ПАЈТИЋ: Тражимо испитивање имовине свих који су последњих 25 година били на власти

ОД ОБНОВЕ СРПСКОГ ВИШЕСТРАНАЧЈА, ГОТОВО СВЕ ЈЕ ГОРЕ НЕГО ШТО ЈЕ БИЛО ПРЕ ЧЕТВРТ ВЕКА

• Захтевамо да се испитају и сви српски олигарси, од којих су многи израсли на државним фондовима и банкама. Треба формирати комисију која ће испитати колико су и како од државе добили или позајмили новца, под којим условима и да ли су вратили оно што је требало да врате
• За 25 година лутања, импровизације и странпутица Србије, елита и тајкуни обогатили су се преко мере. У Србији данас живи око 100 богаташа чија се укупна имовина процењује на преко 12 милијарди евра. Десетак највећих олигарха грађанима и држави дугује преко 100 милиона евра за порез. Уместо да одговарају, на телевизији нам држе лекције о томе како водити економију Србије
• У Бољој Србији председник државе не може да каже да је мастер, а да не зна на ком смеру и ком наставном програму је стекао диплому. Градоначелник Београда не може бити доктор наука кад је у Немачкој сад и званично утврђено да је рад, на основу којег је прихваћена његова одбрана доктората, апсолутни плагијат. Министар полиције не може бити доктор наука противно статуту свог универзитета, јер је рад практично одбранио пред само једним јединим чланом комисије. Ти људи морају поднети оставке
• Не могу грађани Србије на телевизији да сазнају како нам је нека пруга најважнији стратешки пројекат, а да о томе пре тога није расправљао нико — ни Влада, ни парламент, ни стручна јавност. Тајност, импровизације и приватне комбинације уништиће Србију

         ЗА СКОРО 25 година обнове српског вишестраначја, скоро све је горе него што је било пре четврт века. За то смо одговорни сви који смо били на власти. Мењали смо владе, али нисмо мењали погрешну политику – упозорио је председник Демократске странке Бојан Пајтиа на седници Главног одбора ДС у Нишу.

         Србију су оборили на колена кратковидост, похлепа, комбинације и махинације. Општа неодговорност, недостатак знања, стратегије и континуитета.

         Зато Србијом данас владају страх, понижење, неизвесност и тескоба. Последњи је час. Хоћемо: демократску, јаку и међународно уважену српску државу; стабилну и успешну економију која унапређује стандард грађана; ефикасну, јефтину и одговорну власт која ником не намеће и ником не дозвољава монопол; безбедне грађане у домовима и на улицама; школство које младима даје шансу и учи их вредностима које их чине одговорним грађанима; заштиту и бригу за болесне, слабе и немоћне.

         Наш концепт правне, демократске и социјално одговорне државе подразумева: пуну демократију и озбиљан друштвени дијалог; залагање за партнерство рада и капитала и социјални договор; развој слободне конкуренције, тржишне привреде и економије знања; акценат на образовању, здравству и култури; еколошки одржив развој и дистанцу од диктата потрошачког друштва; пуну сарадњу с новим друштвеним покретима и цивилним иницијативама.

         Демократска странка позива грађане Србије да, на 25 година неуспешног српског вишестраначког експеримента, заувек окончамо период неуспеха, промашаја и безнађа.

         Поучени сопственим грешкама, одлучни у намери да до краја испунимо све наде које су људи имали у Демократску странку,  позивамо вас да заједно отпочнемо нову епоху у историји Србије. На следећим начелима...

Седам начела боље српске државе

Начело одговорности

         Боља Србија је она земља у којој државни апарат постоји због грађана и одговара пре свега својим грађанима.

         Начело одговорности, пуне и неопозиве одговорности, мора да буде прво начело Боље Србије. И оно мора да важи за све, од шалтерског службеника до председника Републике. У Србији већ две и по деценије нико ни за шта није одговоран. Грађани сиромаше, а власт, олигарси и бирократија увек имају алиби за све што ураде или пропусте да ураде.

         Због тога захтевамо да се подвуче црта после 25 година. И полазимо од себе. Тражимо озбиљно и детаљно испитивање порекла имовине свих оних који су у последњих 25 година били у извршној и законодавној власти у Србији, од локалног, преко покрајинског, до републичког нивоа. И не само њих, него и чланова њихових породица. Сви функционери који су стекли имовину чије порекло не могу да докажу, биће аутоматски лустрирани, а имовина одузета, уз адекватне пријаве надлежним органима. Без испитивања порекла имовине функционера никада нећемо затворити једно мучно поглавље и кренути без оптерећења у будућност.

         Захтевамо да се испитају и сви српски олигарси, од којих су многи израсли на државним фондовима и банкама. Треба формирати комисију која ће испитати колико су и како од државе добили или позајмили новца, под којим условима и да ли су вратили оно што је требало да врате.

         За 25 година лутања, импровизације и странпутица Србије, елита и тајкуни обогатили су се преко мере. У Србији данас живи око 100 богаташа чија се укупна имовина процењује на преко 12 милијарди евра. Десетак највећих олигарха грађанима и држави дугује преко 100 милиона евра за порез. Уместо да одговарају, на телевизији нам држе лекције о томе како водити економију Србије.

         Не може нико основати фирму, узети од државног фонда пола милиона евра, па новац пребацити на приватне рачуне и купити кућу, викендицу, јахту и џип. Морамо направити одговоран систем у којем ћете продати све то да држави вратите оно што сте узели. Јер то је новац грађана Србије.

         Овај процес неће и не сме бити харанга против добрих менаџера, успешних приватника и богатих људи. То је нешто сасвим друго: раздвајање жита од кукоља, укидање монопола на новац и услуге државе, отварање пута слободне конкуренције и боље перспективе за успешне и поштене приватне иницијативе. Није циљ Србије да има 100 богаташа, него 10.000 богатих. Али услови за богаћење морају да буду креативност, одговорност, рад, знање и здрав капитал. А не привилегије, комбинације с политичарима и пречице до великих државних субвенција и кредита који се никад не враћају.

         Треба увести максималну и појединачну одговорност за све пројекте државе и за све важне процесе. Иза сваког пројекта мора стајати нечије име и презиме. Мора да се зна ко за шта одговара.

         Захтевамо одговорност и у Народној Скупштини Републике Србије. Инсистирамо на већинским изборима по принципу један посланик на 40.000 бирача, дакле око 170 посланика у српском парламенту. Да грађани тачно знају ко их заступа. Да траже пријем, да му шаљу предлоге, захтеве и петиције. Да им одговара за свој рад и пред крај мандата подноси извештај о томе шта је урадио. У садашњој Скупштини посланици одговарају искључиво страначком врху и ником више. То је недопустиво и неодрживо.

Начело знања и стратегије

         Боља Србија је она држава у којој су на највишој цени знање и резултати рада.

         Државу данас воде људи без довољно знања и без довољно искуства.

         Ход ка дну се не може зауставити без окупљања кадрова искључиво на меритократском, а не на партијском принципу. Држава у развоју мора да привуче способан, мислећи апарат, најбоље кадрове.

         Зато инсистирамо на потпуној деполитизацији у држави и јавном сектору. Позивање на било коју партију мора бити најстрожије забрањено и санкционисано. Директор водовода ће бити хидроинжењер, а не наставник историје. Начелник хирургије ће бити хирург с највише операција и најмање ревизија, а не партијски послушник. Јавни конкурси и строги стручни критеријуми биће основни услов за свако радно место које се плаћа новцем грађана. То ће грађане навести да се образују и усавршавају, а не да се учлањују у политичке партије.

         Захтевамо ревизију свих радних места и квалификација које имају запослени.

       Инсистирамо на провери свих диплома у јавном сектору. Темељној и свеобухватној. У Бољој Србији председник државе не може да каже да је мастер, а да не зна на ком смеру и ком наставном програму је стекао диплому. Градоначелник Београда не може бити доктор наука кад је у Немачкој сад и званично утврђено да је рад, на основу којег је прихваћена његова одбрана доктората, апсолутни плагијат. Министар полиције не може бити доктор наука противно статуту свог универзитета, јер је рад практично одбранио пред само једним јединим чланом комисије. Ти људи морају поднети оставке.

         Мали народ, као што је наш, нема никаквих шанси без врхунског образовања. Свака купљена или поклоњена диплома је ексер у ковчегу Србије. То се нарочито односи на државне функционере, који треба свима да буду пример.

         Морамо да у друштвени и политички живот Србије вратимо искусне људе са знањем. У општинама, Покрајини и Републици треба да формирамо сенате. Људи који су деценијама правили путеве и мостове, развијали инфраструктуру, реализовали велике успешне пројекте, такви људи не желе да се баве политиком, јер им је неморална и подложна таблоидном блаћењу. Позовимо их да у оквиру сената, озбиљног саветодавног тела, дају свој допринос. У Бољој Србији неће бити довољно да странка победи на изборима и постави у општини кога хоће на одговорна места. Кандидати за чланове општинског већа прво ће бити представљени сенату и дуго одговарати на стручна питања. И то јавност мора да види. Исто ће важити и за велике општинске пројекте.

         Недостатак стратегије и континуитета највећи је и најболнији проблем Србије.

         Србија нема никакву стратегију привредног развоја, нити има институције које би се тим развојем бавиле систематски и у континуитету. Ми немамо ни идеју у ком смеру бисмо морали да развијамо своју привреду. Као да је превладао став да нема потребе за било каквим планирањем или управљањем развојем, да је довољно препустити тај процес приватизованој привреди, страним инвеститорима и невидљивој руци тржишта. То је огромна и скупа грешка.

         Зато Боља Србија пре свега мора да има сагласност о стратегији привредног развоја и реформи јавног сектора која ће донети бољи живот свим грађанима, уместо стезања каиша на којем више нема довољно рупа. Модел развоја базиран на неконтролисаном увозу и непроизводној јавној потрошњи доживео је слом. Ти стари шаблони више не вреде и идеологија штедње не нуди излаз. Треба да осмислимо проактивну и иновативну националну развојну политику.

Начело рада и слободне конкуренције

         Боља Србија се може развити само ако широм отвори врата и олакша реализацију сваке приватне иницијативе, доброг пројекта и идеје. Приватна иницијатива је основни предуслов напретка у свим областима. Грађанима се максимално мора олакшати самозапошљавање, предузетништво, рад на иновацијама, покретање и развој малих и средњих предузећа. Држава треба да им буде слуга, а не да све време смишља нове намете, казне и таксе. Таква пракса дестимулише инвестиције, смањује привредну активност, повећава незапосленост, гаси радна места и узрокује сиромаштво друштва у целини.

         У Србији, у којој данас нема озбиљније производње било чега, од пресудне је важности олакшати развој предузетништва. Треба смањити непосредне порезе и доприносе, посебно на рад, јер се тиме подстичу приватна потрошња и инвестиције.

         Србији је данас тежиште на томе да штедимо оно што немамо. Уместо тога, треба да немилосрдно укидамо монополе који уништавају будућност наших предузећа, да обезбедимо стварну слободну конкуренцију, да створимо јефтину и вредну управу која изворе прихода за буџет тражи у расту производње, живом тржишту и повећању потрошње.

Начело закона, једнакости и правде

         У Бољој Србији сви треба да поштују законе, од портира до директора, од бирача до функционера. Без разлике.

         Уставом треба обезбедити потпуну независност судства као треће, равноправне гране власти. Сваки вид утицаја на суд ригорозно кажњавати.

         Србија мора да буде земља једнаких права, једнаких шанси и једнаких обавеза за све, без обзира на пол, националну, верску и другу припадност.

Начело демократије, дијалога и слободне јавности

 

         Нема напретка државе без јавне и одговорне аргументоване расправе о најважнијим темама. Не могу грађани Србије на телевизији да сазнају како нам је нека пруга најважнији стратешки пројекат, а да о томе пре тога није расправљао нико — ни Влада, ни парламент, ни стручна јавност.

         Тајност, импровизације и приватне комбинације уништиће Србију.

         Управо зато што је неспособна и некреативна, српска политичка елита штити се затварањем дебате, претњама и пропагандом, клановима и тајношћу, банализацијом и примитивизмом у јавном простору, подилажењем спонзорима и одржавањем примитивних стереотипа у народу.

         Боља Србија мора да широм отвори простор стручним дискурсима, утемељеним и образложеним расправама. Знању и идејама, а не увредама и подметањима. Јавни простор би морао бити максимално заштићен од деструктивног дејства таблоида илипрограма који промовишу лењост и примитивизам.

         Истовремено, Србија више не може себи да дозволи луксуз поделе на прву, другу или трећу Србију. Победом једне — друга иде у запећак. Ми морамо да отворимо простор за сваку добру идеју и за сваки добар предлог, без обзира на то да ли је дошла од присталице Запада или присталице Истока. Свима једнако Србија треба да буде на првом месту. И само тако Србија може да напредује.

Начело средњег слоја

         Средњи слој у Србији су сви они који неће да живе ни од помоћи ни од веза и сумњивог капитала, него пре свега од свог знања и од свог рада. Тај слој је генератор раста сваке привреде и од њега зависи брзина реформских процеса. Тај слој је данас најугроженији у Србији.

         Србија је земља са највишим степеном економске неједнакости у Европи. Тиме се уништава средњи слој, изостаје економски развој,успорава развој демократије и здравих социјалних односа, изазива политичка нестабилност, угрожава развој институција система. То је пут ка укидању правила у вођењу економске политике и предвидивих услова пословања, уместо чега се полако уводе дискрециона права. За Србију је то пут у пропаст.

         Главни ослонац Боље Србије мора бити најшире обухваћени средњи слој. Он се мора чувати и развијати, а не уништавати. Без тог слоја нема ефективне тражње за компаније које овде послују, без тог слоја нема социјалне помоћи за најугроженије. Зато се оштро противимо кажњавању лекара, професора, официра, полицајаца, ватрогасаца или медицинских сестара умањивањем њихових плата. У Чешкој, Пољској и Мађарској је дошло до масовног исељавања образованих кадрова због таквих мера штедње. То се не сме дозволити.

         Цех кризе морају пре свега да плате они који због којих је криза и настала: политичари, олигарси и партијски кадрови на незаслуженим местима. Прво они.

Начело активизма

         Вођени овим начелима, променимо Србију. Одмах!