Вучић: Неки су се 15-20 година стидели да говоре о јунацима са Кошара да би остали на власти

БИЛА ЈЕ ТО ЈЕДНА ОД НАЈТЕЖИХ И НАЈВЕЋИХ БИТАКА У НОВИЈОЈ СРПСКОЈ ИСТОРИЈИ – СА 108 ПОГИНУЛИХ

* „Ћутали су о јунаштву наших јунака не би ли се додворили онима који су убијали наш народ ...       На овом месту немамо права на тишину, поносан сам што више не ћутимо, што се дичимо јунацима, гласно говоримо о њима, двадесет срамотних година је било превише“

* Вучић је указао да је на паради одржаној поводом Дана победе 10. маја у Нишу осетио мржњу према себи и људима који су у њој учествовали: „Када су се први пут појавили борци, кренули су да нас нападају са свих страна. Можда је то било први пут, али биће и сваког следећег Дана победе, они су дали све за нашу Србију“

* Битка се водила око граничног прелаза Раша Кошарес, на граници Југославије и Албаније, а циљ напада био је да се пресецањем комуникације између јединица Војске Југославије (ВЈ) у Ђаковици и Призрену, омогући копнена инвазија на Косово и овладавање простором Метохије

* Са наше стране, у борбама су учествовали делови 125. и 549. моторизоване бригаде ВЈ, елементи 63. и 72. специјалне бригаде, као и група страних добровољаца међу којима је највише било Руса. С албанске стране учествовали су припадници ОВК, регуларне албанске војске, Легије странаца и НАТО авијација, чији су авиони свакодневно бомбардовали положаје ВЈ и отежавали допремање хране, муниције и појачања

* Око 1.500 припадника војске СРЈ супротставило се надмоћнијој формацији терористицке војске Косова, која је била под командом НАТО официра у њиховом првом ешалону биле су две бригаде од 6.000 људи. Други ешалон чинила је „атлантска бригада” - добровољаца из западних земаља, а резерву зелене беретке, маринци, припадници Легије странца. Имали су „апаче“, оклопни батаљон, артиљеријску рактетну дивизију, бацаче ракета …

____________________________________________________________________

          У САВА центру у Београду приређена је вечерас свечана Академија поводом обележавања 20. годишњице битке на Кошарама, којој, поред бораца – учесника те битке, чланова њихових породица породица страдалих - присуствује државни врх, са председником Србије Александром Вучићем на челу.

         Академији, поводом битке која је трајала од 9. априла до 14. јуна 1999. године, присуствују и премијерка Ана Брнабић, председница Скупштине Србије Маја Гојковић, министри Александар Вулин, Зоран Лончар, Зоран Ђорђевић и Синиша Мали, као и начелник Генералштаба војске Милан Мојсиловић и друге званице.

         У сали су у једном делу остављене празне столице, са именима и презименима погинулих у бици на Кошарама.

         Долазак председника Вучића пропраћен је из публике узвицима „Ацо, Србине” и аплаузом, а свечаност је почела интонирањем химне Боже правде.

         Битка на Кошарама је једна од најтежих у новијој историји, у којој је 108 припадника Војске Југославије погинуло бранећи државну границу од албанских снага, међу којима 50 младића на одслужењу војног рока.

         Битка се водила око граничног прелаза Раша Кошарес, на граници Југославије и Албаније, а циљ напада био је да се пресецањем комуникације између јединица Војске Југославије (ВЈ) у Ђаковици и Призрену, омогући копнена инвазија на Косово и овладавање простором Метохије, јавља Танјуг.

         С једне стране, у борбама су учествовали делови 125. и 549. моторизоване бригаде ВЈ, елементи 63. и 72. специјалне бригаде, као и група страних добровољаца међу којима је највише било Руса.

         С албанске стране учествовали су припадници ОВК, регуларне албанске војске, Легије странаца и НАТО авијација, чији су авиони свакодневно бомбардовали положаје ВЈ и отежавали допремање хране, муниције и појачања.

         Борба је почела 9. априла 1999. године.

         Војска СРЈ је успела да спречи снаге ОВК које су кренуле у копнену офанзиву преко Проклетија и Кошара.

         Та битка је заједно са оном на Паштрику, која је уследила након 78 дана, зауставила је НАТО поход на СРЈ, али и продор албанских снага, а за тај велики успех, заслужни су обични војници, борци и старешине тактичких јединица.

         На Кошарама је страдао и 21 официр и подофицир, 50 младића на одслужењу војног рока, 13 војних обвезника и 24 добровољца.

         Рањено их је 256 и сви су они данас ратни и војни инвалиди.

         Око 1.500 припадника војске СРЈ супротставило се надмоћнијој формацији терористицке војске Косова, која је била под командом НАТО официра у њиховом првом ешалону биле су две бригаде од 6.000 људи.

         Други ешалон чинила је „атлантска бригада” добровољаца из западних земаља, а резерву зелене беретке, маринци, припадници Легије странца. Имали су „апаче“, оклопни батаљон, артиљеријску рактетну дивизију, бацаче ракета …

Јунаци са Кошара нису и не

смеју бити заборављени

         Није мртав борац онај који је погинуо, него онај ко је заборављен, а јунаци са Кошара нису и не смеју бити заборављени – у овој поруци Владимира Ивића, једног од преживелих бораца битке на Кошарама, вечерас, на Академији у Београду, у сећање на његове саборце, живе и погинуле, сажете су емоције са којима је обележено 20. година од једне од најтежих битака у новијој историји.

         Сведочењима преживелих, цитатима из писама неких од 108 погинулих припадника Војске Југославије, који су животом бранили државну границу од албанских снага током НАТО агресије, као и драмско-документарним извођењем представљен је сав ужас кроз који су пролазили војници, борци, остављени на најтежем месту, готово одсечени од света, а под сталним нападима терористичких група, албанске војске и НАТО авијације.

         Тако је публика, цитирањем њихових писама породици, могла да се осведочи о њиховој храбрости, солидарности, другарству, уз и упркос свакодневним жртвама.

         Подсетили су како су војници проводили војничке дане, шта су осећали и шта их је мучило, радости и бриге – породица, отргнутост од младости, школа, девојке, њихова храброст…

Капетан је погинуо извлачећи рањене војнике

         У једном делу прочитано је писмо упућено породици погинулог капетана, који је жртвовао свој живот да би спасио своје војнике.

         „Овим писмом ми војници са Кошара, желимо да вас известимо о смрти нашег капетана који се часно борио у акцији заузимања непријатељског положаја. Покушао је да извуче рањене војнике упркос непријатељским снајперима. Морао је да се придигне да би их извукао и тако свој живот изложио опасности. Пре него што је погинуо, рекао је да се не сме одустати од акције без обзира на жртве... Успешно смо се стационирали на граници, а наш капетан ће заувек остати у вашим срцима. Живела Србија, до коначне победе”, преноси Танјуг.

         Владимир Ивић, тада 20-годишњи припадник 5. батаљона Војне полиције присетио се тих дана 1999. године, када је са јединицом кренуо ка рејону Кошаре, према караули.

         „Граничарима је лакнуло када су нас видели, а једини ослонац су нам били обученост и знање на непознатом терену. Сви смо били као један, иако засути кишом граната и метака, храбро смо држали положај, не дајући непријатељу да напредује”, рекао је Ивић сведочећи о ужасу кроз који су прошли.

         Ноћу су им, каже, непријатељи били и магла, глад и зима, а војници су, често мокри до голе коже, правили кревете од грања и приближавали се један другом да се загреју.

         Владало је другарство, а некад је и по њих 15 делило једну конзерву месног нареска.

         „Напад је почео у зору, трајао цео дан. Недостаје муниције, али не посустајемо... Иако неискусни, нема панике, јуначки се боримо”, прича Ивић.

         Током битке гинуле су храбре старешине, међу којима и командир његове јединице.

         „На Ђурђевдан нас засипају гранатама толико прецизно, да је сваки пут неко био рањен. Губимо старешине, гину момци ... скоро да нема никога ко није рањен, они који су мање рањени извлаче друге”, присетио се Ивић.

         Касније су, каже, сазнали да су непријатељима нанели веће губитке него што су они нанели војсци наше земље и да су зауставили непријатеља да не пређе на територију Србије.

         „Неки од бораца остали су да заувек бране караулу. Никада их нећемо заборавити”.     

Битка која је, заједно са оном на

 Паштрику, зауставила НАТО

         Командант борбене групе 63. падобранске бригаде Видоје Ковачевић рекао је да је битка на Кошарама временом постала симбол храбрости и одлучности у одбрани отаџбине и народа.

         Долазак у рејон Кошара дао је велику моралну и психолошку подршку грађанима и припадницима јединица које су се ту налазиле, рекао је Ковачевић.

         Битка на Кошарама - која се водила на суровом терену, у тешким временским условима и против бројнијег и технички опремљенијег непријатеља - практичан је пример Његошевих речи да „бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јунака”, јер су припадници војске свакодневно, надљудским напорима успевали да спрече шиптарске терористичке снаге.

         „Кошаре су пример како војничко умеће, снага, воља, жеља, јединство, али изнад свега морал, могу да надјачају надмоћнијег непријатеља. Она ни у ком смислу не представља војнички пораз, већ су се јединице војске повукле после Кумановског споразума”, рекао је Ковачевић.

         Додао је да је ветеранима драго што држава у последњих неколико година негује сећање на битку и цени жртву коју су борци поднели.

         Битка на Кошарама, заједно са оном на Паштрику, зауставила је НАТО поход на СРЈ али и продор албанских снага, а за тај велики успех, заслужни су обични војници, борци и старешине тактичких јединица.

Вучић: Ви сте најбољи део Србије,

и вама и нама потребан је мир

         Ми се вас, овде присутних, не само да се не стидимо, ви сте најбољи део нас, ми се вама поносимо, ви сте најбољи део наше Србије, поручио је Александар Вучић борцима са Кошара, а свима који мисле да је Србија слаба јер жели мир и да могу прогонити и убијати Србе поручујем да ће српски одговор бити снажнији и јачи него икада у историји.

         „Друге не дирамо, никога не угрожавамо, али ћемо свој народ и земљу умети да сачувамо, никоме не претимо али не нападајте ни Србе ни Србију. Знаћемо да је одбранимо и заштитимо”, рекао је председник Вучић на свечаној академији поводом обележавања 20 година од битке на Кошарама.

         Он је рекао да нема ни нас, ни Албанаца довољно да бисмо се вечно убијали, да нисмо ни ми, ни они довољно богати да такве сукобе можемо да платимо.

         „Дужни смо нашим херојима да нађемо некакав компромис и договор. Чак иако смо шансу промашили, неке будуће генерације мораће да искључе да поново падне крв, дође до сукоба и рата. Пошто се ми Срби не плашимо ничега осим себе, баш зато такав мир је најпотребнији и нашим мртвим јунацима, онима који су нам мир донели”, рекао је Вучић.

         „Можда то нећемо пронаћи данас, али убеђен сам да ћемо пронаћи у нама нашу Србију, велику, сјајну, уређену, запослену, лепу и онакву за какву је вредело погинути”, рекао је он.      

         „Ми се вас, овде присутних, не само да се не стидимо. Ви сте најбољи део нас. Ми се вама поносимо. Ви сте најбољи део наше Србије”, поручио је Вучић.

         Казао је да је дуго писао говор за вечерашњу академију, дуго и пажљиво бирао и мерио сваку реч.

         „Слушајући ове младиће, Илкета и Видоја на почетку. За Илкета нисте знали – када сам му пружио руку, није ми одмах пружио своју руку, рекао је да није видео, јер нема лево око. Када сам све њих слушао, схватио сам да ми је говор који сам дуго припремао недовољно снажан, да није довољно одговоран да одговорим на све оно кроз шта су јунаци са Кошара прошли”, објаснио је он.

         Вучић је посебно нагласио да су се у Србији у претходних 15-20 година "стидели да говоре о јунаштву наших јунака" не би ли се "додворили онима који су убијали наш народ само да би се одржали на власти".       

         "На овом месту немамо права на тишину, поносан сам што више не ћутимо, што се дичимо јунацима, гласно говоримо о њима, двадесет срамотних година је било превише", казао је Вучић.

         Вучић је казао да је на паради одржаној поводом Дана победе 10. маја у Нишу осетио мржњу према себи и људима који су у њој учествовали.

         "Када су се први пут појавили борци, кренули су да нас нападају са свих страна. Можда је то било први пут, али биће и сваког следећег Дана победе, они су дали све за нашу Србију", додао је Вучић.