Швеђанин Линдал и Американци Модрич и Санкар добитници Нобела за хемију

У ЉУДСКОМ ОРГАНИЗМУ СВАКОДНЕВНО ДОЂЕ ДО 10-20 ХИЉАДА

СИТНИХ ОШТЕЋЕЊА СПИРАЛА ДНК

• ТОМАС ЛИНДАЛ: Даљи напредак у „поправљању ДНК“ отвориће врата производњи антканцерозних препарата који ће, поред осталог, давати организму команду да престане да штитећи здраве ћелије истовремено штити (од зрачења и имунотерапије) и ћелије рака

        НОБЕЛОВА награда за хемију за 2015. додељена је данас Швеђанину Томасу Линдалу, Американцу Полу Модричу и америчком научнику турског порекла Азизу Санкару, за њихов рад на обнови ДНК што се може применити у лечењу рака.

        Шведска краљевска академија наука саопштила је да је њихов рад дао фундаментална знања о томе како функционише жива ћелија.

        „Њихова открића употребљена су између осталог за развој нових начина лечења рака“, навела је академија.

        Линдал (77) је групни лидер емеритус на институту Францис Крик (Francis Crick) и директор емеритус за истраживање рака у Лабораторији Клер Хол у Великој Британији.

        Он је изјавио да ће даљи напредак у „поправљању ДНК“ отворити врата производњи антканцерозних препарата који ће, поред осталог, давати организму команду да престане да штитећи здраве ћелије истовремено штити (од зрачења и имунотерапије) и ћелије рака. То је објаснио овако:

        „Деценијска истраживања су показала да је ДНК нестабилнија него што смо мислили, да се њене нити стално оштећују. То потврдило и да у ћелијама постоје механизми који та оштећења уклањају, који поправљају ДНК. Међутим, ти механизми су батина са два краја. Јер, штитећи ДНК и нас од рака истовремено чине и саме ћелије рака отпорним на радиолошка зрачења и хемотерапију. Надам се да ћемо убрзо бити у стању да ћелије рака одвајамо од тог механизма, како би изгубиле заштиту“.

        Линдал сматра да је могуће доћи до лека који би стимулисао деловање „ремонтног механизма“ само у здравим ћелијама.

        По његовим рачуницама, у нашем организму се сваког дана догоди 10-20 хиљада ситних оштећења ДНК која доводе до кидања њихових спирала. На та оштећења реагује цео комплекс беланчевина и сигналних молекула. Та „војска“ ради на поновном спајању делова спирала или ћелији дају сигнал за самоуништење.          

        Линдалу је било постављено питање: „Ако се ДНК може поправљати, да ли се то може довести до таквог нивоа да омогући вечн живот?“

        Његов одговор је био кратак: „Не верујем у вечни живот. Важно је победити рак“.

Модрич, рођен 1946, је истраживач на Медицинском институту Хауард Хјус (Howard Hughes Medical Institute) на медицинском факултету Универзитета Дјук у Северној Каролини у САД.

        Санкар (69) је професор на Универзитету медицине Чапел Хил у Северној Каролини.

        Они ће поделити награду од осам милиона шведских круна (око 960.000 долара), која ће им бити уручена 10. децембра на годишњицу смрти оснивача награде Алфреда Нобела, који је умро 1896.

        Сезона објављивања овогодишњих Нобелових награда почела је у понедељак у Стокхолму наградом за медицину. Јуче је додељена награда за физику, а сутра, у четвртак, 8. октобра биће проглашен добитник награде за књижевност.

        Нобелова награда за мир биће објављена у Ослу у петак 9. октобра, а за економију у понедељак 12. октобра.

        Бета - Факти