Уран и Нептун стари готово као и Сунце, Земља и Марс млађи пет милиона година

ПОЈАВИЛА СЕ ТЕОРИЈА ДА СУ ПЛАНЕТЕ СУНЧЕВОГ СИСТЕМА МОГЛЕ НАСТАТИ У РАЗЛИЧИТО ВРЕМЕ

• Тагир Абдулманов са руског Казанског државног енергетског универзитета представио на Европском планетолошком конгресу рад у којем тврди да су планете у Сунчевом систему настале  различито време под утицајем ударних таласа младог Сунца  

         МАГИСТАР физичко-математичких наука Тагир Раисович Абдулманов са руског Казанског енергетског универзитета представио је 27. септембра 2012. године Европском планетолшком конгресу (Мадрид, Испания) резултате својих налаза о ударним таласима које је младо Сунце генерисало у првобитном Сунчевом систему.

         Овај научник је прво обавио темељно моделирање кретања честица прашине и гаса у гасном облаку од којих се формирала светлост, а сада на основу својих налаза тврди да су се планете нашег система формирале у различито време под утицајем тих таласа.

         Ти удари су изазвали таласање у материјалима протопланетарног диска и накнадне појаве у серији прашњавих дискова преосталих после формирања Сунца.

         Према мишљењу овог научника, прва серија ударних таласа у периоду кратких, али веома брзих промена у Сунчевој активности направила је протопланетарне прстене од којих су настали Уран, Нептун и Плутон и појас астероида мање снажне серије.

         Меркур, Венера, Земља и Марс — резултат су треће серије ударних таласа када је Сунце већ било мирније.

         На тај начин, Земља је можда настала последља.

         У сваком случају, у Сунчевом систему, према Абдулманову, то је једна од најмлађих планета.

         „Планете су се формирале у прекидима – а не заједно како се сматрало раније”, објашњава научник.

         — Тешко је рећи колико тачно времена дели ове групе, али протопланетарни прстени Урана, Нептуна и Плутона појавили су се веома близу датуму формирања самог Сунца. Након три милиона година могли смо видети прашњави диск од кога је после настао Сатурн, а кроз још пола милиона година видели бисмо нешто налик на Јупитер».

         Касније је, након милион година почело формирање појаса астероида. Још пола милиона година и будући Меркур, Венера, Земља и Марс били су у најранијем стадијум свог развоја...