ОКСФОРД: Одлазак на посао пре 10 ујутро је раван - мучењу

ЧОВЕК НИЈЕ У СТАЊУ ДА ПРОМЕНИ СВОЈ БИОЛОШКИ ЧАСОВНИК

- СУНЦЕ ДЕЛУЈЕ НА ХИПОТАЛАМУС

• Др Пол КЕЛИ, истраживач са Оксфордског универзитета: „Радни дан од 9 до 17 сати је исто што и мучење лишавањем сна. Јер, људи морају да устају и да једу у време када они то не желе. Људи су због тога и покорнији и послушнији него што би то желели јер ујутро још не дођу себи“

        ПОЧЕТАК радног дана пре 10 сати ујутро једнак је „ударању на муке“ - пренео је лондонски The Telegraph резултат истраживања научника са Оксфорда.

        „Рани почетак радног дана штетан је за људски органзам јер је то за њега удар и на физичком и на емотивном и на плану понашања. Зато смо почетак наставе померили на 10 сати и успешност је одмах порасла за 10 одсто“ - тврди др Пол Кели, истраживач са Оксфордског универзитета.

        Према Келијевим речима, биоритам људи млађих од 55 година апсолутно не одговара радном дану од 8 до 16, или од 9 до 17 сати, а представља озбиљну претњу људском здрављу:

        „Ми нисмо у стању да променимо свој дневни биолошки часовник. Човеково тело прати Сунчеву светлост, а да појединац тога није ни свестан. Сунце делује на хипоталамус, а не непосредно на вид“.

        Кели је прецизирао и шта је имао на уму кад је говорио о „ударању на муке“:

        „Радни дан од 9 до 17 сати је исто што и мучење лишавањем сна. Јер, људи морају да устају и да једу у време када они то не желе. Људи су због тога и покорнији и послушнији него што би то желели јер ујутро још не дођу себи“.

        Кели и његове колеге процењују да је прерани почетак радног дана „огроман проблем за људско друштво“ и предлажу да се он услкади са „биолошким часовником“.