Двери траже укидање аутономије Војводине

ПРВИ ПОЛИТИЧКИ ПОКРЕТ КОЈИ ЈЕ ОТВОРЕНО УДАРИО

НА „СВЕТУ КРАВУ“ КОЈУ СВИ ЗАОБИЛАЗЕ

• Многи су деценијама уназад тврдили да одвајање Црне Горе од Србије није могуће, а Црна Гора је данас независна и антисрпска творевина. Ти исти сада кажу да је такво нешто немогуће да се догоди у Војводини. Шта нам је чинити пре него се неки војвођански политичари једно јутро пробуде са жељом да постану Мило Ђукановић?
• Једини здраворазумски политички одговор гласи: укинути аутономију Војводине као извор сваког сепаратизма. Србији нису потребне ни старе ни нове аутономије и региони, већ јака унитарна држава и јаке локалне самоуправе, између којих нам нису потребни посредници
• Доста је било да се великоаутономаши и сепаратисти српског порекла скривају иза националних мањина и манипулишу њиховим интересима. Сигурни смо да ни Мађари, Словаци, Румуни, Русини и други представници националних мањина у северној Србији, као ни ми Срби, не желе да постану Војвођани
• Предлажемо да се сва финансијска средства која одлазе у садашњи покрајински буџет и троше на покрајинску администрацију пребаце локалним самоуправама у северној Србији на располагање и на тај начин подржи њихова привредна и свака друга друштвена активност
• Војводина није имала другог смисла постојања изузев као Српска. Војводина пре комунистичке аутономне покрајине Војводине никада није постојала - ни географски, а ни политички као држава
• Преко својих Великих народних скупштина Краљевини Србији су се 1918. присајединиле појединачне српске области Срем, Банат, Бачка и Барања, а не Војводина

        ПОКРЕТ Двери је у Новом Саду - у северној Србији - представио своју нову политичку кампању под називом Коме треба аутономија Војводине.

        На конференцији за медије у Српској Атини су говорили: Милорад Црњанин, новинар и члан Политичког савета Двери, Бошко Обрадовић, члан Старешинства Двери и Иван Костић, члан Руководства Двери за северну Србију.

        Факти преносе у целини аргументацију Двери за укидање Војводине као аутономије:

        „Пошто не робујемо остацима комунистичких тековина и мртвој Југославији, отварамо јавну расправу о статусу аутономне покрајине Војводине и рушимо ову табу-тему и недодирљив мит о Војводини као политичкој посебности унутар Србије.

        Данас је у Србији све могуће довести у питање, изузев „свете краве” војвођанске аутономије, и то више не сме бити тако.

        У тренутку када се утврђују бројне нове нације и државе на Балкану, сматрамо главним националним интересом унутрашње јачање државе Србије. Српске Двери тако постају први политички покрет који отворено захтева укидање аутономије Војводине, и у свом наступајућем политичком раду између избора, као и у Скупштини Србије након следећих избора, заступаћемо овај политички став.

        Војводина није имала другог смисла постојања изузев као Српска. Војводина пре комунистичке аутономне покрајине Војводине никада није постојала - ни географски, а ни политички као држава.

        Преко својих Великих народних скупштина Краљевини Србији су се 1918. присајединиле појединачне српске области Срем, Банат, Бачка и Барања, а не Војводина. Војводство Српско је настало као аутономија српског народа у оквиру Аустрије и потоње Аустроугарске са једним јединим циљем: опстанак српског народа и његовог националног идентитета под туђинском влашћу и присаједињење Србији. Другог разлога историјског постојања тзв. Војводине нема.

        Онога часа када је остварено придруживање ових српских области Србији, она је изгубила сваки смисао постојања као Војводина и постала је северна Србија, само један од делова државе Србије. Тек титоистички концепт разбијања Српских земаља на комаде и изградње нових државоликих идентитета на вековним територијама српског народа изнова актуелизује питање Војводине у једном потпуно другачијем контексту и смислу од оног првог због кога је Војводина и настала.

        Данашње одржавање посебности Војводине, дакле, настављач је титоистичке политике разбијања српске државе, на радост бројних туђинских геополитичких интереса. Тако је Војводина као српски историјски термин, дело и победа, политички отета и злоупотребљена од аутономаша за стварање нових сепаратистичких циљева: нове нације и државе. Данашњи великоаутономаши су, у ствари, прикривени сепаратисти. 

        Зато јасно и гласно постављамо питање: коме у северној Србији треба аутономија Војводине, коме треба нова, додатна администрација у Новом Саду, удвајање бирократије и власти у односу на престоницу Србије? Коме ће то у северној Србији донети добро?

        Многи су деценијама уназад тврдили да одвајање Црне Горе од Србије није могуће, а Црна Гора је данас независна и антисрпска творевина. Ти исти сада кажу да је такво нешто немогуће да се догоди у Војводини. Шта нам је чинити пре него се неки војвођански политичари једно јутро пробуде са жељом да постану Мило Ђукановић?

        Једини здраворазумски политички одговор гласи: укинути аутономију Војводине као извор сваког сепаратизма. Србији нису потребне ни старе ни нове аутономије и региони, већ јака унитарна држава и јаке локалне самоуправе, између којих нам нису потребни посредници. У наступајућем периоду најпре је потребно ојачати свест међу грађанима северне Србије о политичкој и економској штетности данашње аутономије и значају српских историјских корена и традиције негдашње Војводине.

        Што се тиче чувеног лажног економског аргумента о израбљивању Војводине од стране Београда, предлажемо да се сва финансијска средства која одлазе у садашњи покрајински буџет и троше на покрајинску администрацију пребаце локалним самоуправама у северној Србији на располагање и на тај начин подржи њихова привредна и свака друга друштвена активност.

        Тако бисмо решили и политички проблем непотребне аутономије и економски проблем локалних средина које су у покрајинској администрацији добиле само двоструке намете и дуплу бирократију која једе наше паре. Све ово треба посматрати посебно у светлу новоотворених афера Развојне банке Војводине и Фонда за развој, где се поставља питање где су паре грађана Србије које су се очито прелиле у страначке и криминалне џепове, све време под фирмом бољег живота у аутономној покрајини Војводини?

        Ко данас добро живи у Војводини изузев аутономашке политичке елите, покрајинског чиновништва и новосадске бирократије? Ко данас у северној Србији има бољи бизнис од аутономашког политичког деловања Лиге социјалдемократа Војводине и Демократске странке? Зато је решење које доноси бољи живот свим грађанима северне Србије у укидању и политички и економски непотребне и сувишне аутономије Војводине.

        То је политички став који смо отворили у свом предлогу Новог народног договора још у фебруару 2011. године, који сада само додатно дефинишемо и претварамо у конкретну политичку акцију кроз медије, трибине, издаваштво и друге видове промотивних делатности које ће коначно довести у питање аутономију Војводине. 

        Изражавамо пуну спремност да се коначно отвори јавна расправа о аутономној покрајини Војводини и свим аутономашким и сепаратистичким тенденцијама које се непрестано догађају у северној Србији годинама уназад. 

        Са друге стране, држава Србија мора остати гарант свих мањинских права на очување националног идентитета и посебно одати почаст свим оним представницима других вера и нација који су кроз историју били спремни да жртвују своје животе за одбрану Србије. Таквих примера има пуно и ради се о врхунским изразима патриотизма који морају наћи заслужно место у историјској свести српског народа и државе.

        Међутим, поштовање људских  и мањинских права не сме да пређе у диктатуру мањина, нити може бити повод за сепаратистичке циљеве. То себи не дозвољава нити једна озбиљна држава на свету, па не сме ни Србија. Србија је мултинационална, мултикултурна и мултиконфесионална држава од Немањића до данас, и то тако треба и да остане, уз подсећање да је лојалност држави Србији обавезан услов за остваривање права свих грађана Србије.

        Доста је било да се великоаутономаши и сепаратисти српског порекла скривају иза националних мањина и манипулишу њиховим интересима. Сигурни смо, притом, да ни Мађари, Словаци, Румуни, Русини и други представници националних мањина у северној Србији, као ни ми Срби, не желе да постану Војвођани, и у томе ће имати свеобухватно разумевање и подршку нашег политичког покрета.

        Потпуно смо уверени да је за све нас на првом месту држава Србија и да аутономна покрајина Војводина свима нама подједнако значи непотребно политичко оптерећење, притисак на наш идентитет и штету за наш економски живот. Зато и у националним мањина у северној Србији тражимо савезника за овај политички захтев укидања аутономне покрајине Војводине“.