Из државне у приватну својину враћа се вредност од четири милијарде евра

  ЂЕЛИЋ ПРЕДСТАВИО НОВИ ЗАКОН О РЕСТИТУЦИЈИ

• Обим реституције по вредности премашиће обим приватизације, а очекује се укупно око 150.000 захтева за враћање имовине

• Тражи се 6.000 станова, 9.000 кућа, 4.600 хектара грађевинског земљишта, 300.000 хектара пољопривредног земљишта и 1.000 млинова

• Уместо на 20 година, обвезнице ће се издавати на 15, а потражиоцима од седамдесет и више година - на пет 

• Све воде биће убудуће категорисане као природно богатство Србије и минералне сировине, па неће моћи да се продају

     БЕОГРАД - После десет година лутања, на корак смо до исправљања историјске неправде коју представља одузимање имовине на идеолошким основама после Другог светског рата, рекао је потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић на конференцији за новинаре и истакао да је Влада данас утврдила Предлоге закона из те области.

     Влада је усвојила Предлог закона о враћању одузете имовине и обештећењу уз пратеће измене и допуне Закона о враћању имовине црквама и верским заједницама, као и Предлог закона о јавној својини.

     Ђелић је рекао да очекује да ће ове законе Скупштина Србије размотрити на седници која би требало да буде око 22. септембра, што би омогућило да закони ступе на снагу средином октобра ове године.

     "После десет година лутања и великог ишчекивања после демократских промена, на корак смо до исправљања историјске неправде коју представља одузимање имовине на идеолошким основама после Другог светског рата", рекао је Ђелић.

     Он је истакао да ће обим реституције по својој вредности премашити обим приватизације тако што ће се из државне у приватну својину вратити више од четири милијарде евра у имовини и у новцу.

     "У овом моменту се тражи 6.000 станова, 9.000 кућа, 4.600 хектара грађевинског земљишта, 300.000 хектара пољопривредног земљишта, 1.000 млинова", рекао је он.

     Ђелић је рекао и да ће ови предлози закона ојачати владавину права, убрзати прилив страних инвестиција и повећати предузетнички потенцијал земље, као и да ће моћи да се одговори на питање шта коме припада у Србији.

     Он је оценио да је јавна расправа унапредила закон о реституцији у пет кључних домена, и истакао да су проширене могућности натуралне реституције.

     Када је реч о у питању неизграђеног грађевинског земљишта, уколико је у приватизацији била предвиђена реституција, а инвеститор не жели или не може у року од две године да изврши конверзију у право својине - земљиште се враћа.

     Ђелић је рекао и да уколико инвеститори који имају одавно право коришћења, а не трансформишу га у право својине - и у том случају се земљиште враћа.

     Према његовим речима, враћање пољопривредног земљишта је сада могуће и уколико се на њему налазе дугорочни засади као што су воћњаци и виногради, а убудуће ће само председник Републике, Скупштина Србије и Влада моћи да сачувају своје репрезентативне објекте.

     Такође су значајно побољшани и услови обештећења кроз државне обвезнице и новац.

     Уместо да гласе на динаре државне обвезнице ће гласити на евре, а укупно предвиђени износ за обештеæење је две милијарде евра.Предвиђена је и камата од два одсто годишње.

     "Уместо да обвезнице буду издате на 20 година оне ће бити издате на 15, с тим што ће лица која имају седамдесет и више година добити обвезнице на пет година. Обвезнице су ослобођене свих пореза и намета", објаснио је Ђелић.

     Одредбама закона убрзан је и појефтињен поступак враћања имовине и обештећења, а забрањено је и отуђење имовине која може да буде враћена.

     Предложена су и решења за неке специфичне ситуације, па тако особе које су рехабилитоване имају правао на реституцију, као и њихови наследници, а за случај жртава Холокауста које немају живе наследнике предвиђена је изградња меморијалног центра.

    Ђелић је, такође, рекао и да је предложено да они који су током Другог светског рата били фашисти или њихови сарадници не добију имовину коју потражују.

     Он је рекао и да очекује да ће бити укупно око 150.000 захтева за враћање имовине.

     Говорећи о Предлогу закона о јавној својини, Ђелић је, између осталог, навео да ће убудуће све воде бити категорисане као природно богатство Србије, као и минералне сировине, тако да то не може да се продаје, а комуналне мреже биће изузете из власништва јавних комуналних предузећа зато што су препознате као природни монопол.

    Фонет