Столтенберг замењује Расмусена као протеже и Обаме и Меркелове

НОРВЕШКИ ЛИСТ AFTENPOSTEN ТВРДИ ДА ЈЕ СВЕ ВЕЋ РЕШЕНО

И ДА БАРОЗО И СИКОРСКИ НЕМАЈУ ШАНСЕ

Јенс Столтенберг

• Бивши норвешки премијер се сматра „компромисном фигуром“, а на чело алијансе долази у време када земље ЕУ не престају да смањују војне расходе, а војно присуство САД  у свету се константно смањује
• Генсек NATO Расмусен још у мају прошле године наговарао ЕУ да повећа расходе на одбрану, а претходно су своје незадовољство политиком ЕУ по том питању изразиле САД, али од тога није било ништа
• Током последњих 25 година, војни буџети земаља ЕУ смањени су више него дупло. Украјинска криза је погодан тренутак да се каже бриселским чиновницима европским владама: повећавајте војне расходе, дајте више средстава за NATO
• Заменик директора московског Института за политичке и војне анализе Александр ХРАМЧИХИН: „Како је недавно добро приметио један пољски лист - „хвала Путину што је указао да NATO тренутно није чак ни папирни тигар већ мехур од сапунице“

          ИСТОВРЕМЕНО у неколико европских медија појавиле су се информације да би дванаести по реду генерални секретар NATO Андерс Фог Расмусен могао да напусти функцију још пре мајских избора за Европски парламент, иако му мандат траје до 30. септембра.

          Према истим тим информацијама, кандидати за наследника Расмусена били су министар иностраних послова Пољске Радослав Сикорски и актуелни председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо - политичари који су активно покушавали да утичу на политику ЕУ током украјинске кризе.

          Ипак, по свему судећи, превремено одлазећег Расмусена замениће други Скандинавац - Норвежанин Јенс Столтенберг, који је двапут (2000-2001. и 2005-2013.) био премијер своје земље.

          Како наводи норвешки лист Aftenposten, питање је већ решено и друге кандидатуре се више не разматрају.

          Столтенбергово именовање би могло да буде обзнањено већ у среду, током посете Бриселу америчког председника Барака Обаме.

          Амерички лидер намерава намерава да се састане с актуелним генсеком Расмусеном и члановима Северноатлантског савета.

          „Искрено, не могу да се сетим чиме се истакао Столтенберг на функцији председника владе Норвешке, осим што је био на челу те Владе - истакао је тим поводом заменик директора московског Института за политичке и војне анализе Александр Храмчихин. - Не мислим да се он по нечему суштински разликује од свог „географског суседа“ Расмусена“.

          Лидер леве Радничке партије Норвешке Столтенберг дефинитивно се тешко може сврстати у „јастребове“ или милитаристе.

          Последњи састав његове владе био је у духу наглашене полне равноправности - на десет мушких министара ишло је десет жена.

          А на међународним трибинама норвешки премијер говорио је углавном о проблемима борбе против епидемија и глобалног загревања - између осталог, Столтенберг је био именован за специјалног представника генералног секретара УН за климатске промене.

          „Треба истаћи да, на крају крајева, није генерални секретар NATO тај који одређује политику Алијансе - он је само „глава која говори“ у име Алијансе“ - наглашава Храмчихин. Политику NATO, без сумње, одређују фактори који не зависе од тога ко се номинално налази на челу те организације, истиче овај стручњак.

          Али, индикативно је то да је Столтенберг компромисна личност. Он се истовремено сматра протежеом и Барака Обаме и немачке канцеларке Ангеле Меркел.

          Много је важније како се „практична делатност“ Алијансе доживљава у земљама-чланицама NATO.

          „Како је недавно добро приметио један пољски лист - „хвала Путину што је указао да NATO тренутно није чак ни папирни тигар већ мехур од сапунице“ - наглашава Храмчихин.

          По његовом мишљењу, Запад покушава да реторичким изјавама маскира суштинско смањење својих војних могућности.

          У ту празну реторику може се сврстати и громогласна подршка идеје „демилитаризације Крима“.

          Такав предлог изнео је Савет за националну безбедност и одбрану (СНБО) Украјине, на чијем челу се, одлуком Владе Украјине, налази Андреј Парубиј, који је донедавно био „командант шаторског логора на Мајдану“.

          „Идеја демилитаризације Крима је мртворођена идеја, то није у надлежности ни Украјине, ни САД. Зашто радије не бисмо причали о самораспуштању NATO?“ - прокоментарисао је на свом микро блогу на друштвеној мрежи Twitter председник одбора Државне Думе Русије за међународна питања Алексеје Пушков.

          „СНБО се, очигледно, присетио старе идеје Јулије Тимошенко о поништењу Харковских споразума из 2010. о стационирању Црноморске флоте на Криму - јасно је колико је тај предлог тренутно неактуелан и далек од реалности- истакао је члан стручно-консултативног савета Центра за политичка истраживања Русије, генерал-поручник у резерви Јевгениј Бужински.

          - Или се ради о томе да се, признавши да је Крим руски, захтева да се одатле измести база Црноморске флоте? У сваком случају, постављање питања „демилитаризације“ делује чудно и сведочи о томе да Запад више никако не може да утиче на ситуацију на Криму“.

          „Тренутно преовлађују емоције, али трезвени људи полако почињу да схватају да нема враћања на старо и да више није могуће, како позива Тимошенкова, да се „Крим врати на старо место“ - наглашава Бужински.

Европа штеди на NATO

 

          Сада „западни партнери“, упркос њиховим гласним изјавама, нису почели значајно смањење војно-техничке сарадње с Русијом, која, уосталом, и није била тако значајна ни пре украјинске кризе.

          Француска ће до јесени оставити на снази споразуме о куповини носача хеликоптера „Мистрал“.

          Берлин, за разлику од Лондона и Париза, чак није ни за декларацију о прекиду војне сарадње с Русијом.

          Смањење сарадње засад не делује као озбиљна претња, истиче Бужински.

          „Наравно, теоретски може бити укинут Савет Русија-NATO, али то не делује као паметно решење“ - сматра он.

          О укидању те структуре се и не говори: Расмусен је само најавио прекид припрема за прву заједничку мисију Савета Русија - NATO везану за праћење бродова с хемијским оружјем из Сирије.

          Осим тога, NATO је обуставио све састанке с Русијом на нивоу нижем од амбасадорског и најавио намеру да „ревидира све односе с Русијом“.

          Засад су то углавном емотивне изјаве, истиче Бужински, и те изјаве су претежно „за унутрашњу употребу“.

          „Европљани тренутно смањују војне буџете, и Расмусен то осећа на својој кожи, јер је пара за одржавање те машине све мање и мање“ - каже Бужински.

          Председник Европске комисије Барозо је, наступајући почетком марта на конференцији о европској војној политици, саопштио: у периоду од 2006. до 2010. године држави трошкови чланица ЕУ за истраживања и производњу у одбрамбеном домену смањени су за 14 одсто, а укупни буџет за ту ставку - за 3,5 одсто.

          Тада се Барозо залагао за то да NATO максимално ефикасно користи одбрамбени потенцијал у условима ограниченог финансирања и оштрих мера штедње.

          Генсек Алијансе Расмусен је још у мају прошле године наговарао ЕУ да повећа расходе на одбрану. Претходно су своје незадовољство политиком ЕУ по том питању изразиле САД.

          Ово није прва година да се сличне замерке упућују ЕУ. За последњих 25 година војни буџети земаља ЕУ смањени су више него дупло.

          „А сад је управо погодан тренутак да се каже бриселским чиновницима европским владама: повећавајте војне расходе, дајте више средстава за NATO“ - констатује Бужински.

Непостојећа претња

 

          Као пример распаљивања хистерије, по мишљењу Бужинског, може се узети изјава коју је недавно у Бриселу дао врховни командант здружених снага NATO, командант снага САД и NATO у Европи Филип Бридлав: он је изјавио да су се „појавили подаци о високом степену концентрисања руских војних јединица на руско-украјинској граници“.

          „Он има такву функцију - да све време плаши“ - истиче Бужински и напомиње да је алармантна изјава генерала Бридлава демантована одмах.

          „Украјински „авион отвореног неба“ прелетео је уздуж целе источне границе, Украјинци су извршили инспекцију у оквиру Бечког документа („Документ из 2011. године о мерама јачања поверења и безбедности“ који даје право на инспекцију пограничних области) и није открио никакво концентрисање снага - наглашава Бужински.

          - Заменик министра одбране Русије Анатолиј Антонов изјавио је да је и украјински инспектор дао свој коментар о томе, па се испоставило да је изјава Бридлава лажна“.

          Как наводи лондонски лист The Guardian, генерал Бридлав је изјавио да је Русија наводно спремна да анектира Придњестровље, што се, по мишљењу Бужинског, потпуно уклапа у ту тенденцију - нападати, али искључиво пропагандно.

          „Не мислим да су Американци толико потресени да би ревидирали своје планове за размештање својих оружаних снага у иностранству“ - истиче он.

          Напротив, у последње време САД само смањују своје војно присуство у свету, сматра Бужински.