Прво бомбардовали Американци, а и већина бомби била – америчка!

Обелодањен поверљиви извештај НАТО о бомбардовању Либије

* Европљани највише били зависни од Американаца у снабдевању прецизним авио-бомбама. У извештају се каже да је америчка била већина од свих 7.700 ласерски и сателитски навођених авио-бомби бачених на Либију

* Индикативно је да овај извештај доводи у сумњу способност НАТО да изведе сличну операцију у Сирији, коју неки политичари попут америчког сенатора Џона Мекејна траже

* Сиријска војска је боље наоружана и организована од Гадафијеве, док је сиријска наоружана опозиција слабији од либијске

          ПОВЕРЉИВИ извештај о НАТО бомбардовању Либије, који је објавио Њујорк Тајмс, показао је да Северноаталнски савез и даље зависи од САД и да НАТО без помоћи Сједињених Држава није способан да води ни једну значајнију кампању.

          Агресија на Либију и бомбардовање снага Муамер ел Гадафија на почетку кампање изводили су амерички авиони, да би затим - како је бомбардовање одмицало- главни терет на себе преузела европска ваздухопловства (Италија, Француска, Велика Британија, Данска, Норвешка, Шведска) и Канада.

          Америчке трупе у агресији на Либију, иако нису у току целе кампање користиле бробену авијацију, учествовале су у агресији пружајући савезницима из НАТО низ услуга као што су прикупљање обавештајних података, извиђање, планирање летова авиона и њихово допуњавање горивом у ваздуху.

          Американци су, како пише Њујорк Тајмс, уочили да су европске чланице НАТО у операцији “Обједињени заштитинк” имале дефицит техничких могућности за извођење овако сложене операције и недовољно обучен кадар, па су ослањање Европљана на САД означили као “ непропорционално”.

          Проучавајући извештај, Њојрк Тајмс је дошао до информације да су Европљани највише били зависни од Американаца у снабдевању прецизним авио-бомбама. У извештају се каже да је америчка била већина од свих 7.700 ласерски и сателитски навођених авио-бомби бачених на Либију.

          Поверљиви извештај указује да је тај проблем био акутан још током рата у БиХ и агресије на Савезну Републику Југославију.

          У наставку извештаја се признаје да је НАТО – чак и уз америчку помоћ -  над Либијом имао само око 40 посто авиона потребних за пресретање електронских комуникација и електронски рат, што је смањивало ефикасност кампање.

          Као посебна тешкоћа наводи се у извештају да су државе учеснице у агресији на Либију између себе имале тешкоће у размени информација о циљевима, које је требало напасти. Као главни разлог отежаног приступа информацијама означени су степен поврљивости и “ процедурални разлози”.

          "НАТО није ефективно и ефикасно делио безбедносне информације међу савезницима и партнерима. Немогућност да делите информације представљало је велику сметњу за одлуку о метама и ангажовању потребних снага јер су информације добијане и од других земаља”.

          Извештај, који је завршен крајем фебруара по НАТО наруџби, потпуно је прећутао бројне котровоерзе које су пратиле ово бомбардовање, укључујући и бројне цивиле настрадале у бомбардовању и нападима НАТО. Заобиђени су и наводни неуспеси да се помогне избеглицама у чамцима који су страдали на отвореном мору.

          Фред Абрахамс специјални саветник организације Хјуман РајтсВоч, тврди да је овај извештај потпуно у складу са одбијањем Алијансе да призна грешке и да потврђује да је НАТО "намерно одлучио да не обрати пажњу на цивилне жртве”.

          Абрахамс прихвата да НАТО `није имао чизме (војнике) на терену`, јер је резолуција Савета безбедности УН изричито забранила копнену НАТО-операцију у Либији. Али, указује да документ не открива ко је са земље помагао бомбардовање Либије.

          A. M.