којој се, као што смо открили, може веровати, речено је да је „ватра Господња“ била са неба. То јест, одозго а не одоздо.

Још један сведок библијске катастрофе

        Крајем марта 2008. године стручњаци за ракетне моторе, Алан Бонд и Марк Хемпсел, који предају астронаутику на Универзитету Бристол (Велика Британија), објавили су књигу, у којој је уништење Содоме и Гоморе изричито повезано са небом. Конкретно са падом астероида. При том су ти научници тврдили да нису сами дошли на ову идеју, већ да су дешифровали клинасто писмо са древне глинене плоче. Овај артефакт, познат као „Планисфера“ чува се у Британском музеју под бројем К8538.

        Плочу је пронашао археолог Хенри Лајард још средином XIX века у рушевинама библиотеке краљевске палате у Ниниви - древној престоници Асирске државе. Од тада су се многи истраживачи безуспешно борили са њеним транскриптом.

        Налазећи, коначно, прави кључ, Хемпсел и Бонд су дошли до закључка: клинастим писмом је забележено сведочанство човека који је био очевидац, можда, највеће катастрофе у историји Земље. Иако сама „Планисфера“ није његових руку дело - већ је она само тачна копија детаљних опсервација неког сумерског астронома.

Страшно јутро 29. јуна

        Научници су прочитали запис о „приближавању ватрене лопте, која се стрмоглаво обрушавала са неба“. Нашли су опис њене трајекторије. Чак и у ком су се положају у том тренутку налазила сазвежђа.

        Декодирани подаци су обрађени у компјутерском програму који омогућава да се поново изграде слике звезданог неба од пре неколико миленијума. И испоставило се да је астероид пао пред зору 29. јуна 3123. године пре нове ере.

        - Пречник небеског тела је био од 800 метара до једног и по километра - каже Хемпсел. - Главни удар се десио у области Тирол у данашљим аустријским Алпима. Даље се десило следеће: или су усијани фрагменти експлодираног астероида наставили даље, палећи и уништавајући на свом путу све до „земље Јордана“. Или је настао облак у облику печурке, као од нуклеарне експлозије, који је параболично, поново ушао у атмосферу у области Мртвог мора. Температура облака је била - више од 400 степени. То је било довољно да спали сваки библијски град који се тамо налазио. Укључујући Содому и Гомору.

Ватрена лопта пречника 5 километара

        У Алпима, у тиролском селу Кофелс (Köfels) заиста посотоји веома чудан пејзаж, који дуго збуњује геологе: шта је то срушило планину.

        - Астероид ју је срушио - тврде британски научници. - Али није оставио кратер. Зато што је ударио у земљу под веома оштрим углом - око 6 степени. Скоро као тангента. И експлодирао је још у ваздуху, формирајући ватрену лопту пречника скоро 5 километара. Нешто попут кумулативне гранате, и претворио у прах пет километара планине. И опустошио на свом путу отприлике милион квадратних километара.

        - Уосталом - каже Хемпсел - катастрофални догађаји повезани са падом астероида, забележени су не само у Библији, него и у многим древним митовима. На пример, у најпознатијем - о Фаетону, који није успео да укроти ватрену кочију свог оца Хелеја, па је пао са неба.

А можда су ванземаљци детонирали атомску бомбу?

        Уфолози, наравно, такође трагају за починиоцима овог библијског масакра. И претпостављају, да су мистериозни људи, названи анђелима, који су посетили и Аврама и Лота уочи катастрофе, заправо били ванземаљци. С обзиром да су располагали натприродним моћима: појавили су се ниоткуда, лишавајући становнике Содоме вида. И тачно су знали да ће град бити уништен - дословно су за руку извели Лота са његовом породицом.

        Уфолози на свој начин тумаче речи из Библије - „Сунце се дигло изнад земље“. Наводно, није сијало, већ се појавио бљесак нуклеарне експлозије. Као што и и на глиненој плочи - „Планисфере“ - они не виде астероид, већ свемирски брод.

        А како онда разумети чудан Лотов поступак, који је прво нашао уточиште у преживелом граду Сигор, а тек онда отишао да живи у пећини са своје две ћерке? Његова жена, као што је познато, је претворена у стуб соли - не послушавши „дошљаке“ који су забранили да се осврћу ка експлозији.

        У Библији је речено: „... јер он се бојао да живи у Сигори“. И још: „... Бог је... пославши га у Сигор, спасио Лота уништења“.

        По мишљењу уфолога, разлог је била смртоносна радијација. Њени остаци су после више од пет хиљада година, наравно, ишчезли. Али на неким местима је дошло до топљења камена, што је слично оном што је пронађено у рушевинама древног индијског града Мохенџо-Даро.

        Према легенди, он је уништен „снажном експлозијом која је обасјала целу Васељену. Блистави стуб дима и ватре избио је као десет хиљада сунаца... Погинуле људе је било немогуће препознати, а преживели нису живели дуго: њима су опадали коса, зуби и нокти“.

        Подсећа на Хирошиму, зар не?

        Друго је питање, зашто су ванземаљци бомбардовали Содому и Гомору? Сигурно не само због тога што су локални гејеви желели да их „приземље“? Очигледно дискутабилан „одговор“ доводи у сумњу ванземаљску верзију.

        Много разумније и хуманије изгледа хипотеза која уједињује све ове теорије заједно. Да, постојали су ванземаљци - који су посматрали Земљане. Они су знали да ће ударити астероид. И спасли су, из неког разлога симпатичног им, Лота. Постојао је и страшни удар у Алпима. Због њега је настао земљотрес. Или нешто слично што је проузроковало емисију горућих материјала - метана, катрана и, што је најважније, сумпорних испарења - којих је, како је писао историчар Плиније, била богата околина Мртвог мора: „... јер се и састојала од таквих запаљивих материјала, да је могла запалити чак и саму гареж...“

        Или једноставно треба безпоговорно веровати Библији?

Перверзњаци - и младо до старо

        У Библији (Постање) нема директне оптужбе становника Содоме и Гоморе за хомосексуалност. Али, из прича је сасвим могуће извући такав недвосмислен закључак. У крајњем случају за Содомљане.

        Ти исти људи-анђели у људском облику, који су спасили Лота, претходну ноћ су код њега ноћили. И онда „... још нису ни легли да спавају, када су грађани, Содомљани, и младо и старо, сав народ ... опколили кућу“. Захтевали су да им предају дошљаке, говорећи: „да их познамо“.

        Под термином „познати“ перверзњаци нису имали на уму упознавање. Значење ових речи открива Лот, нудећи грађанима замену: „... Ево ја имам две кћери, које још не познаше човека; дозволите ми да вам их доведем, радите с њима шта желите, само овим људима не чините ништа...“.

        Међутим, Содомљани су желели да „познају“ само дошљаке. Што не оставља никакве сумње у њихове склоности: само окорели хомосексуалци са гнушањем одбијају жене.

        Укратко, мушкарци су спасени од силовања тиме што су „ослепели“ нападаче, који су кренули да развале врата. Услед овога, они их нису нашли: „намучили су се, тражећи врата“.

        Закључак: Народ Содоме није био далеко од „перверзија“. Што је и требало доказати.

        Чудно је, међутим, то што је Господ смртно казнио хомосексуалце, а остале перверзије - инцест, који и данас у очима јавности изгледа много гори, није осуђен. Познато је из истог Постања (19: 31-38), да су се Лотове кћери, након катастрофе, настанивши се са њим у пећини, напиле оца. Једна за другом су обавиле са њим - пијаним - сексуални однос и затруднеле једна за другом.

        Међутим, треба имати на уму да су други мушкарци били ћеркама недоступни јер их је - Бог уништио. Да ли је ово послужило као изговор? Или се у тим данима, инцест није сматрао грехом?

        Загонетка...

        Превео: Срђан Ђорђевић