Између Трампа и Клинтонове све ће одлучити последња недеља уочи гласања

ТО СЕ У АМЕРИЧКОЈ ИСТОРИЈИ ДОГОДИЛО САМО ТРИ ПУТА - 1960, 1980. И 2000. ГОДИНЕ

• Овако горке и прљаве кампање у Америци вероватно није било никада. У сваком случају, никад се у америчкој историји на гласачким листићима није нашло име кандидата који је под федералном истрагом
• Излаз из настале кризе, демократе, наравно, имају. Барак Обама може помиловати бившу државну секретарку, смањујући тиме могућност поновних оптужби практично на нулу. Међутим, ако то уради сада, пре 8. новембра, то ће фактички значити признање њене кривице. А то неће бити најбоља порука гласачима
• Над г-ђом Клинтон ће, у случају њене победе, висити опасност опозива. Са тим теретом на раменима она ће ући у Белу кућу, а Конгрес ће од првог дана њеног председниковања спроводити сопствену истрагу о њеним активностима, као и о покушају да се прикрије скандал и забију клинови у точкове правде
• Никада се у историји САД правосудни органи нису овако озбиљно мешали у политику. А притисак FBI агената на свог шефа и писмо директора Бироа Конгресу - апсолутно су политички демарш. Код нас би рекли: умешали се безбедњаци...
• Врло је вероватно да ће медији лојални Клинтоновој одговорити новим компромитовањем Трампа. У суботу, водитељ ТВ канала Fox News Шон Хенети питао је у живом програму менаџера републиканске кампање Келејан Конвеј, да ли је њихов кандидат спреман за такав развој догађаја. Конвеј је одговорила: „То је Доналд Трамп. Навикао је. Он је увек спреман“

Пише: Дмитриј ДРОБЊИЦКИ

        ОЧЕКУЈЕ нас, можда, најинтересантнија и најнепредвидивија седмица у америчком политичком животу у последњих 16 година.

        Још увек је рано извлачити закључке о резултатима избора у САД. Рејтинзи су се поново значајно променили. Поред тога, информационо небо потреса још један скандал који може радикално променити ток изборне трке у самом њеном финишу.

        У петак, 27. октобра, директор FBI Џејмс Коми ј писмом обавестио чланове Конгреса да његова агенција наставља истрагу у вези са службеном преписком Хилари Клинтон. Писмо је одмах дошло до медија и изазвало је велику буру.

        Вест да је бивша државна секретарка поново под истрагом, већ четири дана не силази са насловница америчких и светских медија.

        Правно гледано, нова истрага против Хилари ништа не мења - у САД не постоји закон који забрањује чак и осуђеном криминалцу да буде изабран на највишу државну функцију. Међутим, на оне гласаче који су још увек неодлучни - истрага може озбиљно утицати.

        Није ствар у томе да су се појавили нови аргументи против Клинтонове. Аргументи су остали исти. Без обзира да ли се истрага води или не, свима у Сједињеним Државама је више или мање јасно шта је Хилари радила као државни секретар, како се односила према тајним подацима и зашто је уопште креирала засебни е-мејл и сервер у подруму сеоске куће у држави Њујорк.

        Ствар је у томе што ће сада над г-ђом Клинтон, у случају њене победе, висити опасност опозива. Са тим теретом на раменима она ће ући у Белу кућу, а Конгрес ће од првог дана њеног председниковања спроводити сопствену истрагу о њеним активностима, као и о покушају да се прикрије скандал и забију клинови у точкове правде.

        Штавише, FBI, који је у јулу, под притиском Министарства правде и самог државног тужиоца Лорете Линч, званично затворио случај против Клинтонове, сада је заузео независну позицију и спреман је да спроведе истрагу, без обзира на политички притисак. Укључујући и притисак новоизабраног председника.

Трамп са својим кандидатом за потпредседника САД Мајком Пенсом

        Како сматрају многи амерички експерти и ветерани службе безбедности, шеф истражног Бироа је једноставно био принуђен да обелодани информације о новооткривеним чињеницама у случају Хилари због снажног незадовољства агената FBI који су осећали да је углед Бироа компромитован и да је њихов шеф издао своје подређене.

        Да Коми није написао писмо Конгресу, његови подређени би информацију дотурили штампи.

        Подсећам, управо су независна позиција FBI и цурење информација у медије у великој мери допринели оставци Ричарда Никсона током случаја Вотергејт, и почетку процедуре опозива Била Клинтона због случаја „Моника-гејт“.

        У свему овоме је важно разумети да смена директора FBI, који демонстрира независност, није нимало лака ствар.

        Прво, то је у супротности са правилима Министарства правде, према којима се шеф Бироа именује на десет година - управо због осигурања његове независности. И друго, отпуштање или вршење притиска на Џејмса Комија сада може бити још један аргумент у прилог опозиву Клинтонове.

        У принципу, може се десити да буде изабран председник против кога ће постојати озбиљне оптужбе, или председник чији ће опозив почети одмах после инаугурације.

        И ова чињеница, односно потенцијална криза, узнемирава Американце чак и више од недела које је починила Хилари.

        Излаз из ове кризе, демократе, наравно, имају.

        Барак Обама може помиловати бившу државну секретарку, смањујући тиме могућност поновних оптужби практично на нулу. Међутим, ако то уради сада, пре 8. новембра, то ће фактички занчити признање њене кривице. А то неће бити најбоља порука гласачима.

        Тешко је рећи, колико ће нови скандал, који је избио 11 дана пре гласања, утицати на резултате избора.

        Рејтинзи кандидата су почели да се изједначавају још пре „октобарског изненађења“, које је приредио Коми.

        Пре недељу дана, анкета ABC News-а је показивала да Клинтонова води испред Трампа за 12 процената. Већ у петак, према истраживању, које је исти канал спровео заједно са листом The Washington Post, разлика се смањила на 1%, то јест, узимајући у обзир статистичку грешку, на нулу. А заједничка анкета листа Los Angeles Times и USC центра показала је да води Трамп - такође у оквиру статистичке грешке.

        Коначно је постало јасно да ће исход ових избора бити одлучен у последњој недељи кампање.

        Тако нешто се у америчкој изборној историја дешавало веома ретко, али се ипак дешавало.

Хилари са својим кандидатом за потпредседника САД Тимом Кејном

        Џон Кенеди је 1960. године, две недеље пре гласања, сигурно водио испред свог ривала, тадашњег потпредседник Ричарда Никсона (7%, према подацима агенције Gallup), међутим, изборни резултат је био практично изједначен. Неки познати историчари, као што су Роберт Далек и Роберт Каро, чак сматрају да је Никсону украдена победа, фалсификовањем записника у Илиноису и Тексасу.

        Да се Никсон тада обратио суду - ко зна како би се ствар завршила! Његове страначке колеге су чак формирале тзв. Никсонов комитет за поновно бројање гласова и сакупиле су за те потребе 100 хиљада долара, међутим, потпредседник је одлучио да се повуче и окуша своју срећу за осам година.

        Председник САД Џими Картер се 1980. године, а претендовао је на други мандат, недељу дана пре гласања водио је испред Роналда Регана 8% међу уписаним бирачима и 3% међу гласачима који планирају да изађу на гласање.

        Те политичке сезоне једине председничке дебате одржане су 28. октобра, само недељу дана пре избора. После њих Реганов рејтинг је нагло кренуо на горе. А 4. новембра 1980. године он је победио са разликом од 10%, победивши у 44 од 50 држава.

        Да ли је дебата тако снажно утицала на расположење бирача или су социолози направили озбиљну грешку, тешко је рећи. У сваком случају, агенција Gallup, анализирајући овај случај 2008. Године - није успела да дође до узрока нетачности сопствене прогнозе.

        Слична ситуација се догодила 2000. године. Недељу дана пре избора, Џорџ Буш-млађи је по рејтнигу водио испред свог противника, тадашњег потпредседника Ала Гора за 5%.

        За седам дана Гор је успео не само да смањи заостатак, већ и да победи по броју гласова у целој земљи. У суштини, он је добио 500 хиљада гласова (око 0,5%) више од свог опонента. По државама, међутим, он је изгубио, а у важној колебљивој држави Флориди, предност Буша је износила само неколико стотина гласова.

        Као што је познато, резултати избора на Флориди су оспорени од стране Горовог штаба, што је довело до поновног бројања. Резултат после провере дела бирачких листића од стране Врховног суда остао је исти - Буш је постао председник. Ипак, чињеница остаје чињеница - за седам дана један кандидата може да анулира заостатак од 5% у националном рејтингу.

        У принципу, како је закључила сарадница Gallup Лидија Саад, „изненађења у задњи час су ретка, али се дешавају“.

        Наглашавам да у сва три горенаведена случаја, није било значајних информационих експлозија нити су се десили некакви скандали (ако се као значајан догађај не рачунају председничке дебате 1980. године), међутим, разлика између мерења јавног мњења недељу дана пре избора и самих изборних резултата је била значајна. Тако да је „изненађењем у задњи час“ Саад назвала исход гласања, а не скандал који је избио непосредно пре њих.

        Оно што обједињује изборе 1960, 1980. и 2000. године са садашњим изборима, јесте озбиљна идеолошка подела у друштву и значајна разлика у програмима кандидата.

        У свему осталом, председнички избори 2016. године су апсолутно без преседана. Овакве горке и прљаве кампања у Америци, вероватно, није било никада. У сваком случају, никад се у америчкој историји на гласачким листићима није нашло име кандидата који је под федералном истрагом.

        Исто тако, никада се у историји САД правосудни органи нису овако озбиљно мешали у политику. А притисак FBI агената на свог шефа и писмо директора Бироа Конгресу - апсолутно су политички демарш.

        Код нас би рекли: умешали се безбедњаци...

        Врло је вероватно да ће медији лојални Клинтоновој одговорити новим компромитовањем Трампа.

        У суботу, водитељ ТВ канала Fox News Шон Хенети питао је у живом програму менаџера републиканске кампање Келејан Конвеј, да ли је њихов кандидат спреман за такав развој догађаја.

        Конвеј је одговорила: „То је Доналд Трамп. Навикао је. Он је увек спреман“.

        Усуђујем се да допуним истакнутог америчког стратега. Још један скандал (неважно да ли у вези Трампа или Хилари) биће ударац на мотивацију за излазак на биралишта за неопредељене бираче, то јест на излазност.

        У том случају, много тога ће зависити од степена мобилизације језгра бирачког тела у колебљивим државама. Овај сценарио чини целу предизборну социологију практично неупотребљивом, јер је она заснована на расположењу неопредењених гласача.

        Међутим, скандали у последњој недељи могу покренути и алтернативни сценарио. Већина анкета показује да се око 5% Американаца који имају право гласа још није одлучило за кога ће гласати, ни да ли ће уопште изаћи на изборе.

        А ови људи, које у Америци зову „доносиоци одлука у последњем тренутку“, могу одредити исход избора, ако их још једна информациона експлозија натера да искористе своје гласачко право.

        У сваком случају председничка трка у Сједињеним Државама је већ ушла у зону „изненађења у задњи час“. Више или мање поуздане социолошке податке сада ћемо добити тек преко излазних анкета.

        Превео: Срђан Ђорђевић