Терористичке фантазије антисрпског шовинизма

Медојевићев Покрет за промјене тражи истеривање Кривокапићевог саветника из Скупштине Црне Горе

* КОЧА ПАВЛОВИЋ, посланик ПзП: Позивање Андреја Николаидиса на тероризам представља јавно иступање које је забрањено црногорским Уставом. Зато је предсједник Скупштине ЦГ Ранко Кривокапић дужан да се одмах јавно одреди према овом криминалном иступу његовог савјетника за културу и слободну јавност

* Андреј Николаидис је оваквим иступом себе демаскирао и учинио се недостојним за посао савјетника у црногорском парламенту. Зато ће ПЗП, на првој наредној сједници Колегијума захтијевати његово уклањање са тог мјеста

         Николаидисов антисрпски шовинизам и његов естрадни анархизам – упозорио је Коча Павловић, посланик Покрета за промјене - вјероватно су прихватљиви и пожељни унутар СДП-а, али су потпуно неприхватљиви за дужносника Скупштине ЦГ. Тачније, они представљају јавну бруку за црногорски парламент и за наш парламентаризам. Зато је најбоље да га г.Кривокапић одмах уклони из Кабинета предсједника Скупштине, и да свог штићеника пресели у своје партијске структуре.

       Николаидисова оцјена - да би покољ у Бања Луци био “цивилизацијски искорак” - по својој суштини је идентична са сличним оцјенама и отвореним позивима на линч које су некада износили и упућивали Војислав Шешељ, Радован Караџић и Ратко Младић. На исти начин на који су Караџић, Младић и Шешељ некад ослобађали Сарајево, Кривокапићев савјетник за слободну јавност Андреј Николаидис би да данас ослободи Републику Српску и читав српски народ.

       Та његова вјера да се помоћу бомби могу постићи „цивилизацијски искораци“ декларише овог Кривокапићевог савјетника као озбиљно обољелог фундаменталисту и истинског Шешељевог сљедбеника.

       Ја Николаидисову изјаву баш тако и посматрам - као дијагнозу, као манифестацију његове патолошке мржње. Додуше, код њега је та мржња импотентна, па се зато она не претвара у конкретну акцију већ се излива у терористичке фантазије попут ове последње, која је садржана у његовом ауторском тексту на Порталу Аналитика.

      Николаидисова изјава представља крај једне срамотне травестије, у којој је некадашње ударно перо ЦКЛ-а устоличено за скупштинског савјетника за културу и слободну јавност. Зар може бити већег лицемјерја?!

 

Ево делова Николаидисовог текста због којих Павловић тражи од Кривокапића да га се сам отараси

Њујорк Балкана има пројекат и одлучност, у Црној Гори и БиХ су конфузија и корупција

* Цивилизацијски искорак био би и да је Боле употријебио динамит и пушке које је сакрио у дворани у којој су главари, духовници и умјетници прослављали двадесетогодишњицу постојања РС

* Али то је, авај, разлика између фикције и стварности: фикција, наиме, за разлику од стварности, има смисла. Овако, Болету ће судити за поетску правду у покушају

* Паралелно са идеолошким инжињерингом легитимизације РС-а, одвија се брутална делегитимизација црногорске независности, која се још од предреферендумског времена третира као криминални пројект криминалне олигархије. Па стога са црногорском независношћу треба учинити оно што се и иначе чини са имовином стеченом криминалом: одузети је

*  У Црној Гори је додатан проблем то што Београд инструментализује питање корупције, а власт узвраћа игром на оштрици ножа: тако што, да би избјегла болне антикоруптивне акције, интрументализује империјалну политику Београда. Заговорници тезе о корупцији негирају притисак Београда, заговарају помирење са четницима, пактирају са Амфилохијем, док заговорници тезе о притиску Београда минимизирају питање корупције

*  Будући да, са једне стране, у Њујорку Балкана, стоји јасан, прецизан пројекат и одлучност, а са друге, и у Црној Гори и у Босни, конфузија, корупција и слабост елита, сва је прилика да ће се показати да Добрица Ћосић, опет, није био у праву: Срби би овога пута у миру могли добити оно што су изгубили у рату

 

Андреј Николаидис

         ...РЕПУБЛИКА Српска није никаква неприродна творевина: нажалост, врло је природна, као и начин на који је створена. Утолико је и одвратнија.

         Присјетимо се овдје како су лешинари који су кружили над труплом Југославије ту државу називали неприродном творевином. Она је то и била. Управо у томе је и била њена величина. Као што је и величина комунистичког пројекта управо у томе што је, за разлику од капитализма, посве неприродан.

         Етика политичког злочина: Шта би у БиХ случају био истински цивлизацијски искорак? Очито да глобалне, наддржавне и наднационалне институције правду претпоставе прагми, етику користи, па спроведу укидање, ако је потребно и насилно, Републике Српске.

         Без бриге, слављеници, то се неће десити. Ту границу западна цивилизација неће прећи. У том смислу је тачна тврдња коју воле понављати српски лидери: да су они непризнати и невољени граничари запада, они који цивилизацију бране од дивљих хорди са истока. Они, као и хрватски десничари, себе воле називати предзиђем хришћанства. Готово да је тако - с тим што се у Републици Српској не брани хришћанство, него хипокризија и злочин као темељ западне цивилизације.

         Цивилизацијски искорак био би и да је Боле употријебио динамит и пушке које је сакрио у дворани у којој су главари, духовници и умјетници прослављали двадесетогодишњицу постојања РС. Да је Боле, рецимо, незадовољни радник, који је схватио да су национални и вјерски антагонизми само маска под којом елита скрива темељни антагонизам сваког друштва, онај класни. Да је Боле, рецимо, рекао: јесам Србин, али сам и радник, стога ћу у зрак дићи оне који су ме опљачкали – не би ли то био цивилизацијски искорак? Била би то, још, и поетска правда.

         Али то је, авај, разлика између фикције и стварности: фикција, наиме, за разлику од стварности, има смисла. Овако, Болету ће судити за поетску правду у покушају.

         Паклени строј: Мој пријатељ Енвер Казаз је на е-Новинама објавио изврстан текст о идеолошком строју чији је задатак да припреми терен за будуће проглашење независности Републике Српске. Његовом тексту имам додати сљедеће: за воланом строја данас је Додик, јуче је био Рашо, сутра ће бити неко други.

Докле ће се овако смејати?

Ранко Кривокапић и Мило Ђукановић

         Строј је, међутим, склопљен и програмиран у Београду, одакле се њиме и управља. Република Српска никада није била, нити ће то бити, аутономни пројекат босанских Срба. Она је дио пројекта српске националистичке елите, која је жива, здрава, неразмонтирана, на власти и више него оперативна – у пуном погону, дапаче.

         Паралелно са идеолошким инжињерингом легитимизације РС-а, који је описао Казаз, одвија се брутална делегитимизација црногорске независности, која се још од предреферендумског времена третира као криминални пројект криминалне олигархије. Па стога са црногорском независношћу треба учинити оно што се и иначе чини са имовином стеченом криминалом: одузети је.

         Политичке паралеле: Сматрати геноцид легитимним начином за стварање једне државе, а истовремено имати притужбе на улогу шверца цигарета у стварању друге – то је цинизам импресивних размјера. Тим прије што независна Црна Гора није шверцерски ни тајкунски, него пројекат антиратне, прозападне мањине црногорског друштва.

         Да још једном поновим очигледно: делегитимизација црногорске независности, као ни легитимизација независности Републике Српске, нису могући без активне и свеобухватне улоге Београда.

         У Црној Гори је додатан проблем то што Београд инструментализује питање корупције, а власт узвраћа игром на оштрици ножа: тако што, да би избјегла болне антикоруптивне акције, интрументализује империјалну политику Београда. Заговорници тезе о корупцији негирају притисак Београда, заговарају помирење са четницима, пактирају са Амфилохијем, док заговорници тезе о притиску Београда минимизирају питање корупције.

         Као и обично, није или-или, него и-и: наравно да је проблем корупција и наравно да Београд дестабилизује. Када би Подгорица смањила пљачку и похапсила тајкунску ђубрад, притисак Београда тиме не би постао слабији, али би свакако био мање ефикасан.

         Будући да, са једне стране, у Њујорку Балкана, стоји јасан, прецизан пројекат и одлучност, а са друге, и у Црној Гори и у Босни, конфузија, корупција и слабост елита, сва је прилика да ће се показати да Добрица Ћосић, опет, није био у праву: Срби би овога пута у миру могли добити оно што су изгубили у рату.

 

О експлозији у Борику као о "поетској правди"

         ПОДГОРИЦА - Покрет за промене (ПЗП) затражиће смену Андреја Николаидиса, саветника председника црногорског парламента, због оцена да би "цивилизацијски искорак" био да је Божидар Станишљевић актвирао експлозив у бањалучкој дворани "Борик" у време прославе две деценије постојања Републике Српске.

         Саветник Ранка Кривокапића је у ауторском тексту објављеном на порталу "Аналитика" оценио да би то била и "поетска правда".

         Посланик ПЗП-а Коча Павловић је у коментару достављеном агенцији МИНА навео да Николаидисово "позивање на тероризам" представља јавно иступање које је забрањено црногорским Уставом.

         "Зато је председник Скупштине Ранко Кривокапић дужан да се одмах јавно одреди према овом криминалном иступу његовог саветника за културу и слободну јавност", сматра Павловић.
Према његовим речима, Николаидис је таквим иступом себе демаскирао и учинио се недостојним за посао саветника у црногорском парламенту. "Зато ће ПЗП, на првој наредној седници колегијума, захтевати његово уклањање са тог места", поручио је Павловић.