ПУТИН: Нарастају ризици у Европи, криза још није локализована

ГОВОР ПРЕДСЕДНИКА РУСИЈЕ НА ОТВАРАЊУ МЕЂУНАРОДНОГ ЕКОНОМСКОГ ФОРУМА У САНКТ ПЕТЕРБУРГУ

• На берзама се повећава неповерење у финансијску стабилност великих европских земаља. Земље ослонци у зони евра још увек, на жалост, не могу да зауставе клизање у нову фазу рецесије
• Русија сматра да су неопходне неодложне координиране мере за оздрављење глобалних финансија, њихова снажна веза са фундаменталним показатељима реалног сектора економије. Сматрам да од декларација треба да прелазимо на реалну реформу ММФ и других међународних финансијских институција, на реформе, које ће уважити нови економски распоред снага 
• Глобални карактер светске економије, у којој је све узајамно условљено, претпоставља и глобални карактер одговорности – пре свега, разуме се, за водеће економије света
• То се тиче и оних земаља које емитују резервне валуте, једноставније речено оних које располажу машином за штампање пара, као и оних које су основни држаоци златно-девизних резерви и обезбеђују стабилност међународног финансијског система,  као и  земаља које располажу највећим националним тржиштима и залихама природних ресурса
• Ми не само да треба да радимо заједно и реализујемо усаглашену политику, већ и да знамо како ће се одлуке које се доносе на националном нивоу, одразити на стање ствари у глобалним оквирима
• Међународне резерве Централне банке Русије на дан 8. јуна (трећи смо у свету по њиховој величини) износиле су више од 512 милијарди долара. Осим тога имамо и резервне фондове владе Руске Федерације: резервни фонд за оперативно решавање текућих проблема чији је износ већи од 60 милијарди долара, и Фонд националног благостања из којег одржавамо пензиони систем, а он износи 85,5 милијарди америчких долара
• Свесни смо да ће вероватна нова криза бити другачија како по дужини, тако и по карактеру могућих манифестација. Зато сматрам да је актуелно да се изгради свеобухватни систем прогнозирања и управљања ризицима

         РУСКА `северна престоница` домаћин је 16. Петербуршког међународног економског форума који се одржава под девизом `Ефикасно лидерство`.

         У  раду форума учествује више од пет хиљада људи из 87 земаља света. Гости су, између остали, председних Финске Саули Нинисте, члан Политбироа Комунистичке партије Кине Хе Гоцјан и бивши државни секретар САД Хенри Кисинџер.

         Више од 30 земаља је представљено на нивоу министара.

         Форуму се први обратио руски председник Владимир Путин. ФАКТИ доносе најбитније делове његовог говора:

         «Добар дан, поштоване даме и господо! Драги учесници нашег сусрета, пријатељи!

         Искрено вас поздрављам на Санкт Петербуршком форуму. Желео бих да данас овом репрезентативном аудиторијуму говорим о плановима трансформације Русије и да изложим своје виђење ситуације у глобалној економији. Дозволићу себи да неколико речи кажем и о тек завршеном самиту Г-20 и да поделим утиске о томе как је протекао његов рад.

         На том форуму се окупљају земље на које отпада 90 одсто светског ДБП. Опште оцене, које су се чуле у оквиру дискусије, јесу: да је ситуација у глобалној економији прилично тешка и за људе који су се овде окупили, у овој сали, у томе нема ништа необично.

         Неравнотежа и дугова се много нагомилало. Знате каква је ситуација у водећим земљама зоне евра: у Немачкој – 81 проценат, у Француској – 86, у САД – 104 – процента, у Јапану још више.

         Све то подрива сигурност бизниса и ствара приличну нервозу код инвеститора.

         Нарастају ризици у Европи. На берзама се повећава неповерење у финансијску стабилност великих европских земаља. Земље ослонци у зони евра још увек, на жалост, не могу да зауставе клизање у нову фазу рецесије. Оне немају заједничи став о путевима изласка из кризе. Истина, рачунам да ће на предстојећим састанцима на највишем нивоу у еврозони бити нађена конлолидована решења.

         Кризне појаве, на жалост, још увек нису локализоване. И закономерно је да успоравају пословне активности и да резултирају губитком економске динамике и међу економијама у развоју. Упоредо са тим, уздржани оптимизам доносе резултати избора у Грчкој, избор грчког народа, одлучна решеност руководства Европске комисије и ЕУ у целини и неких водећих европских држава на увоћење финансијске дисциплине и отклањање дисбаланса у економији.

         усија сматра да су неопходне неодложне координиране мере за оздрављење глобалних финансија, њихова снажна веза са фундаменталним показатељима реалног сектора економије.

         О овоме смо разговарали са шефовима земаља БРИКС који је одржан на маргинама «двадесеторке». Ове земље не само да су поновиле своју спремност да допринесу реализацји мера стабилизације, јачању стабилности светске економије, већ су у том правцу предузеле конкретне кораке и додатне обавезе и ставиле на располагање ММФ око 75 милијарди долара.

         Природно је да је наша жеља да утичемо на располагање тим средствима. Сматрам да од декларација треба да прелазимо на реалну реформу ММФ и других међународних финансијских институција, на реформе, које ће уважити нови економски распоред снага.  

         Дошло је време кад Г-20 мора у пуној мери да преузме бреме ефикасног лидерства. То значи да Г-20 не треба да се претвори у нови елитни клуб који ће се бавити искључиво о својим члановима. Егоизам и закулисне радње не уносе стабилност и поверење.

         Г-20 је позвана да постане оно место где ће се проналазити правична правила за стабилан развој светске економије.

         Глобални карактер светске економије, у којој је све узајамно условљено, претпоставља и глобални карактер одговорности – пре свега, разуме се, за водеће економије света. То се тиче и оних земаља које емитују резервне валуте, једноставније речено оних које располажу машином за штампање пара, као и оних које су основни држаоци златно-девизних резерви, а значи оних који обезбеђују стабилност међународног финансијског система, и коначно, оних земаља које располажу највећим националним тржиштима, залихама природних ресурса, а оне ће да у многоме одреде заједничку динамику глобалног раста. Ми не само да треба да радимо заједно и реализујемо усаглашену политику, већ и да знамо како ће се одлуке које се доносе на националном нивоу, одразити на стање ствари у глобалним оквирима.

         Желим да истакнем да се Русија руководи управо таквим одговорним приступом. На пример, без обзира на све познате проблеме у еврозони, ми значајни део наших међународних резерви држимо управо у еврима и не предузимамо било какве једностране кораке који би могли отећати и без тога тежак положај јединствене европске валуте. Ми схватамо да од дејстава лидера еврозоне у значајној мери зависи благостање читавог света. Зато ћемо подржавати наше европске партнере полазећи од тога да су нам заједнички дугорочни циљеви јединствени.

         Сматрам да морамо извући лекције из настале ситуације у Европи и на глобалном нивоу предложити механизме који ће омогућити да се не дозволи понављање сличних ситуација и у другим регионима света.

         И на крају, лидерство се састоји у способности да се нађе фундаментални излаз из глобалне стагнације и нестабилности, да се предложи и реализује дугорочна стратегија развоја. Ко то први уради он ће несумљиво добити стратешку предност.

         Ми смо у Русији направили читав програм трансформације који је добио широку друштвену подршку. Сматрам да је његова реализација мој главни посао на месту председника Руске Федерације.

         Који су наши циљеви: то је јачање постојећих природних конкурентских преимућстава Русије, развој нових могућности у глобалној економији, то је стабилни развој земље, то је ефикасна држава у служби човека и друштва, правосудни и судски систем у који грађани треба да имају безусловно поверење.

         Макроекономска стабилност била је и остаје за нас основни приоритет. Инфлација се за последње четири године суштински смањила (она је још увек висока у пређењу са развијеним земљама). У Русији је прошле године износила 6,1 процент – то је још веома много, али желим да вам скренем пажњу да се снизила више од два пута за четири године. Пре тога је била изнад 13 процената. И то је минимални показатељ у Русији за последњих 20 година.

         Државни дуг Русије је најнижи у Г-8, Г-20, али и у БРИКС, тако да је 1. маја 2012. годие износио 9,2 процента. При том спољни дуг Русије је само 2,5 процента. Такође желим да истакнем да је Русија једна од три земље «двадесеторице» које имају буџет без дефицита.

         У целини, текући макроекономски показатељи су потпуно прихватљиви и добри. То ипак није повод да упадамо у еуфорију. Свесни смо озбиљних дугорочних и средњорочних изазова за нашу економију која још увек није диверсификована. Значајни део додатне вредности ствара се у сировнским секторима економије. Велики је удео сировинске производње која одржава високи ниво зависности Русије од цена нафте.  

         Ускоро ћемо донети ново такозвано буџетско правило. Његова логика се састоји у томе да обим наших обавеза, буџетских расхода, дугорочних инвестиционих програма у којима држава учествује не буду везани за текућу цену нафте. Што се тиче суперприхода од ренте, они ће бити преусмерени на попуњавање резерви.

         Скрећем вашу пажњу и на то да нећемо одустати од принципа слободног кретања капитала и да нећемо уводити било каква ограничења. Добро знамо колико је важна одређеност по овом питању за инвеститоре који планирају да свој капитал улажу у Русију. Поштоване колеге, имајте у виду да у најтежем периоду кризе (у 2009. години) влада Руске Федерације није ограничавала извоз капитала.

         Истина је да смо значајни обим ресурса избугили, међутим полазили смо од дугорочних интереса економије Русије. А дугорочни интереси захтевају поверење инвеститора. Имамо намеру да такву политику наставимо и у будућности.

         Међународне резерве Централне банке на дан 8. јуна (трећи смо у свету по њиховој величини) износиле су више од 512 милијарди долара. Осим тога имамо и резервне фондове владе Руске Федерације: резервни фонд за оперативно решавање текућих проблема чији је износ већи од 60 милијарди долара, и Фонд националног благостања из којег одржавамо пензиони систем, а он износи 85,5 милијарди америчких долара.

         Међутим, ми смо свесни да ће вероватна криза бити другачија како по дужини, тако и по карактеру могућих манифестација. Зато сматрам да је актуелно да се изгради свеобухватни систем прогнозирања и управљања ризицима. Развијаћемо такав систем. Када сам био на челу владе замолио сам колеге да направе такав систем. Нови састав владе наставља овај посао.

         Све последње кризе су настале изван Русије. Зато на то нисмо могли да утичемо. Међутим, паметан систем управљања ризицима, као прво, омогућује да се минимизују последице спољних потреса, а као друго, да се не дозволи настанак криза због унутрашњих разлога – због нагомилавања властитих дисбаланса што је за растућу економију Русије принципијелно важно.

         Раст ДБП Русије за 2011. годину износи4,3 процента. То је највиши темпо међу великим економијама Европе и један од најкрупнијих економија у свету. Само су испред нас економије Кине и Индије.

         Када је реч о приватним инвестицијама, јасно је да морамо да инвститору понудимо ексклузивне услове, да се изборимо за те инвестиције, да би инвеститор изабрао баш Русију. Ето зашто кључним питањем државне политике сматрамо стварање не само повољне, у пуном смислу те речи, конкурентске инвестиционе климе. На крају ове деценије Русија мора да уђе у групу од 20 земаља света са најповољнијом пословном средином. То је изузетно тежак и амбициозан задатак, имајући у виду наш данашњи положај.

         Желим да поново означим наш принципијелни став:  држава ће доследно излазити из целог низа области и актива. План приватизације федералне имовине је утврђен, он ће се користити. Желим само да додам да слични планови приватизације морају бити донети и на регионалном нивоу.

         Али, одмах желим да истакнем да то треба да буде принципијелно другачија приватизација која нема ништа заједничко са праксом заложних аукција и осталих заједничких дилова који су се примењивали 90-тих када је државна имовина. коју су стварале претходне генерације наших грађана. била купована на рачун веза са администрацијом, на рачун веза са властима по очигледно смањеној вредности, а често и за државни новац.

         Све ово је, на крају крајева довело до упропаштавања преузетничке мотивације, дугорочно уништило морал у бизнис-заједници, изродило разне системске проблеме укључујући, а посебно на психолошком и менталном ниву. Сложићете се, тешко је захтевати да друштво поштује и уважава непоштено стечену имовину.

         На жалост, морам да признам да последњи кораци у том правцу показују да се није много тога променило. Са великим жаљењем то констатујем. Зато је очигледно: нову приватизацију треба да прихвати руско друштво, што значи да она треба да буде јасна, поштена и правична, треба да буде заснована на отвореној, конкурентској продаји државне имовине, и то најбољем купцу и по реалној цени.

         Поштена, правична приватизација, која кида везу «својина и власт» представља најснажнију антикорупциону меру. Корупција, нажалост, без претеривања, представља највећу претњу нашем развоју. Ризици су овде знатно озбиљнији од осцилација цена нафте. Људи и бизнис су се уморили од свакодневне битке са корупцијом, од обијања врата државних органа и судова, правосудног система и државних компанија. 

         Желим поново да истакнем да државни капитализам није наш циљ. Истовремено, да ни приватизација не треба да води настанку приватних монопола уместо државних. А, свесни смо да без здраве конкуренције, тржишна економија испољава ништа мању склоност труљењу од командно-административног система.

         Данас Русија заузима осмо место у свету по приливу директних страних инвестиција.

         У Русију је 2011. уложено скоро 53 милијарде долара, а темпо раста инвестиција износио је 22 одсто. Ти износи су недовољни за реализацију постављених планова, и ми то добро знамо.

         Желим да вам скренем пажњу да смо свесни и ризика везаних за повећање кредитирања. Задуженост физичких лица у САД је изузетно висока. То ствара проблеме за америчку економију и буџет. Буџету, зато што ти кредити су по правилу још под државним гаранцијама, што ће се на одговарајући начин одразити на државне финансије. Свесни смо тог проблема и радићемо крајње пажљиво.

         Знате да је потписан споразум о слободној трговини у ЗНД. Русија, Казахстан и Белорусија већ раде у оквиру Царинске уније и јединственог економског простора, који обједињује 170 милиона људи. То су углавном високообразовани кадрови са професионалним компетенцијама и растућим приходима. У оквиру «тројке»: Русија, Белорусија и Казахстан, идемо у правцу што тешње интеграције.

         Први пут је на постсовјетском простору почео са радом реални наднационални програм који обједињује управљачка овлашћења, а то је Евроазијска економска комисија. Планирамо  да комисији пренесемо функције координације макроекономске политике и техничке регулације, а такође и мере у области конкуренције и природних монопола. Рачунамо да ће квалитет одлука у овој области бити значајно повећан, док ће бизнис, како домаћи тако и инострани, осетити предности интеграције на целом евроазијском простору.

         Ми се крећемо напред. Уверен сам, нема сумње, да ћемо изградити снажну, отворену и просперитетну Русију. И поздрављамо све који су спремни за сарадњу са нама».