Месец се сваке године удаљи од Земље нових 3,8 сантиметара

ДЕСЕТ МАЊЕ ПОЗНАТИХ И ЗАНИМЉИВИХ ЧИЊЕНИЦА

О НАШЕМ ЈЕДИНОМ ПРИРОДНОМ САТЕЛИТУ

  • Месец је настао када је стeна величине Марса ударила у Земљу, недуго по почетку формирања Сунчевог система пре око 4,5 милијарди година
  • Месец није округао, он је у облику јајета. Ни геометријски центар Месеца није у центру овог тела, већ се налази на око 1,2 километара од његовог средишта
  • Месец је већи од Плутона и око четвртине радијуса Земље, па неки научници верују да је он пре планета, него сателит. Такви системи се називају двоструке планете и тако се називају и Плутон и његов месец Charon
  • Месец се стално удаљава од Земље. Сваке године, он се од Земље удаљи око 3,8 сантименара. Научници тврде да је, када је формиран, Месец био удаљен од Земље око 22.530 километара. Данас је Месец од нас далеко 450.000 километара

        МЕСЕЦ је Земљин најближи сусед у космосу и он је много више од велике светле тачке на небу. Пред вама је 10 чињеница о Месецу.

Настанак Месеца

       Месец је настао када је стина величине Марса ударила у Земљу, недуго по почетку формирања Сунчевог система пре око 4,5 милијарди година.

Увек исто лице

Јесте ли знали да нам Месец увијек показује исту страну? То се догађа јер је Месецу за један окрет око своје осе потребно исто онолико времена колико и за један окрет око Земље - 27,3 Земљина дана. Поклапање потребног времена за Месечеву ротацију и окрет око Земље није случајност него последица плимне силе која настаје због деловања гравитације.

Месечево дрвеће

       Више од 400 стабала на Земљи долази са Месеца. Како? „Месечево дрвеће“, секвоје, јаворови, борови, смреке и кленови, израсли су из семенки које су астронаути однели и вратили са Месеца 1974. године

       Семенке су обишле Месец 34 пута у командном модулу Аполла 14.

       Нажалост, није познато где се данас тачно налази дрвеће које је никло из тих семенки.

Месечева сестра

       Месец је Земљин једини природни сателит. Тачно? Можда и није. Године 1999, научници су открили око пет километара широк астероид, који тако постаје сателит наше Планете.

       Cruithnе 3753 није заправо прави месец, јер између њега и Земље не постоји гравитациона веза те врсте (Месец је једини прави природни сателит Земље). Наиме, однос планете и њеног месеца је однос два тела, јер постоје само два битна играча – планета и њен пратилац. Међутим, у случају Cruithne, и Земља и асртероид деле исту орбиту око Сунца, чија је „кореографија“ таква да остаје стабилна и спречава њихов евентуални судар. Ту се дакле ради о односу три тела, јер учествују три играча – Земља, Cruithne и Сунце.

Кратери на Месецу

       Кратери на Месецу највероватније потичу од ужареног материјала који је избачен приликом удара метеорита у површину Месеца. Кратери су данас тихи сведоци времена од пре неколико милијарди година - када су судари са таквим великим телима били много чешћи. Како Месец није геолошки посебно активан, потреси, вулкани и процес настанка планина не одвија се интензивно као на Земљи, сматра се да ти кратери нису угрожени, односно њихове промене се не дешавају брзо.

       Додатно, на Месецу скоро да нема атмосфере, нема ветра или кише, тако да су површинске ерозије врло ретке и слабе.

Јаје са неба

       Месец није округао, он је у облику јајета.  Ни геометријски центар Месеца није у центру овог тела, већ се налази на око 1,2 километара од његовог средишта.

Потреси на Месецу

       Кад су били на Месецу, астронаути мисије Аполо су носили уређаје за мерење потреса и открили су да је, геолошки посматрано, ово тело потпуно мртво. Мали потреси негде километрима испод површине Месеца узроковани су, сматрају научници, гравитацијом Земље.

       Научници наводе да Месец вероватно има вруће језгро, можда и делимично отопљено, као Земљино. Али, Месечево језгро је велико тек два до 4 одсто његове масе, што је много мање у односу на језгро Земље, чије језгро чини 30 одсто њене масе. 

Месец је планета?

       Месец је већи од Плутона и око четвртине радијуса Земље, па неки научници верују да је он пре планета, него сателит. Такви системи се називају двоструке планете и тако се називају и Плутон и његов месец Charon.

Плиме и осеке

       Плиме на Земљи углавном узрокује Месец (утицај Сунца је знатно мањи).Вода у морима се издиже и спушта два пута дневно, јер је привлачи Сунчева и Месечева гравитација. Иако је маса Сунца далеко већа од Месечеве, Месец је толико близу Земљи да је његова привлачна сила 2,5 пута већа према воденој маси на Земљи од Сунчеве. Зато се водене површине окренуте Месецу издижу и то је појава плиме. Истовремено на супротном страни Земље Месечева гравитација привлачи јаче чврсто Земљино тело, тако да водене масе заостају за њим, па се тамо дешава нешто мања плима. На местима између две плиме, вода се спушта и настаје осека. Плима увек остаје на местима окренутим Месецу и на супротним местима на Земљи.

Одлазак Месеца

       Месец се стално удаљава од Земље. Сваке године, он се од Земље удаљи око 3,8 центименара. Научници кажу да је, када је формиран, Месец био удаљен од Земље око 22.530 километара. Данас је Месец од нас далеко 450.000 километара.

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари