ЛАВРОВ: Одговор Москве на повећање активности NATO биће адекватан

ШЕФ РУСКЕ ДИПЛОМАТИЈЕ САОПШТИО ДА РУСИЈА НЕМА НАМЕРУ

ДА УБЕЂУЈЕ ЕУ ДА УКИНЕ САНКЦИЈЕ

Лавров са Гарсиа-Маргаљом

• Пентагон послао 3.000 војника и велику количину војне технике (750 тенкова, хеликоптера и артиљеријских оруђа) у балтичке земље. Учествоваће у мултинационалним војним вежбама са Летонијом, Литванијом и Естонијом, које ће бити одржане у мају, али ће остати до средине јуна

        ПОВЕЋАЊЕ војних активности поред руских граница не доприноси враћању поверења у Евроатлантику, одговор Москве ће бити адекватан, изјавио је у уторак министар иностраних послова РФ Сергеј Лавров.

         „Ми смо потврдили наш став да повећање војних активности близу руских граница не доприноси враћању поверења на Евроатлантику“ - рекао је руски министар на конференцији за медије са својим шпанским колегом Хосе Мануелом Гарсиа-Маргаљом у Москви.

        И додао: „Ми ћемо бити принуђени да на то адекватно реагујемо, али смо убеђени да проблеме треба решавати путем дијалога заснованог на равноправности и узајамном уважавању“.

        Пентагон је у понедељак саопштио да шаље око три хиљаде војника, као и велику количину војне технике у балтичке земље.

        По речима портпарола америчког војног министарства, пуковника Стивена Ворена, ради се о особљу дислоцираном у војној бази у америчкој држави Џорџија.

        Такође, то се односи и на „око 750 јединица војне технике, укључујући тенкове, хеликоптере, артиљерију, преноси лист америчког Министарства одбране Stars and Stripes“.

        При том, „прва партија тог оружја је већ стигла у Ригу у понедељак“.

        Како се наглашава, те америчке снаге ће „учествовати у мултинационалним војним вежбама са Летонијом, Литванијом и Естонијом, које ће бити одржане у мају“.

        Претпоставља се да ће „амерички војници остати у балтичким земљама до средине јуна, али да би могли да оставе тамо део војне опреме“.

        Шеф руске дипломатије је, иначе, подвукао: да Москва нема намеру да моли Европску унију да укине санкције:

         „Са колегом Гарсиа-Маргаљом о санкцијама нисам разговарао, санкције нису наш избор. Ми немамо намеру да своје европске пријатеље убеђујемо или да их за било шта молимо. Све ће живот поставити на своје место“.

        Руски партнери на Западу требало би да посвете не мању пажњу бомбардовању бивше Jугославиjе, питању Kосова и распаду Либиjе, а не само Kриму – нагласио је Лавров.

         И додао:„Указујем на бомбардовање једне земље чланице OEБС, имам у виду Jугославиjу,и  ситуациjу са jедностраним проглашењем независности Kосова - без икаквих референдума. Нико ту ниjе дизао глас нити питао зашто се то десило без референдума“.

         Шеф руске дипломатиjе jе рекао да су лидери националиста у Украjини пре годину дана отворено позивали на прогон или уништење Руса на Kриму, али да Запоад на то ниjе реаговао.

         „Журба да се укине статус мањинским jезицима у Украjини праћена jе антируским изjавама. Jарош (Дмитриj, лидер Десног сектора) рекао jе краjем фебруара прошле године да Руси никада неће прихватити украjинску културу, никада неће славити (украjинског националисту Степана) Бандеру, да се Руси не могу променити, и зато на Kриму Руса не треба да буде, те их треба или протерати или уништити“, казао jе Лавров и поновио да нико од руских партнера „на такве изjава ниjе реаговао“.

        Министар спољних послова Шпаније ипак је говорио о санкцијама: „Санкције наносе велику штету нашој економији. Имамо велике губитке, нарочито у пољопривреди“.