ЛАНЦА: Квантна физика доказује да је живот вечан
ХИПОТЕЗА АМЕРИЧКОГ ФИЗИЧАРА РОБЕРТА ЛАНЦЕ
СА ВЕЈК ФОРЕСТ УНИВЕРЗИТЕТА У СЕВЕРНОЈ КАРОЛИНИ
ВЕЋИНА научника вероватно сматра да је живот после смрти немогућ, или да је барем немогуће доказати његово постојање.
Ипак, један од њих тврди да има доказ да је живот вечан, а да он лежи у квантној физици.
Професор Роберт Ланца тврди да његова хипотеза биоцентризма нуди доказ да је смрт какву познајемо само илузија коју ствара наша свест.
„Ми мислимо да је живот само активност угљеника и разних других молекула - неко време живимо и онда идемо под земљу“, каже научник на свом сајту, а преноси Дејли мејл.
Ланца који предаје на Вејк Форест универзитету у Северној Каролини, каже да људи верују у смрт јер су научени „да сви морају умрети“, односно, наша свест повезује живот са телом, а знамо да тела умиру.
Међутим, његова хипотеза биоцентризма објашњава да смрт није тако коначна као што се чини.
Биоцентризам живот ставља у центар стварности и наглашава да живот ствара универзум, а не обрнуто.
То значи да свест неке особе одређује облик и величину предмета у универзуму.
Ланца користи пример као начин за перцепцију света око нас: Неко види небо и зна да је оно плаво, јер му је тако речено.
„Кључ је у томе да оно што видите не би било ту да није ваше свести“, објашњава Ланца. „Наша свест даје смисао свету“.
Гледајући универзум са биоцентричне тачке гледишта, време и простор су само „оруђе нашег ума“. Такође, смрт и идеја о бесмртности постоје на свету без просторних или временских граница.
Слично томе, теоретски физичари сматрају да постоји бесконачан број универзума са различитим варијацијама људи и ситуација које постоје симултано.
Као пример, Ланца наводи Јангов експеримент у ком су научници посматрали пролазак честица светлости кроз два прореза на препреци, честица се понашала као метак који пролази кроз један и други отвор.
Међутим, уколико је научник не посматра, она се понаша као талас. То значи да може проћи кроз оба прореза у исто време.
То демонстрира да материја и енергија могу да имају карактеристике и таласа и честице, а да се понашање честице мења у односу на перцепцију и свест особе која је посматра.
