Само тријумф у Копенхагену брише минусе
СРБИЈА ДУГО НЕМА РЕЗУЛТАТ КОЈИ БИ ВРАТИО ВЕРУ У РЕПРЕЗЕНТАЦИЈУ,
А ИМАМО ИГРАЧЕ У ЈАКИМ ЕВРОПСКИМ ЛИГАМА
Владимир Стојковић
Не би хтели себе да заваравамо, али после интересантних разговора у хотелу „Краун плаза” (али и саме организације од стране тим менаџера Александра Бошковића који заслужује похвале за идеју и добро одрађен посао) са онима које јавност одавно осуђује због лоших резултата најбољег националног тима, утисак је да су српски репрезентативци дефинитивно свесни да је 13. јун „дан д” нашег фудбала. Фокусирани на оно што их очекује, најпре тест против Азербејџана у Аустрији (7. јуна), а затим дуел у Копенхагену, играчи истовремено премотавају филм и траже одговор на многа питања од којих се једно стално провлачи: зашто нам се све ово догађа? Србија дуго нема резултат који би вратио веру у репрезентацију (пропустили смо два велика такмичења), а имамо играче који са мање или више успеха играју у јаким европским лигама и клубовима. Где се онда губи та нит између учинка у клубу и дреса репрезентације? Јавност сумња у вољни моменат играча, наводно нису искрени према себи и саиграчима у националном тиму, али када се чује њихова прича, мора да се стави упитник...
- Нико од нас није задовољан тренутним пласманом, чињеницом да због лошег старта поново морамо да се вадимо из минуса - истиче Владимир Стојковић. - Свесни смо, наравно, да јавност очекује много више, очекивали смо и ми. Ко не би желео да путује на Европско првенство?
И Стојковић, као претходно Фејса, Ђуричић, Гудељ... нема конкретан одговор на питање шта се догађа са Србијом?
- Шта год да кажем може да звучи као алиби, а не желим тако да буде. Може и погрешно да се протумачи. Знам само да између себе желимо најбоље... Са стране то можда делује другачије, али ми збиља на терену желимо да дамо максимум. Има и пехова, ствари које немају везе са фудбалом, десила нам се она Ђенова па смо ипак дошли у ситуацију да победом против Словеније, у последњем колу, изборимо бараж. Видели сте, неће... Сада је била Албанија, верујем да би победили да се све оно није десило. Нећу, ипак, о томе, кажем, може погрешно да се протумачи. Уосталом, дај Боже да се нешто решава у Албанији, сматрам да смо квалитетнији, верујем да би то показали на терену.
У једном дану све може да се окрене, победа у Копенхагену враћа нас у живот и реалну трку за одлазак на ЕП?
- Резултат прве утакмице говори да заслужују велики респект. Знамо да после тог меча морамо сви да се погледамо у очи. Другим речима, можемо и морамо да пружимо максимум, а надам се да ће и срећа једном да нас погледа. Не сећам се да смо били њени миљеници, да је била уз нас када се ломи утакмица. Награда ће, надам се, доћи ако је будемо заслужили својим приступом, жељом, хтењем, знањем...- не оставља дилему Владимир Стојковић.
Слично размишља и Зоран Тошић, још један од оних играча који дуго трају у репрезентацији. Погледом чека питање, а оно је једноставно: када ће Србија неког да победи?
- Хм, тужно када се чује, а опет тешко питање за нас. Многи ме питају, шта је разлог посрнућима, лошим резултатима... Не знам, нисмо исти у клубу и репрезентацији. Тамо радим са једним тренером пет година, а у репрезентацији сам за исто време променио неколико селектора. Наравно, на нама је да се прилагодимо, али... Треба и време, а њега нема. Не могу само да схватим оне који говоре да нам није стало... Па, ко је тај ко не би волео да је био на СП у Бразилу или ко не жели да буде учесник ЕП у Француској? То је сам сваког играча.
Данска може бити велика прекретница...
- Слажем се, знамо да можемо, без обзира што су нас победили у Београду. Знамо да много тога зависи само од нас. Причамо између себе, гледамо да кроз разговор пронађемо „излаз”, са више вере и самопоуздања уђемо у меч, будемо прави онда када је то најважније. Селектор Ћурчић и стручни штаб нас полако уводе „у причу”, дозирају рад после напорне сезоне и спремају да свој максимум дамо 13. јуна. Претходно је важно апострофирати и меч са Азербејџаном, много би нам значила победа у том мечу. Идемо зато корак по корак, а понављам, сви смо свесни шта нам може донети, односно одузети 13. јун - закључио је Зоран Тошић.
КРИВИ И „ДРУГИ ФАКТОРИ”
Себе виде као главне кривце за лоше резултате, али на питање да ли и константни напади на ФСС утичу на амбијент, а тиме и резултате репрезентације, играчи не крију...
- Није на нама да о томе причамо, јер одмах ће бити да неко тражи алиби - искрен је Зоран Тошић. - Само не може нико да ме убеди да оно што се дешавало у Ђенови није оставило касније последице на екипу или сада она дешавања у мечу са Албанијом. У оба случаја остали смо без бодова, а да одлука није пала на терену. То, једноставно, нису нормалне ствари и многе друге репрезентације немају такве проблеме. Поновићу, ипак, ми смо највећи кривци, али има и других фактора...