Ракета руска, сателити европски, а космодром - француски

Историјско лансирање са аеродрома Куру на Екватору

• Још један «Сојуз» са шест сателита биће лансиран са космодрома Куру 17. децембра
• Лансирања са екватора омогућује јефтинија 15 одсто у поређењу са америчким космодромом на флоридском рту Канаверал и 40 одсто од  лансирања са космодрома Бајконур у Казахстану
• Русија реализује 40 одсто светских лансирања, производи 20 одсто космичких летелица, али на тржишту комерцијалне космонаутике остварује само три одсто профита

       ПРВИ пут је једна руска ракета стартовала из западне хемисфере. Са француског космодрома Куру полетела је у орбиту ракета-носач «Сојуз» са европским навигационим сателитима. «Роскосмос» пружа лансирне услуге космонаутике на квалитенто вишем нивоу, дејствујући у оквирима прокламоване стратегије која има задатак да практично повећа користи од космоса.

       Ракета «Сојуз-СТ» (усавршена верзија руског «Сојуза-2») лансирала је у интервалну орбиту два сателита система Galileoкоји које израђује Европска Унија. То је аналогни сателитски систем навигације америчком GPS-у и руском ГЛОНАС-у.

       Два тест-апарата Galileo и раније је лансирао „Сојуз“ али са територије Русије. Још два ће бити лансирана из Гвајане у 2012. години уз помоћ руских ракета-носача. На крају деценије групација ће имати тридесетак апарата (27 радних и три резервна), а од 2014. године систем ће давати сигнал клијентима, док ће се за 2016. годину планира потпуно функционисање.

ПОЛА РУСИМА, ПОЛА ЕВРОПИ

       Важну улогу у овим плановима одиграће уговор између Европске космичке агенције и конзорцијума Starsem. Овај конзорцијум је основан 2006. године да би ангажовао ракете-носаче «Сојуз» као комерцијалне платформе на светском тржишту лансирних услуга. Половина капитала у заједничком предузећу припада Русији (25% припада Роскосмосу, 25% пројектанту «Сојуза», самарском ЦСКБ «Прогрес»), док друга половина припада Европљанима (35% општеевропској корпорацији EADS, а 15% – француској компанији Arianespace).

       Космодром Куру се налази у Француској Гвајани и има идеалан положај. Близина екватора омогућује ефективније лансирање терета за 15 одсто у поређењу са северним «сабратом» у Карибском басену (америчким космодромом на флоридском рту Канаверал) и отприлике за 40 одсто у поређењу са стартним лансирањима са космодрома Бајконур у Казахстану. Ово се мери уштедама у гориву, килограмима корисне тежине, и, наравно, уштедом новца.

       Још један «Сојуз» са шест сателита биће лансиран са космодрома Куру 17. децембра.

ЛАГАНИ ТРОПСКИ СТАРТ

       Ово лансирање су ишчекивали више од две године. Према првобитној идеји «Сојузи» су требали да стартују из Гвајане већ 2009. године. Померање рокова за неколико месеци се доживљавало као разумно «исправно»: пракса говори да се пројекти таквих димензија не могу реализовати без практичног одлагања рокова.

       Међутим кашњења су се гомилала. Разлог због чега је лансирање одложено био је мобилни торањ за сервисирање – огромна констуркција великог хангара која је прекривала ракету на стартној рампи. У таквом стању ракету-носач и сервисирају. 

       Завршила се 2009. година, почела је 2010., а кашњења су настављена. Померен је план лансирања: планирани сателити које је требало да лансира «Соју-СТ» лансирани су на други начин. Рокови су пробијени и наступа јесен 2010. годне, прекорачили смо у 2011. годину  и дошли до августа 2011. године. Тада би се све одиграло како је планирано, међутим десило се непланирано отказивање ракете-носача «Сојуз» у Русији и сви планови су упропаштени.

ПРИОРИТЕТ – СОНДИРАЊЕ ЗЕМЉЕ

       Ракету су још једном проверили и већ по истеку месеца октобра космодром Куру је био спреман за старт. Буквално након једног дана када је и планиран старт на Куруу почела је кишица. Међутим, она није омела план: директно, као кроз копрену «Сојуз» се први пут винуо у јужноамеричко небо.

       Актуелно руководство Роскосмоса – руске државне космичке агенције - озбиљно намерава да повећа практично коришћење космичких програма. Главни приоритет биће изградња сателита за дистанционо сондирање Земље, навигацију и везе.

       Русија реализује 40 одсто светских лансирања, производи 20 одсто космичких летелица, док на тржишту комерцијалне космонаутике остварује само три одсто профита.