По ком ли цвету мирише сувласник Апсара лимитид регистрован на Кипру?

Како се новосадска Викторија груп нашла на 461. месту међу 500 највећих фирми Централне Европе

• У структури власништва Викторија групе, 11 одсто припада безличном ентитету под називом Апсара лимитид, регистрованом у Никозији на Кипру, а ко стоји иза ове фирме - тешко је докучити
• Осим Апсаре, сувласници су тројица српских бизнисмена: Зоран Митровић, Станко Поповић и Милија Бабовић, убедљиво најпознатији од њих- сваки са по 22,55 одсто удела
• Бабовић је један од ретких бизнисмена за које се прича о богатству не везује директно за његове политичке везе
• За разлику од многих својих колега, овај бизнисмен, који је каријеру почео отворивши бутик у Ужицу, рано је схватио да је пословни успех у протеклој деценији чак и у Србији захтевао професионалну управу
• Прошле године Викторија груп је остварила приход од продаје од чак 437,3 милиона евра, забележивши раст од чак 20,4 одсто и то у време када криза неликвидности потреса не само читаву привреду Србије, већ и целу Европу

       НА овогодишњој листи највећих компанија централно-источне Европе међународне ревизорске куће Дилојт налази се и мала група предузећа из Србије. Њихова имена лако је погодити – ЕПС, НИС, ЕФТ, Телеком и слично. Али, у ексклузивном клубу регионалних гиганата, својом релативном анонимношћу, истиче се једна војвођанска фирма – Викторија груп са седиштем у Новом Саду.

       Међутим, иза непрепознатљивог имена, крије се један од највећих пољопривредних система у Србији, компанија чији најпознатији производ, уље Искон, чини тек мали део укупних пословних операција, које се протежу од прераде уљане репе до логистичких решења и производње ђубрива.

       Током прошле године Викторија груп је остварила приход од продаје од чак 437,3 милиона евра, забележивши раст од чак 20,4 одсто и то у време када криза неликвидности потреса не само читаву привреду Србије, већ и целу Европу.

       Као да то није довољно, ова корпорација у истом периоду остварила чист профит од 17,7 милиона евра или невероватних 116 процената раста у односу на 2009. годину. Упркос томе, Викторија се ретко помиње у медијима.
_________________________________________________________________________
“Викторија група броји чак десет компанија-чланица холдинга: Викторија оил, Викторија логистик, Фертил, Лука Бачка Паланка, Ветеринарски завод Суботица, СП лабораторија, Викторија-Зорка минерална ђубрива, Викторија фосфејт и Викторија старч.”
_________________________________________________________________________

       Компанија која данас запошљава 1.700 радника основана је пре тачно деценију, 2001. године, израставши из предузећа Сојапротеин из Бечеја. Приватизација ове компаније сматра се једном од најуспешнијих у Србији, па је ова компанија дуго времена важила за једну од најбољих инвестиција на Београдској берзи. Након приватизације, Сојапротеин је купио Луку Бачку Паланку, а затим изградио фабрику минералних ђубрива Фертил. Викторија група је на тај начин полако почела да поприма данашње обрисе, па је систему додата и фабрика уља Младост из Шида и Ветеринарски завод у Суботици.

       Показаће се да је ширењу система ту био тек почетак, тако да данас, само десет година од настанка Викторија група броји чак десет компанија-чланица холдинга: Викторија оил, Викторија логистик, Фертил, Лука Бачка Паланка, Ветеринарски завод Суботица, СП лабораторија, Викторија-Зорка минерална ђубрива, Викторија фосфејт и Викторија старч.

       Компанија је најпознатија по производњи сунцокретовог уља Искон, али се осим тога бави и прерадом свих врста уљарица од соје, преко сунцокрета до уљане репице, производњом минералних ђубрива и ветеринарских лекова, производа комуналне хигијене, као и хране за људе, животиње и рибе. Пре кризе, ова компанија је доспела на насловне стране са својим пројектом производње биодизела, која се на крају показала недовољно исплативом.

       Главно питање, које се у свакој успешној причи у Србији неизбежно мора поставити је ко стоји иза тако брзо-напредујуће компаније и као и обично, одговор почиње пореским рајевима, а завршава се тајкунима. У структури власништва Викторија групе, 11 одсто припада безличном ентитету под називом Апсара лимитид, регистрованом у Никозији на Кипру. Ко стоји иза ове фирме тешко је разлучити, али се прави власник можда крије у неком од сувласника, чија су имена далеко познатија на овим просторима.

       Осим Апсаре, тројица српских бизнисмена именом стоје као власници Викторије, сваки са 22,55 одсто удела. То су Зоран Митровић, Станко Поповић и, убедљиво најпознатији од свих, Милија Бабовић.

Станко Поповић

_________________________________________________________________________
“На челу Викторија групе данас налази потпуно неконтроверзна личност, односно директор Никола Вујачић, човек који је своју каријеру градио корак по корак, на начин углавном несвојствен овим просторима.”
_________________________________________________________________________
       За Бабовића шира јавност је први пут чула 2002. године када је киднапован и затим ослобођен након што је земунском клану исплатио 10,5 милиона евра. Најпознатији као сувласник Верано групе, главног заступника Пежоа за Србију и фирме у чијем се власништву налазе и Робне куће Београд, Бабовић је један од ретких бизнисмена за које се прича о богатству не везује директно за његове политичке везе.

       Упркос томе, чињеница да је први новац зарадио управо деведесетих, те да је његова компанија купила Робне куће у прилично спорној трансакцији, која је изазвала незадовољство радника и малих акционара овог трговинског ланца, Бабовићу су дали неизбрисиви печат тајкуна.

       Али, за разлику од многих својих колега, овај бизнисмен, који је каријеру почео отворивши бутик у Ужицу, рано је схватио да је пословни успех у протеклој деценији чак и у Србији захтевао професионалну управу.

       Зато не треба да чуди да се и на челу Викторија групе данас налази потпуно неконтроверзна личност, односно директор Никола Вујачић, човек који је своју каријеру градио корак по корак, на начин углавном несвојствен овим просторима.

       Након дипломирања на Машинском факултету у Новом Саду и постдипломских студија менаџмента, Вујачић отвара, по сопственим речима, “мали приватни бизнис”, који ће му бити “добра школа”. После тога се запошљава у Виталу као инжењер, где напредује до места директора сектора за развој.

       Године 2005. са те позиције прелази у Викторија групу на функцију пројект менаџера на изградњи и реконструкцији фабрике за производњу биодизела Викторија оил у Шиду.

       Вујачић касније постаје генерални директор Викторија оила, а од краја 2008.и први човек целе Викторија групе.
_________________________________________________________________________
“Када је криза порушила све индексе Београдске берзе, Викторија је поново почела да купује акције Сојапротеина, овог пута врло јефтино. Исход је задржавање већинског власништва уз огроман шпекулативни профит.”
_________________________________________________________________________

Милија Бабовић

       Да Бабовић није погрешио у избору менаџера показује начин на који је ова компанија пребродила кризу, која је већину конкурената гурнула под лед.

       Схвативши још 2008., на почетку саме кризе да ће главни проблем у будућем пословању бити недостатак ликвидности, када су поједини политичари у Србији прогнозирали да ће крах на финансијским тржиштима Америке заправо бити шанса са за нашу земљу, Вујачић је одмах редуковао инвестиционе пројекте и потражио снажног финансијског партнера који ће Викторија групи пружити залеђину.

       Тада на сцену ступа Европска банка за обнову и развој, која ову фирму докапитализује са 40 милиона евра, чиме добија 24 одсто власништва у Викторија групи.

       Са довољно кеша и моћним стратешким партнером, овај новосадски холдинг је из кризе изашао готово неокрзнут, барем у осносу на остатак домаће привреде. Главни Вујачићев плус у овом периоду био је што је избегао замку преинвестирања, која је иначе десетковала српски приватни сектор, почевши од Делта холдинга до Ист поинта.

       Да то не буде све, Вујачић се побринуо и једним, типично “волстритовским” маневром. У преткризном периоду када су цене акција на Београдској берзи просто дивљале (акција Металца је у само једној години скочила за 100 одсто) Вујачић је почео да продаје акције Сојапротеина. Са 75 одсто власништва, Викторија груп је свој удео у овој компанији смањила на само 30 одсто.

       Затим, када је криза порушила све индексе Београдске берзе, Викторија је поново почела да купује акције Сојапротеина, овог пута врло јефтино. Исход је задржавање већинског власништва уз огроман шпекулативни профит.

       За Викторија групу, дакле, изјава оног политичара показала се тачном – за оне који умеју, криза заиста може бити и шанса.

СРПСКА РАДИКАЛНА СТРАНКА

“Викторија” снизила цену сунцокрета

       Држава би морала да потпуно исплати пољопривредницима субвенције по хектару земљишта као и да спречи монопол великих предузећа која обарају цене производа, изјавио је данас посланик СРС и председник одбора за пољопривреду у Скупштини Војводине Лазар Чавић.

       Пољопривредницима је, уочи предстојеће јесење сетве, неопходна финансијска помоћ како би могли да набаве веома скупо семе и минерално ђубриво као и да плате гориво и друге трошкове, образложио је он на конференцији за новинаре, напомињући да још има много пољопривредника који нису добили обећаних 14.000 динара по хектару. Говорећи о тешком стању у којем је српска пољопривреда, посебно они ситнији произвођачи, Чавић је истакао да томе значајно доприносе велике компаније које имају монополе у одређеној производњи па, како је рекао, снижавају цене на штету пољопривредника.

       Он је навео да је „Викторија група“, као водећа у откупу уљарица. Снизила цену сунцокрета с лањских 42 на 31,5 динара по килограму и оценио да је то директан удар на велики део пољопривредноих произвођача у Србији.

Танјуг