Наука се приближила раскривању тајне зашто је ишчезла антиматерија

РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ ПРОТОНА И АНТИПРОТОНА ПОСТОЈИ И ОБЈАШЊАВА ЈЕ ПОНАШАЊЕ D-МЕЗОНА

* По теорији се материја и антиматерија међусобно поништавају па су се одмах после Великог праска морале међусобно потпуно уништити. Пошто није тако, наметнуло се питање: због чега постоји Васељена и где је нестала антиматерија?    

* После експеримената у Великом колајдеру, научници су дошли до уверења да одређена `асиметрија` међу честицама материје и антиматерије ипак постоји

____________________________________________________________________________

         НАУЧНИЦИ су се приближили раскривању тајне зашто је ишчезла антиматерија.

         Тврде да су им у томе помогле откривене разлике у распадању D-мезона, краткотрајних тешких честица и античестица.

         Екхард Елзен, директор у ЦЕРН-у за рачаунарске технологије и истраживања, тим поводом је изјавио:

         „Направили смо велики пробој у физици честица. Откад је био откривен D-мезон, а то се догодило пре 40 година, слутили смо да се одтупања од CP-инваријантности догађају управо у том систему. Међутим, тек сада смо успели да `видимо` тај ефекат и да изанализирамо све податке добијене за време експеримената“.

         Научници сада сматрају да се одмах након Великог праска формирала једнака количина материје и антиматерије.

         Класична физика полази од тога да су својства честица антиматерије једнака својствима честица материје и да их разликује само набој који имају јер су им хемијска и физичка својства идентична.

         По теорији се материја и антиматерија међусобно поништавају па су се одмах после Великог праска морале међусобно потпуно уништити. Пошто није тако, наметнуло се питање: због чега постоји Васељена и где је нестала антиматерија?

         После експеримената у Великом колајдеру, научници су дошли до уверења да одређена `асиметрија` међу честицама материје и антиматерије ипак постоји.

         Утврдили су да одређена разлика у маси протона и антипротона ипак постоји.

         Колике су тачно те разлике тешко је утврдити због недовољне прецизности инструмената који се за то могу користити и микроскопских размера саме асиметрије.

         D-мезони у себи садрже по један тешки `зачарани" кварк и један обични горњи или доњи кварк. Од њих се састоје протони и неутрони свих атома у Васељени.

         Те честице живе мање од једног трилионог дела секунде јер се распадају на парове каона и пиона са супротним предзнацима.

         Научници су се у ЦЕРН-у подухватили мерења учресталости распада неутралних D-мезона који у себи садрже по један зачарани  кварк и горњи антикварк, а такође њихових „двојника“ из света антиматерије.

         Мерења су показала да се анти-D-мезони распадају 0,15 одсто чешће него њихови `обични` рођаци.

         Научници признају да засад не могу да кажу да ли уочене разлике излазе изван оквира класичне физике.

         Не могу ни да потврде претпоставке да понашање „зачараних“ честица D-мезона крши законе класичне физике? А од одговора на то питање зависи и – где ће се тражити нове силе природе.