Der Spiegel: Трка за вакцином против КОВИД-19 све више се убрзава

УТИЦАЈНИ НЕМАЧКИ ЛИСТ ПОКУШАВА ДА ДОКАЖЕ ДА ЈЕ РУСИЈА ТЕСТИРАЛА ВАКЦИНУ МИМО ПРАВИЛА

* Пробој са вакцинном значио би да ће Москва и Пекинг бити у стању да брже заштите своје становништво и да пре поново отворе економију од својих ривала

* Вакцина не би представљала само напредак у борби против вируса, већ би се претворила у моћ, углед и новац, јер би остатак света затражио њену куповину

* На вакцини раде лабораторије у 12 земаља које су развиле 27 потенцијалних вакцина које су сада подвргнуте клиничким тестирањима. Налазе се у Британији, Јапану, Немачкој, Јужној Кореји и Сједињеним Државама, Кини и Индији

* Der Spiegel је до руске вакцине тврдио да су Кинези „фаворити у трци за вакцину“ јер су развили три од шест кандидатских вакцина широм света које су тренутно у фази III тестирања. Sinopharm спроводи своја испитивања III фазе у Уједињеним Арапским Емиратима, док је Sinovac кренуо ка Бразилу

* Остале три вакцине у завршној фази испитивања су производи британско-шведске компанија АстраЗенека, немачке фирме Бионтек и америчке компаније Модерна

* ФАКРИ: Ух, каква пријатна музика! Како их је лепо слушати како "плачу"! Веровали да су Русија и Кина заувек технолошки и научни заостали исток. Веровали да ће они са Запада остатку света продавати и наметати своје вакцине и вактинисање: ако ниси вакцинисан не можеш путовати по свету, не можеш се бавити спортом, не може студирати. Кад оно: Русија прва, а Владимир Путин још објавио да је вакцинација добровољна. Руши се прижељкивана пирамида...

__________________________________________________________________________

       РУСИЈА, Кина и Индија надмећу се у трци за коронавирусну вакцину. Али, међународни стандарди се не поштују увек.

       Неки истраживачи су чак тестирали своје лекове на себи.

       Кад је Александар Гинцбург себи убризгао вакцину коју је развио, он тестирање суспстанце није почео на мајмунима. То је било пре четири месеца, а Гинцбург, микробиолог и директор државног Института Гамалеја у Москви, каже да се и даље осећа добро.

       Стотину запослених у институту такође су се сложили да буду вакцинисани. И, сви су и даље здрави.

       Гинцбург ради на ономе што се назива векторска вакцина, што укључује уношење генетског материјала из вируса САРС-КоВ-2 у вирус безопасног носача како би активирао имуни систем човека да произведе антитела.

       Међутим, 68-годишњи Гинцбург није посебно заинтересован за ризике повезане са убризгавањем материје која је још у развоју.

Sputnik-5

       "Желим да заштитим и себе и запослене", каже он, тврдећи да је његова вакцина и безбедна и ефикасна. Напокон, каже, већ је једном приликом развио вакцину.

       Руска влада се нада да ће убрзо одобрити Гинцбургову вакцину, а званичници Министарства здравља РФ кажу да би одлука могла бити донета у наредних неколико дана. А ако то буде одобрено, прво ће му се подвргнути руски лекари и просветни радници.

       Није јасно да ли ће имати избора.

       Русија, међутим, није сама. То је само један од многих примера који показује како се трка за вакцином против КОВИД-19 и даље убрзава - делом потакнута аутократским земљама попут Русије и Кине, које нису увек тако брзе уповодом медицинских и етичких стандарда.

       Пробој у истраживању значио би да ће Москва и Пекинг бити у стању да брже заштите своје становништво и да пре поново отворе економију од својих ривала.

       Вакцина не би представљала само напредак у борби против вируса, већ би се претворила у моћ, углед и новац, јер би остатак света затражио њену куповину.

       Истовремено, прерано увођење вакцине, која није спремна, може имати озбиљне последице. Политичари морају бити свесни да брз развој вакцине није њихов једини изазов, они такођер морају уверити становништво да је вакцина сигурна, каже Чандракант Лахарија, индијски епидемиолог.

       Каснији развој нуспојава могао би довести до ситуације у којој не тоне поверење само у ову вакцину, већ у све остале које буду развијене широм света.

       Према Светској здравственој организацији (СЗО), лабораторије у 12 земаља развиле су 27 потенцијалних вакцина које су сада подвргнуте клиничким тестирањима.

       То укључује тимове у Британији, Јапану, Немачкој, Јужној Кореји и Сједињеним Државама, али су институти у Кини, Индији и Русији такође започели клиничке провере, а то су три амбициозна тржишта у развоју, са националистичким лидерствима и властима које све држе под контролом.

      

       Са више од 865.000 коронавирусних инфекција, Русија је тренутно четврта најугроженија земља у овој пандемији, а њен председник, Владимир Путин, залаже се за пробој у развоју вакцина.

       Руска влада каже да је за вакцину заинтересовано више од 20 земаља из Азије, Латинске Америке, Африке и Блиског Истока.

       У Москви се указује на «пионирство Спутњика", то јест – на чињеницу да је СССР први (1957-ме) лансирао вештачки сателит, да је био испред Американаца.

       Епидемиолози попут Василија Власова са Вишег економског факултета у Москви, ипак, упозоравају на превремену еуфорију. Сам Власов каже да су слављенички коментари који долазе из Кремља налик «пропаганди из совјетске ере».

       Власов је критичан према томе што је влада смањила законске препреке за вакцину.

       Москва намерава да започне масовну производњу вакцине у септембру или октобру, иако клиничке провере још увек нису ступиле у одлучујућу фазу III испитивања.

       „Русија крши међународно прихваћена правила", тврди Власов.

       Према смерницама СЗО за вакцине, свака нова супстанца се прво мора тестирати у лабораторији и на животињама пре него што се примени на људима.

       У првој фази клиничких тестирања,  вакцину прима само врло мали број испитаника, а у фази II учествују десетине или можда пар стотина људи. У фазу III често су укључене десетине хиљада испитаника.

       Свака фаза је кључна за утврђивање да ли је нова вакцина безбедна и да ли је ефикасна.

       Надаље, учествовање у тестирањима мора бити добровољно. Учесници у томе обично примају новчану накнаду, али не нарочито велику. Такође, сви релевантни подаци који се односе на испитивања морају се објавити како би их владине агенције и други научници могли да процене.

       Институт Гамалеја очигледно крши ове смернице на неколико различитих начина. До сада нису објављени готово никакви научни подаци, док је у првој и другој фази тестирања учествовало само 76 испитаника, од чега половина - војника. Друга половина су били цивили, који су за своје учешће добили по 100.000 рубаља, што је еквивалент око 1.200 евра или око три просечне месечне плате у Русији.

        Ана Куткина, један од волонтера, то назива "лепим бонусом" и намерава да искористи новац за куповину сеоске куће о којој је дуго сањала. Али, изгледа да руски напори нису вођени претераном ревношћу.

       Неки у Индији такође показују нестрпљење. Фармацеутска индустрија у тој земљи највећи је произвођач вакцина у свету, мада се већина њих развија негде другде због недостатка домаћих иновација.

       Премијер Нарендра Моди, међутим, желео би да промени то стање.

       Најмање седам индијских фармацеутских компанија тренутно покушава да развије вакцину против КОВИД-19, а компанија Бхарат Биотек је највише напредовала. Она је свом кандидату дала име Коваксин.

       Почетком јуна, до јавности је стигло писмо које је послао директор Државног индијског савета за медицинска истраживања (ИЦМР).

       Испитаници, у писму упућеном, требало би да им дају Коваксин „најкасније 7. јула“, с циљем да вакцину учине доступном јавности до 15. августа. Једва да је случајно изабран датум: 15. август је Дан независности Индије.

       Индијска академија наука брзо је објавила саопштење, назвавши временску траку и „неизводљивом“ и „неразумном“.

       Продуцент Бхарат Биотек је тада напоменуо да ће евентуално одобрење трајати најмање још пет месеци, а ИЦМР је приморан да се повуче. За здравственог стручњака Лахарија, инцидент показује да надзор заправо функционише у Индији.

       «Да ли би таква расправа била могућа и у Русији и Кини?» пита се он.

       Ипак, фаворит у трци за вакцину није Индија, већ Кина.

       Кинески научници развили су три од шест кандидатских вакцина широм света које су тренутно у фази III.

       Остале три вакцине у завршној фази испитивања су производи британско-шведске компанија АстраЗенека, немачке фирме Бионтек и америчке компаније Модерна.

       Кинези, међутим, наилазе на проблем који би друге земље волеле да имају: немају довољно случајева коронавируса.

       Делотворност вакцине се заиста може адекватно тестирати само на местима где се испитаници суочавају са одређеним ризиком инфекције. Као резултат строгих мера закључавања и надзорних мера у Кини, вирус је у земљи заиста искорењен.

       Као одговор, Sinopharm спроводи своја испитивања III фазе у Уједињеним Арапским Емиратима, док је Sinovac кренуо ка Бразилу.

       Пекинг је већ обећао тим двема и другим про-кинеским земљама приступ вакцини, каже Ианзонг Хуанг, здравствени експерт из америчког истраживачког Савета за спољне односе. А то је, каже, помало политички ризик: С обзиром на то да Кина не може контролисати медије у тим земљама, могло би доћи до негативних извештаја о могућим нуспојавама.

       «То би био дипломатски фијаско за Кину», каже Хуанг.

       Поред тога, кинеска војска је примењивала вакцину на непознатом броју војника од краја јуна, упркос томе што III фаза још није била почела.

       Ту вакцину су развили војни научници у сарадњи са кинеском компанијом SanSino.

       Према ономе што је рекао један учесник клиничког испитивања фазе II те компаније изгледа да су мало строжији од Руса када су у питању смернице за тестирање.

       Током избијања епидемије у Вухану, Лао Ји је на мопеду достављао храну и лекове. Сећа се да је био престрављен у време када је прочитао кинески превод чланка у медицинском часопису Лансет, који је описао како имунолошки систем пацијента који има коронавирус може изаћи испод контроле.

       Кинески сајт за микроблогију Веибо сазнао је да се за истраживања тражи волонтер, рекао је Лао током априлске расправе у Вухану, одржане само два дана након убризгавања.

       "Надам се да ће вакцина бити развијена што пре. Јер, боље је да дам допринос и да помогнем» - рекао је.

       Научници су га, како је навео, опширно обавестили о ризицима. Месец дана пре инјекције, урађен му је свеобухватан здравствени преглед и дао је детаље о својој здравственој историји. Такође се обавезао да ће му крв узети четири пута током шест месеци. На питање о хонорару који му је исплаћен за учешће, рекао је да се не може сетити колики је био, али је додао: «То није било пуно. Можда пола моје месечне плате."

       Иако је Кина испред осталих у развоју вакцине, земља се такође очито обратила својој обавештајној служби за помоћ.

       У јулу је америчко Министарство правде подигло оптужницу против два кинеска хакера који су наводно тражили слабости у рачунарским системима мрежа биотехничких фирми и других компанија које су вршиле истраживање вакцине против КОВИД-19. Сматра се да њих двојица делују под окриљем кинеског Министарства државне безбедности.

       Биотехничка фирма Модерна потврдила је да ју је ФБИ обавестио о покушају шпијунирања.

       Трампова администрација полаже велике наде у компанију са седиштем у Масачусетсу и помогла је свој пројект развоја вакцине са близу милијарду долара.

       Компанија је започела испитивања фазе III крајем јануара, тако је постала прва фармацеутска фирма у САД која је то учинила.

       Један од три института са којима Модерна сарађује је Медицински факултет Бејлор у Хјустону. Његова прес-служба каже да не знају јесу ли кинески хакери такође циљали Бејлор. Али, то не би било изненађење: амерички званичници тренутно спроводе неколико истрага осумњичених за кинеску медицинску шпијунажу у области Хјустон.

       Заправо, то је био један од разлога што је Трампова администрација крајем јула наредила затварање кинеског конзулата у том граду.

       (извор – оригинал)

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари