Тло Марса слично вулканској седри на Хавајима

АСТРОГЕОЛОГ НАСА ДЕЈВИД БИШ УВЕРЕН ДА МИНЕРАЛНИ САСТАВ

„ЦРВЕНЕ ПЛАНЕТЕ“ ПОКАЗУЈЕ ДА ЈЕ НА ЊОЈ МОЖДА НЕКАДА БИЛО ВОДЕ

        ХЕМИЈСКА лабораторија на марсоходу Curiosity анализирала је минерални састав тла планете Марс и утврдила да се тло Црвене планете такође састоји од истих минерала као и вулканска седра у околини вулкана на Хавајским острвима, саопштили су астрогеолози Лабораторије за реактивно кретање НАСА.

       „Инструмент CheMin био је први рентгенски кристалограф који је анализирао узорак материје изван Земље. Помоћу њега смо установили да марсовско тло личи по минералном саставу на вулканско тло на Хавајима“ - изјавио је један од учесника у научном програму Curiosity Дејвид Ваниман са Института за планетологију у граду Тусон у САД.

       Према речима Ванимана, тло Марса се напола састоји од ситних кристала вулканских руда у којима доминирају фелдспат, оливин и пироксен. Ове руде су најрспрострањеније на Земљи у околини вулкана и планинских превоја. Други део тла се састоји од аморфне материје, чији хемијских састав и структуру научници тек треба да изуче.

       Како је истакао геолог Дејвид Биш са универзитета у држави Индијани у граду Блумингтон (САД), минерални састав тла начелно одговара представама да је на површини Марса некада у далекој прошлости могло бити воде.

       „Тренутно, сви узорци које су изанализирали инструменти марскохода дају повода да верујемо да су наслаге на дну кратера Хејл прошле пут од „мокрог“ живота до савремене марсовске „суше“. Древне руде непознатих елемената, указују да су на Марсу постојали водотокови, док нам минерали у горњим и млађим слојевима тла говоре о крајње ограниченом контакту са водом“ - објашњава Биш.

       Први узорак тла за инструмент CheMin чија је количина била величине таблете аспирина, добијена је после серије покушаја да се „размакне“ песак и узме узорак за анализу помоћу „манипулатора марсохода“.

       Током претходних покушаја апарат је помоћу неколико узорака тла прочистио канале, којима се узорци транспортују у унутрашњост марсохода, од могућих прљавштина. Снимке које је направио инстумент CheMin постале су слике прве врсте добијене рентгенским кристалографом за узорке минерала на површинама других планета.

       Дог Минг из Космичког центра НАСА „Џонсон“ у Хјустону, претпоставља да се тло на тој тачки Марса састоји од накупљених зрнаца прашине. На то указују велике „пешчане олује“.

       Научници имају у плану да провере ову хипотезу када проуче податке које им шаље CheМin о рудама са већих дубина које ће марсоход проучавати на обронцима планине Шарп у догледној будућности.

       Тренутно се Curiosity налази на пешчаним наносима марсовог тла које су научници из НАСА назвали „камено гнездо“. Према речима водећег научног сарадника на пројекту Curiosity, Џона Гротцингера са Калифорнијског технолошког института у Пасадени, марсоход ће се задржати у „каменом гнезду“ још недељу дана током које ће научници проверити рад спектрометра SAM.

       За то време ће предати Земљи и детаљне податке које је прикупио CheMin.

       Curiosity је слетео на Марс 6. августа 2012. године. Опремљен је са десетак научних инструмената чија је укупна тежина 75 кг, а омогућују да се обаве детаљна геолошка и геохемијска истраживања, проучи атмосфера и клима планете, нађе вода или њени трагови, органска материја и одреди – да ли је Марс икада био прикладан за живот.

       А такође: да ли на овој планети постоје места на којима би се сада могло живети.

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари